... Ponekad sanjam stvarnost...

... Ponekad sanjam stvarnost...

Monday, April 13, 2009 -

U levoj ruci nosim dve kile naradži, na desnoj mi je zakačena ogromna torba ( bez koje bih valjda svis'la, jer tamo stane sve što mi treba. I ne treba. ). Taman da pozvonim, kad otvara mi komšinica. Zora. Debela, starija žena, namrgođena i vazda umirisana zaprškom. Kako je otvorila vrata, tako sam po mirisu znala da je danas pravila čušpajz od tikvica s mirođijom, domaću supu i naravno, neizbežno meso od svinjskog dupeta, istucano i onda umakano u jaja i prezle.
- Dobro veče, stiglo ti je pismo, reče Zora.
- Dobro veče, hvala Vam, reko' nimalo iznenađena.
Zora sve zna, jebote, ona je k'o Interpol. Tačno bi crkla od muke da nešto ne zna.
- U sandučetu je i još neki papir, nešto vam je stiglo.
Dobro je Zoro, jebo ga otac, svakako bih to videla. Umesto da izađe, jer mi se činilo da je krenula van, pošla je zamnom. U pokušaju, da onako natovarena, otvorim sanduče, osećam kako mi Zora otima narandže:
- Ove su slatke i bez semenki! Pošto su bile?
- Dvesto.
Otvaram sanduče, vadim papire.
- Od koga je? pita Zora, bez trunke crveni u obrazima.
- Ne znam, odgovaram nevoljno.
- Nemoj da stavljaš naradže u frižider, nije dobro.
- Jah, odgovaram, laku noć.
Čujem Zorine teške korake kako se udaljavaju. Ponovo sam natovarena. Kucam na vrata i ulećem u stan. Još sa torbom na ruci, cepam koverat. Unutra - ništa. Prazna koverta.

Sedam za sto i palim cigaretu. Ništa me nije steglo u grudima. Samo je senka prešla mojim trepavicama i tamo se zadržala. Za kratko.
Hladno je. Košava još uvek duva, kažu: danima će tako. Ja bih rado krenula na put, samo još ne znam na koji?

Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se