godine su prosle kao dani
opako brzo
jedva da se secam icega sada

nedelja je godina sedma
kad pochese stvari
sto zaboravih lako

jedva drzim olovku u ruci

i nema vise svetla
nestale su senke
i ne secam se lica od tada

kad poslednji put videh usne od meda
jezik od soli
i ne secam se vise oka sto prasta i voli

ostaju rupe

ovi novi dani nece da prodju
i senke su tamo
gde nikada nisu ni bile

rane su stare
sve vise bole
i klecaju noge u vecernje sate

povlacim jorgan
i stavljam medj zube
da zagrizem snazno

secam se svega