Wednesday, March 25, 2009 - Svadbe
Ne volem svadbe. Nikako. Nikakve. Umal' i sa svoje nisam izostala, al' jebiga, mater zapela da me se otarasi. Nije upalilo što sam se sakrila iza šifonjera i pravila se da ga čistim odazada. Samo me je ufatila za kosu i dreknula:"E neš me ovaj puta preći. Jok. Mrš da se zapereš i obučeš. Tornjaj se!"
I tako sam se udala. Morala sam.
Elem. Od tad do danas izbegavam svadbe. Nekako mi stvore onaj neprijatni osećaj:"Diš se razlikovat od svet', vataj se ukolo i đipaj!" 'Oću kitu lastinu. Ne znam ja te Žikine i Mikine dva levo - je'an desno. Kad baš moram da odem, ondaK se zavalim negde pozadi ( da prostite ) i posmatram. Zadnji' puta kad sam bila u svadbi, imali smo bruka dobru muziku. Supružnici. Ona, Bog je dao, 'nako, pozamašna: visoka jedno 2.5m a bome, toliko široka, sa sve urezanima farmericama u preponama. On, božmeprosti, k'o da ga držala na postu od Uskrsa do Uskrsa, ma nema ga čovek šta videti. Sav se zgrno k'o neki gunjac, stari. Uglavnom, on je nešto fat'o "rifove" na staroj gitari ( koju je garant dobio od ujaka iz Namečka davne hiljadudevtstošesetprve ), a ona je bome drndala sintisajzer. Stojećki. Usput je pevala u mikrofon, 'nako šereCki zakrivljen, da može da udahne tu i tamo.
E onda se naravno jelo. Čorba - supa, pa onda glavno jelo: gulaš, mesine ( raznih fela ), salatica bar dve vrste i posle dezert: umutite penasto jedno deset margarina, ali onih stonih, najjeftinijih. U to slomite jedno 150 kom. jaja sa sobne temperature pa mutite dok se ne izlegu pilići. U to sipate bar 5kg šećera, pa još mutite i ako zafali, dodate malo margarina, raznih mirisa i boja, zapečete koru pre toga pa filujete ovim salmonela filom. Ozgore ne šlag, nikako, nego fino umutite belanca koje ste predhodno odvojili od žumanaca, ulupate dobro ( najbolje dati nekom tinejdžeru da lupa po tome dok gleda hiljaditu reprizu Džeki Čena ( jebote ) na RTL-u ), pa stavite od gore i malo pospete slatkim kakavom.
I eto, to je bio dezert. Bolje da sam dezertirala s ovog zadnjeg spomenutog, jer od momenta kad sam omirisala fil koji je mirisao na sveža jaja, tik ubrana ispod kokinog dupeta, pre mućenja, nisam ga mogla jesti. Neki jesu. Sve im se neotopljen šećer fa'to za brkove. Jebiga, sad pa ko zna kad.
Posle se onaj svirački bračni par vratio. Ne da su prašili, ma svašta nešto. Stigli smo mi do mnogih hitova, a jedan od najbolje urađenih te noći bio je "Aj vil olvejz lov ju" Od Maraje Keri. Od onda me štreca svaki zvuk automobila s ulice ( a prošlo je od onda bar šez godina ). Sve me podseti na refren.
Ne volem svadbe a pozvana sam u dve ovog proleća. Kanda me neće tamo videti.
|
