Friday, March 20, 2009 - Komšije
se žale da mi mašina za vežbanje jako škripi ( podmazana je, ali je dotrajala, moram si novu pribaviti ). Pa kome ja da se žalim ( majka mu stara ), kad komšije pored nas tuče ženu ( to je već redovna aktivnost kod nji' )? Sve čujem kako tupi udarci probijaju zvučni zid moje svesti, a ona samo cvili. U spavaćoj sobi beba vrišti ( devojčica u stvari ima skoro dve godine ). KOME?
Kome da se žalim, kad se ovi s druge strane našeg stana, već stariji bračni par, u pola 3 posle ponoći svađaju ispred ulaznih vrata stana zbog njegove mame? I to je redovna aktivnost. Mislim da su već 15 godina u braku, ali ne prestaju da se svađaju zbog njegove mame. Znam celu njihovu životnu priču, a toliko se znamo da se pozdravimo u mimohodu.
Kome da se žalim kad naša zgodna komšinica, negde iznad živi, privodi tipove vikendom. Nemam ništa protiv njenog privođenja, ali Tito dragi, njihova akcija počinje još od ulaznih vrata u zgradu. Ona se sapliće ( šta li ), on dahće božmeprosti k'o da dušu ispušća, a zgrada odzvanja. Nedavno su nam u sred noći zvonili na vrata. Dok sam stigla do vrata da vidim šta se dešava, uspela sam da uhvatim samo njene noge koje su se nemoćno vukle uz stepenice. Mora da ju je priti'so uz zvono. I to je, naravno redovna aktivnost ( mada, na nju se i ne bih žalila ).
Kome da se žalim na komšiju mafijozu kog vazda traže neke čike sa kajlama a posle njih i panduri? Bar dva puta mesečno mi neko pozvoni da pita za tog i tog sa crnogorskim tablicama na autu??? Jednom takvom zajebanom tipu sam rekla da ne znam, a on se naljutio i rekao mi:"Sram da te bude, ne poznaješ svoje komšije!"
Čiko, takve komšije i ne želim da znam. Zlu ne trebalo.
A oni se žale na moju mašinu za vežbanje. E, od danas vežbam tri puta dnevno po sat vremena, taman crkla na toj spravi. Zadnje vežbanje će biti tačno u ponoć, kad od prilike komša odluči da vežba na svojoj ženi. Taman neću čuti šamaranje i vrištanje.
Bem ti zgrade. Znam, sad će neki pametnjaković da mi kaže da kupim kuću. Hoću, blogersih mi pedofila i to negde unkraj Novog Sada, na putu za Bečej, taman da mi budu komšije.
|
