Dete

Rodi se dete,naravno ne svojom voljom,a ponekada ni voljom onih koji ga naprave i rode,ali dobro to sad nije tema.

Onda roditelji to svoje dete maze,paze ,hrane školuju i sve što propisuje zakon.

Onda to dete odraste,pa preuzme sve obaveze na sebe i ako slučajno jednom nešto ne uradi,onda je nezahvalno i bezobrazno. Jel,a kako to? Pa roditelji smatraju da su zaslužili. Šta zaslužili?! Da me karaju kad god im padne na pamet,da im glumim taksistu i služavku,da skačem na svaki mig,pa jebote bolje da me nisu ni rodili! Nije meni teško ništa da uradim,nego mi smeta taj ton kojim se bilo šta traži od mene.

Oni izgleda ne znaju da lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Pričica jedna…ili nešto drugo..

Bila jednom jedna srećna porodica,otac ,majka ,sin i sestra.

Dolazi dan kada otac i ćerka trebaju provesti dan zajedno,ali ona je dobila kartu za koncert od drugarice i ne zna šta da radi. Ne sme da kaže,da ne bi  povredila oca ,a želi da ide.

Dolazi dan d. Ona je spremna.Nabacila je fantastičnu odeću a tek šminka,kao nikada do tada.

Silazi u kuhinju gde joj tata sprema sladoled koji obožava,ali to jako dugo traje ,a ona već treba da krene. Drugarica dolazi i dovodi je u nezgodnu situaciju,pred ocem je poziva da krenu,a on se naravno jako razočara,ali ne želi da joj kaže. Naravno to se vidi po njemu,mora da se vidi,tako to ide u serijama jel.

I tada drugarica izvlači stvar,daje svoju kartu za tatu,da bi naravno sve bilo završeno hepi endom. Bljuje mi se od američkih serija i filmova ,a vama?

Pa da pocnemo sa kvalitetnim ladjenjem usta.

Kao prvo dobro vece svima odje.