Ne cini li vam se da se desava nesto istinski pogresno sa svijetom u kom zivimo!? https://www.blogoye.me/werewolf/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:18:38 +0200 BlogOye! Са свих насловница електронских медија у Србији данас сија самоувјерен осмијех баронесе Ештон, док очитава извјештај који би требао да нас начини изузетно поносним на наше руководство и на себе саме, јер европска врата су коначно одшкринута за европску Србију! Вау! Баронеса најпре наводи - "Србија је испунила све услове за преговоре", да бисмо мало даље у тексту видјели и шта су то били најважнији преостали услови:  "На Косову ће постојати један Врховни и Апелациони суд, а у Митровици један Основни суд и основни тужилац, чиме ће правосудни кадрови косовских Срба ПРВИ ПУТ бити интегрисани у косовско правосуђе ЗА СВА ВРЕМЕНА." Oно "први пут" и "за сва времена" звуче баш демократски и уливају вјеру у та људска права које нам ЕУ и њени гласноговорници неуморно промовишу. Врхунско достигнуће западне цивилизације које несебично дијеле са остатком свијета, заједно са паметним бомбама, касетним бомбама, осиромашеним уранијумом, Ал Каидом, муслиманском браћом, својим банкама, корпорацијама, невладиним организацијама, те осталим хуманистичким пројектима који их неизбјежно слиједе. Наша политичка сцена се одавно претворила у неку јако лошу пародију на тему "владавине народа", али очигледно, ни Европа ту много не заостаје. Мајстори илузија постају толико арогантни, да све јефтиније трикове 'продају', тачније, толико јефтине, да изостанак реакција, како код нас, тако и у свијету, почиње озбиљно да забрињава. Да ли живимо у свијету интелектуалних идиота или у свијету емоционалних идиота? Било који од та два је подједнако лош, баш као што је и подједнако извјестан. На крају, шоу је успјео. 'Одлучни' Вучићи и распјевани Дачићи су успјешно одиграли своје улоге доброг и лошег полицајца, док је чича Тома изводио ролу доброћудног кловна нације, који је акробацијама између Москве и Брисела, те Требиња и босанске телевизије, изазивао равнодушност код западних и руских званичника, а невјерицу код наивнијег дијела домаће јавности. Контрадикције су лапсуси извучени из контекста, а у тумачењу контекста одузета је свака слобода просјечном мислиоцу - контекст је оно што нашим демократски изабраним вођама кажу њихови посилни било са Запада (чешће) или са Истока (рјеђе) да контекст представља, и то у свијету који је "најслободнији од свих могућих свијетова". Дивно! Живјела 'слобода'! Живјела 'људска права'! Живјела проституција језика на свом историјском максимуму, данас, када до истине долазимо најчешће негацијама кључних појмова кроз мејнстрим медије. Истина никада није била релативнија категорија, баш као и толеранција, разумијевање, љубав. Истина је да смо у раљама незасите звијери, себични, егоистични, разједињени, али не вриједи више на то трошити ријечи... Али... ако желите... нацртаћу вам ту звијер, јер ријечи до људи све теже допиру... Заправо, можете и ви сами да је нацртате: 1. Заборавите све што мислите да знате. 2. Доприте до свог суштанства. 3. Појмите зло. 4. Изаберите папир, сасвим бијел или црн, и оловку супротне боје. 5. Крените да 'жврљате'... Хм... Дајте слободно себи који минут, или који сат времена, али останите искрени према себи... Хм... и даље не знате шта да нацртате? Не знате шта да појмите? Стојите и гледате у празно над празним папиром у немогућности да повучете иједну линију? Честитам, драги моји! Управо сте нацртали звијер која нас раздваја, која нас прождире и уништава - звијер незнања и неспособности поимања, звијер празнине и одсуства интересовања. Честитам... Епилог је ту, а нас је све мање и све нас је мање брига. Mon, 16 Dec 2013 19:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/99743/ Моја маленкост: - Разлика између фанатизма и активизма, лежи прије свега у глави која разоткрива дјелиће истине и смисла у мору лажи и бесмисла. Фанатичној глави довољан је један комадић слагалице, да због њега жртвује све, док активиста жртвује све не за један комадић слагалице, него за откривање истине и разоткривање обмана у цјелости. Глас из породице: - Sta je istina? Svako stanoviste je neki ugao gledanja. U najboljem slucaju, istini je blizu ono sto ostane nakon otvorene polemike, ali toga retko ima, a i opet ne znas da li ce se nekada pojaviti argumenti i protiv te istine. To sto ti smatras celinom, za nekoga je samo delic slagalice. Jako je komplikovano :) ММ: - У сваком