Wednesday, April 22, 2009 - ŽENE - PART II

Kuvam krompir u ljusci, dok se skuva, mogu roman da napišem.
Žene. Delim ih na dve vrste: one koje ne mogu ništa same da urade ( ko bajagi ) i one, koje sve mogu same da urade.
Ove prve bolje prolaze u životu, te od njih trenutno učim lekciju kako se mazno uvući pod kožu da ti nose kese na drugi sprat, da ti pomognu oko ovog - onog, da me saslušaju sa sve suzama u očima jer nisam našla cipele kakve sam htela ili što nisam našla omiljenu kremu za lice. Jeste, primetila sam da takve odlično prolaze. Sva im se vrata otvaraju, to su žene sa stavom. Njima se nudi rame za plakanje bez toga da se pita je l' treba? Šta ima da se pita, to se podrazumeva, jer kad tako krhko i milo piče plače, mora se dati rame i sve što treba: maramica, dlan, parice... ma sve.
Kad žene kao ja plaču onda su svi prestravljeni. Retki će pitati: koji ti je kurac? Možda će neki, ali retki, pomisliti kako je nešto zajebano po sredi i kako eto, i ovoj Katici treba rame za slinjenje.
Najčešće izjave koje me dovedu do ludila, da mi varnice sevaju iz nosnica su:
- ma sve će biti dobro ( kad? )
- e, jaka si ti, prebrodićeš
- šta ti je jebote, što dramiš?
- nisi to smela sebi da dopustiš ( pičkatimaterina )
- kako se to desilo? Tebi? Ne verujem!
- maco ( kuco, dušo, babe ), pa šta ti bi?
A izjava za medalju, od koje se ospem i dobijem grčeve je:
- e a tek mene što je snašlo ni ne znaš. To tvoje je ništa u odnosu na ovo moje ( sranje prim. prev )...
Pa sunce mu žvalavo poljubim, zar nije svačija muka najveća na svetu? Zar ne zaslužuje svako, pa i oni čelični da ih se sasluša i unese u njihov "minorni" problem? Što svaka priča mora da se okrene u sagovornikovu korist pa da ja, na kraju budem mokro rame? A?
Zato sam odlučila da pređem na cucu - bubu. Odma' čim mi nešto nije po volji počnem da plačem, čim i posumnjam da bi neko mogao da me napadne zbog nečeg da počnem priču:
- Nisam ja majke mi ( suze krokodilske ), ništa ja ne kapiram. Mene samo napadaju, uvek sam ja kriva za nešto a ja ništa ne kontam ( suzice ). Nije mi jasno zašto uvek "nevini" stradaju, nevini kao ja jbt ( tu se gnjurim u nečije grudi i jecam jer sam nevina ). Hoćeš da mi pomogneš da izbacim one kese s terase? I da pomerim one kutije s regala? I da pomerim radni deo da izvadim varjače ( šmrc ) i da me posle odnes pod tuš i opereš mi leđa ( mjau )?
I od sad svima šaljem ljubac kad ostavljam komentare jer je to in, majke mi. I sve oslovljavam sa anđele. Neću vazda da budem mimo sveta i mimo pravih žena. Ne umem da zamenim sijalicu i otpušim odvod ( ali umem da ga zapušim ), ne mogu da nosim ništa teže od negližea imam povređenu kičmu, ne mogu da čučim - klečim jer me bole ligamenti od rukometa, ništa ne mogu. Treba mi pomoć... Upomoć!
Bespomoćna sam.