Saturday, March 7, 2009 - Čekajući Odgodoa

Nasuprot mene, a tačno u visini mog lica, na jedno 5m od mene, nalazi se prozor. Kupatilski prozor. Veliki. Prirodna ventilacija. Svi prolaznici kroz ovu veliku kancelariju imaju gde da seru i pišaju, operu ruke, zapišaju WC šolju i pokapaju piškicu oko WC šolje, zapuše WC šolju papirom, cede bubuljice na našem ogledaju pa izađu iz toaleta nakon pola sata kao da ih je neko tamo, božmeprosti, stis'ko.
Danas sam dežurna pa sedim u svojoj kancelariji gledajući kroz prozor od kupatila. A? Jesam faca jebote. Vidim golo drvo, nekoliko svetiljki, jedno zimzeleno drvo, krov garaža i neke prozore. Na jednom prozoru, bakuta. Ne bih znala koliko ima odina, ali je seda i ima viklere, veeelike. Bakuta pije kafu i puši. Daj bako cigar, štos tak'a? Bakuta gleda u daljinu i uživa.
Potaknuta njenim hedoniznmom, došlo mi da proturim glavu kroz rešetke od klozeta i pogledam svet iz druge perspektive. No, nisam uspela. Uske su reštke.
Kiša lije. Kancelarija odzvanja mojim škripavim koracima. Ljubi mi se. Opa, vidim vrh plavog kišobrana kroz prozor!
Jede mi se nešto slatko.
Pije mi se gorka kafa posle toga. Tako bih digla noge na uzglavlje kreveta, zapalila i maštala gledajući kako se po plafonu meškolje odbljesci s prozora, dok naaaravno, pada kiša.
Eto. To mi se radi.
Ako i ne bih mogla sve to da dobijem, bila bih zadovoljna tvojim mekim usnama i tvojim jezikom u mojoj usnoj duplji. I to bi mi bilo dovoljno. 100 x dnevno, po 10 minuta. Jebote, pa to je lek koji leči sve boljke. Moje!