случају, однос између активизма и фанатизма, јесте однос између општег и посебног. Истина је само једна онолико колико живимо у једном простор-времену као цјелини, као реалности чији смо дио, због чега је везујем прије свега за ту једну Васељену у чијим просторно историјским димензијама живимо. Да није тако, онда баш као што би била истина релативна, биле би релативне и математичке теореме, дефиниције, физички закони (који су релативни само онолико колико су несавршени, али иначе одлично осликавају физичку реалност онолико колико је познају). Та просторно-временска реалност је једна истина и ми смо само једна ситна слагалица у њој, и ма колико се наша гледишта по питању те реалности разликују, тај универзум и даље постоји такав какав јесте. С друге стране, ако релативизујемо ту реалност, ту истину, зар нећемо морати да релативизујемо и многе друге појмове као што су љубав, толеранција, слобода, правда, који су опет само дјелићи те слагалице? Ако релативизујемо све то, да ли можемо ишта више да учинимо, осим да тупимо како је све релативно и како нема смисла да ишта више чинимо по питању ствари у чије постојање нисмо уопште сигурни? Или ћемо кренути од ствари које су познате и јасне? Није ли свима јасно да на овоме свијету гладује скоро милијарда људи, а да се храна баца, млијеко просипа, новац троши на војну индустрију, или се пак гомила у трезорима и, успут, штампа по потреби измирења државних дуговања? И то је опет само дјелић слагалице, али дјелић који се гура под рекламне тепихе о шампонима за меку и сјајну косу, здравом пјенушавом напитку из Атланте, или пак кредитима код којих "све може"? Или је то пак само илузија? Истина је једна колико је једна реалност која нас окружује. Друштвене науке том приликом, покушавају да опишу само један дио те реалности. Природне науке то много боље чине и показују да спој између природе и друштва постоји, јер ако ништа друго, дио смо једнога универзума коме физички припадамо. Онога тренутка када постанемо богови у њему, можда ћемо моћи да тврдимо да смо сазнали истину у цјелости, али да ли заиста мислиш да то може неко постићи за свога живота? Или пак сматраш да вјероватно ни човјечанство никада неће досећи тај ниво? Или, ако човјечанство, некада у некој далекој будућности, разоткрије све тајне видљивог нам универзума, неће открити да постоји безброј других универзума, било духовно било физички одвојених од нашег, који ће од нас захтијевати нека нова учења, и давати нам нове лекције? Због тога је разлика између активисте и фанатика више него јасна. Фанатик је онај који у једном тренутку каже "ја знам", а активиста је онај који каже "ја желим да сазнам", али тиме не негира своја тренутна сазнања, него им само додјељује одговарајуће вјероватноће. То би неко могао назвати релативистичким погледом на свијет, али то је заправо доста сигуран поглед на свијет, у коме једино ништа није у потпуности искључено, али су неки догађаји толико извјесни да је више него сигурно кладити се на њих. Уосталом, вјероватноћа да нећеш добити овај мој мејл требала би бити мања од 1/1000000000, по неким стандардима, али да ми неко понуди да се кладим на тај догађај, ја бих се свакако кладио да ће стићи на твоју адресу. ;) ГИП: - Ne negiram ja tu razliku izmedju fanatika i aktiviste, samo smatram da ljudi sami po sebi nisu osvesceni, niti ce ikada biti. I smatram da svi misle da znaju, ali u stvari nemaju pojma. I ne znam kako to moze da se promeni :) ММ: - Ако људи знају шта је љубав, шта је толеранција, шта је разумијевање, шта значи помоћи своме ближњем, шта значи потрудити се за чистији, мирнији, генерално бољи свијет благостања, и уколико мисле да знају шта треба да раде да би такав свијет створили, онда сам ја сретан због њиховог знања. :) Нажалост, мислим да главни проблем није у томе шта људи знају, него шта осјећају... Мислим да у овоме свијету све више недостаје осјећања љубави и емпатије, једне опште солидарности. Знање са тим има нечега заједничког, у смислу да без да познајеш некога и услове у којима живи, не можеш ни да саосјећаш са њим, али генерално мислим да се људи све више своде на пуке машине, и да ли је то посљедица или узрок - то не знам, али чињеница је да тиме боље обављају своје послове и све мање размишљају својом главом, а нарочито, све мање осјећају својим срцем, барем према моме скромном мишљењу и осјећају - све мање има племенитих осјећања и то је главни проблем нашега друштва. Како и због чега? Како то промијенити? Да ли то