Monday, November 17, 2008 - To be or not to be

Nekad mi se, sve što napišem, učini totalno besmisleno. Sirove emocije, goli tabani, goli stomak, gola leđa. Sve je onda nekako golo. Pokušam da ih uvijem u nešto lepše, smislenije, ali, i dalje zvuče tako nude.

Nekada mi se samo ćuti. S nekim, kome ne moram ništa da objašnjavam. S nekim ko će se u isti momenat mašiti za istu stvar kao i ja, umesto mene reći ono što sam ja mislila, s nekim, ko će mi štititi leđa.

Nekad mi se samo plače.

Nekad mi se samo smeje i sve mi je smešno. Na korak do ludila, između plača i smeha.

Nekad mi se grli golo telo nepoznatog lica. Tek reč. Slična.

Nekad... sam tako krhka i lomljiva. Kad bi samo znao da upravljaš ovom mašinom u grudima... a ti to ne znaš. Ne znam ni ja.