sum? cogito ergo... sum...
cenim da je tako...
glina pod prstima?
to sam ja, stalno se menjam i prilagođavam, a ustvari ostajem ono što jesam...
pa ko razume...
glina pod prstima
i nisi za mene ti...
ili nisam za tebe ja...
zlatna prašina nas je,
odavno nestala...
i možeš da pomisliš da
nisam u pravu...
ali oboje znamo da smo predugo
saginjali glavu...
ti zbog svojih grešaka,
ja zbog svojih oprosta,
od vere i ljubavi
nijedna mrva ne osta...
samo negde ...
neka daleka ja...
i neki daleki ti...
ni dašak onoga što sam želela
da budemo mi...
nemam snage više
ni da budem ljuta
na tebe,
na sebe,
na znakove pored puta...
umorna sam
srušena sam
moja duša
nema snage
da poleti
i da luta...
neka ti je
prosto sve
šta god ti život bude dao
ja sa tobom nemam volje
čak ni da mi nas bude žao...