мијењати, или пустити природној селекцији да одради своје? Све су то нека питања на које немам одговоре, али за којима трагам. ;) ГИП: - Sa ovim bih se skroz slozila. Ja tragam nacinom da to promenim, ali ne mogu da kazem da imam uspeha :) Mnogo lakse se prepustaju emocijama nazvanim "za dom spremni" nego nekim pozitivnim stvarima... ММ: - Обоје трагамо, само проблему прилазимо са различитих страна. Некада сам вјеровао у државу, друштвени систем - вјероватно заоставштина од времена тоталитарног социјализма у ком смо некада живјели, да бих касније почео да сумњам у добронамјерност друштвеног система самог по себи. Та сумња се јавила још средином деведесетих, када је Биљана Плавшић извела државни удар у Републици Српској, 1996. године, а када сам имао свега 16 година. Тада сам рекао да су сви политичари иста гамад, да ми је јасно како се ствари одвијају и без да се бавим политиком, и када сам се окренуо искључиво природним наукама. Онда, десет година касније, прочитао сам двије књиге - једну на препоруку јако добре пријатељице која је у међувремену отишла у САД, а то је "Тhe People's history of the United States", од Хауарда Зина, а другу коју сам сам случајно пронашао на полици библиотеке у Новом Саду: "Неопходне илузије - контрола мисли у демократским друштвима", од Чомског, и то је отприлике довело до тога да се поново активирам. Само схватање, да постојећи политички систем фаворизује политичаре спремне на све, у поређењу са оним који и даље вјерују и боре се за неке идеале другачије од личног и искључиво страначког успјеха, или су осуђени на пропаст, или немају неке запажене резултате. Само увиђање да све мање часних и поштених људи бјежи од бављења политиком, представљало је коначно аларм који ме је освјестио. Ако и сам даље останем издвојен од политике и политичких збивања, бићу индиректно, али ништа мање, одговоран за све што се у друштву догађа, као што бих био да сам директно укључен. Наравно, како не вјерујем лично у партократију било које врсте, него радије спој директне демократије кроз меритократију и технократију, то никада нисам хтио, нити желим да будем члан било какве странке, али моје ванстраначко дјеловање можда је самим тим чак и више политичко и демократско, посматрано барем кроз слику онога што би демократија заиста требала да представља. ;) ГИП: - Da, ali koliko ce imati efekta? Koliko ces uspeti da postignes bilo sta? ММ: - Да ли је боље градити брвнару на камену, или зграду на пијеску? Гдје брвнара и зграда представљају резултате напора, а камен и пијесак, прије свега, етичке категорије. ;) Свако говори, само се глас свих не чује подједнако добро. Постоји шапат одоздо и урлање одозго, и од те вике се не чује глас народа одоздо. Не виде се ни његове патње ни његове потребе, јер више гледамо своја посла, екран свога телевизора или рачунара, него што гледамо лица људи на улицама, у градским аутобусима, поред контејнера. Оно што покушавам, покушавам да допрем до тог народа, али мој глас није дио те олује "одозго", због тога не допире до других, али мој глас, мој шапат, доводи до тога да налазим себи сличне, а можда наш глас буде мало гласнији, мало јаснији? Можда се и утрне, али у сваком случају, неће бити дио једне опште какофоније, чији је главни циљ не да пробуди, не да објасни, него да заглуви слушаоце и сведе их у кавезе сопствене свијести(?), порока и порива. Дио тога не могу да будем - посматрао бих себе као саучесника у једноме убиству различитости које је тренутно у току. Tue, 03 Dec 2013 07:27:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/99673/ Нисам монархиста, али нисам ни републиканац. Сматрам да сваки народ мора да буде толико слободан да може бирати друштвени систем у којем ће да живи. Уосталом, да ли би Шведској било боље да је република, или Грчкој да то није? Tакве одлуке једноставно треба препустити народима да сами одлуче и сами изаберу, и то је једини прави цивилизацијски искорак напријед. Управо због тога и из љубави према свом, српском, народу не могу да славим ни 1. децембар, баш као ни 29. новембар, јер ниједна Југославија у којој смо живјели није испунила наше националне интересе, него им је прије свега нашкодила. У том погледу, Краљевина Југославија је за Србе била корак ближе остварењу наших националних интереса, него што је то била ФНРЈ (касније СФРЈ). С друге стране, немам ништа против теоријског комунизма Маркса, шта више, многе његове идеје ми се свиђају и сам их заговарам, али не могу да волим дан настанка