trebamisvakidan

9/11/2006

dijalog

9/11/2006

Pametni i knjiški ljudi

9/11/2006

Mesto

Negde postoji mesto

kao u kristalnoj kugli

utonulo u maglu

usnulo i zaboravljeno

mesto gde ću pobeći

kada se setim

izgubljenog sna

napisanog u bajci

pročitanoj pred spavanje...

...zrncima  svetlosti

obasjano mesto

koje je san

ispričan u bajci

koja je život...

9/11/2006

9/11/2006

Nestvarna stvarnost

Postaću oblak

i onda nikome neću morati

da opravdavam svoje suze.

Biću velika bela gomila ničega.

Biću prostranstvo

ograničeno nepostojanošću

i biću, a neće me biti.

Rasplinuću se

da se nikada ne skupim.

Postaću oblak

da bih postojala

a da me ne bude

visiću u vazduhu i sama vazduh

da bih svojim nepostojanjem

dokazivala

sopstvenu postojanost.

9/11/2006

Ne mogu da se setim

Ne mogu da se setim

da li je to bio san

ili je alkohol dovlačio
slike, dodire, reči,

kao trenutke sreće

u nesrećnom pijanstvu.

Ne mogu da se setim

da li je prijateljstvo

zaista lelujalo

po krošnjama Barajeva

i smejalo se uz Beogradsku kafu

i jurilo Zrenjaninskim ulicama.

Ne mogu da se setim

da li je to ljubav

snažila moje telo

da li je to ljubav

oštrila moje reči

da li je to ljubav

oslobadjala moj um,

kada sam te

snažila, oštrila, oslobadjala.

Ne mogu da se setim

kada sam počela

da zaboravljam.

9/11/2006

balkan

9/11/2006

Smedja noć

Smedja noć klizi
niz prljave ulice
i pokazuje put umoru
do staklene zenice
a zenica širi strahove
dok miris života širi nozdrve
i kapilari pucaju
i prosipaju smedju krv
na odeću noćnih izlazaka
da bi animalno oživelo
i alkoholom oborilo
smedja vlakna
u zeleno žbunje
i istreslo belu slast
na crnu zemlju
sve dok smedja noć
ne sklizne u crveni vrisak
i crni pakao.

9/11/2006

monotonija