тоталитарног социјализма на просторима бивше СФРЈ, који је по својој природи био изразито антисрпски, антиправославан, барем на оним просторима на којима моја породица и данас живи. Не могу да славим државу у којој су људи остајали без посла због слављења Крсне славе или Божића, или пак нису ни добијали посао јер нису били чланови КПЈ. Социјална правда се може остварити и без тоталитаризма, без једноумља које је владало код нас од 1943. па надаље, уосталом, ко каже да Данска као монархија нема социјално праведнији систем од САД-а као републике? Није ли та данска монархија ближа истинском комунизму, него ли америчка република, и неупоредиво ближа него што је то био Совјетски Савез под Стаљином? Уосталом,  уколико ћемо бити до краја фер, онда морамо признати да је српским националним интересима много више допринијела Краљевина Југославија, него ли ФНРЈ, тј. СФРЈ. Да су права Срба као конститутивног народа била само празно слово на папиру, показало се добро 1991. године. С друге стране, измишљање црногорске нације, кривотворење македонске, давање републици Хрватској простора који јој никада нису припадали, или пак увођење аутономних покрајина у Србији које су и данас српска рак рана, нанијело је штету српским интересима, коју никакве тековине радничког самоуправљања не могу да надомјесте. Затварати данас очи пред судбином српског народа на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, и славити дан оснивања државе која их је посредно или непосредно довела до тога, у најмању је руку неодговорно. Због тога, све расправе монархија или република, требале би да представљају прије свега интелектуалне вјежбе, много више, него ли основу за расправе на "крв и нож" међу онима који овоме народу сматрају да мисле добро. Одлуку у корист било једне, било друге, или неке треће, треба увијек да донесе само народ, и право на такав избор не смије бити једнократно, нити условљено било каквим законима. Права демократија је власт народа и никакав закон не смије да буде изнад његове воље. Једино што је у свему овоме битно, то је човјекова слобода, а самим тим слобода једнога народа, једне нације, да одлучује у ком друштвеном систему ће да живи и како ће да га организује. Fri, 29 Nov 2013 13:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/99662/ Разлика између фанатизма и активизма, лежи прије свега у глави која разоткрива дјелиће истине и смисла у мору лажи и бесмисла. Фанатичној глави довољан је један комадић слагалице, да због њега жртвује све, док активиста жртвује све не за један комадић слагалице, него за откривање истине, тј. разоткривање обмана у цјелости. Tue, 26 Nov 2013 14:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/99649/ - Наш народ је мртав... - закључише двојица пријатеља гласом празним попут посљедњег поздрава над братовим гробом. - Везан, утамничен, подијељен, растрзан... наш народ је неспособан, чак и невољан да васкрсне. На његовим плећима лежи тежина вијекова и историјских дугова које силни никако нису заборавили. Дугова борбе за слободу коју данас претварамо у добровољно ропство. - Знаш, у својој борби да га дигнем из мртвих, и ја сам умро са својим народом... - Обојица смо - одговори други пријатељ, након чега оба утонуше у дуго ћутање, док је ноћ освајала главни град некоћ слободне и поносне земље.  Сједели су на крову зграде са чашама црног вина у рукама изњедреног из срца некадашњих царских винограда. Неуобичајено топла новембарска ноћ била је попут благослова на крају једног исрпљујућег пута, на крају једне дуге и неравноправне борбе која није могла да се добије. *** - Одлучио сам... - Дефинитивно? - Дефинитивно. - Знаш да ћеш тамо бити сам у почетку?  - Баш као и ти, зар не? Обојица се гласно насмијаше. Прошла је година дана откако су на истом овом крову разбили испијене чаше вина, очајни и празни, исцрпљени у узалудним покушајима, да се један народ рјечју дигне из мртвих. Прошла је година дана, и ова новембарска ноћ је била хладна и вјетровита, али их то није спријечавало да и вечерас испију литар домаћег црног вина. Већ сутра ће их путеви одвести на различите стране свијета, али вечерас су ту, можда посљедњи пут заједно, али разбијеним стаклом побратимљени, једном и заувијек. - Жао ми је свих тих људи који не схватају величину напора старосједелаца Кијапе у њиховој наизглед безнадежној борби против сопствене владе, војске, корпорација, интереса великих сила - укратко против највеће покретачке силе данашњице, силе глобализма. Ти људи су узели пушке у руке, након деценија, да не кажем вјекова угњетавања, и јасно и гласно рекли: "Било је доста!" Упознавши Запатисте, упознао сам свој народ, јер мој народ је сваки народ који се бори, који своје достојанство ослобађа и стиче у једној бескомпромисној борби без обзира на изгледе који су против њега. Тај народ живи у својој борби и ја живим са њим. То је мој народ, то је мој сој, баш као и сваки други народ који је рекао 'не' окупацији своје земље, који је рекао 'не' глобализацији своје културе, који је рекао 'не' корумпираности своје владе од стране великих сила, а који је рекао једно јасно 'да' својој слободи и борби за њу. Жао ми је свих тих људи који не разумију радост слободе и избора борбе за њу. Они ће заувијек живјети и једног дана умријети као робови који ту слободу никада истински нису осјетили. - Народ... или боље речено оно што је од тог народа остало. Да не знам за још један народ који скоро исту битку бије на својој вјековној земљи, стајао бих рамe уз раме са тoбом, брате мој. Овако, мене срце вуче на другу страну, у земљу мојих предака, јер тамо, на Балкану, постоји један други, мали народ, који на сјеверу своје покрајине чува оно што је остало од читаве своје, некада величанствене нације и државе. Тамо, на сјеверу Космета, живи мој српски народ, који још увијек памти и чува своје обичаје, свој понос и достојанство, а народ који не памти, који нема своју прошлост не може да има ни своју будућност. - Недостајаћеш ми брате мој... - Знам, и ти мени брате, али боље да живимо одвојено са својим народима, него ли да умиремо заједно овдје, међу народом који је већ одавно мртав. Thu, 07 Nov 2013 13:55:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/99600/ У свету којим влада егоизам, сваки облик стоицизма сматра се глупошћу или пак лудошћу.  У свету владајућег материјализма и безграничног задовољавања сопствених страсти и прималних нагона, бити "мудар, храбар, праведан и умерен", своди са на бити "лукав, бојажљив, превртљив и развратан". Стоичко "живети у складу са природом", претворило се у "живети у складу са захтевима тржишта и превазилазити могућности сопствених примања, како би се задовољили наметнути комплекси као покретачи хиперпотрошачког друштва".  Природу је заменио парк у центру града, а шума је апстрактна дивљина препуна буба, звериња и полудивљих домородаца пореклом из околних села. Село је постало синоним за распад, а град за одскочну даску у иностранство. Претурати по контејнерима или просити "за карту" (тзв. жицати) по аутобуској станици, постало је достојанственије од обрађивања земље у сопственом зноју. Проповедати љубав према свима и осуђивати глас критике према заслужнима, можда има смисла у савршеном друштву, али у свету у коме је више од 30% становништва свакодневно ускраћено за воду, неки или пак сваки од оброка, те обућу, одећу, кров над главом - критика и осуда би морали постати основни облици комуникације, а стоички - основни начин живота, како овај свет не би био рај за пар процената најбогатијих, а пакао, или пак чистилиште, за све остале.  Зато, пре него што извадите новчаник из џепа, а нарочито, пре него што извадите новац или картицу из новчаника, размислите још једном шта купујете, шта плаћате, да ли вам то заиста треба, и кога ћете тиме заиста учинити срећнијим, кога богатијим, а кога сиромашнијим. Новац није срећа, а нужда су само неке ствари које њиме купујемо. Ни моћ није срећа, већ више проклетство, а моћ у комнбинацији са новцем, као средством свога остварења, узрочник је највећих зала и несрећа које сналазе човечанство. С времена на време се појави лудак, који побије читав један камп, школско оделење или пак десетине гледалаца у биоскопу, али и тај лудак је најчешће плод друштва, гнојна рана болесног система, која једном мора да пукне, и који ће једном свакако да нестане. Да ли ће његов нестанак представљати и нестанак човечанства, или пак наш прелазак на један напреднији ниво бивствовања, зависи само од нас, тачније, сваког од вас. Wed, 10 Jul 2013 14:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/werewolf/99015/ Sumirajte rezultate svoga boravka na društvenim mrežama i na internetu uopšte. Ne trošite se na sadržaje koje tamo nalazite, na prazne rasprave i prepucavanja. Ukoliko nakon svake posete svom profilu i sadržajima vezanih za njega, osećate da ste prazniji nego što ste bili pre toga, zapitajte se da li vam je to zaista neophodno!? Društvene mreže imaju svojih prednosti, ali ukoliko počnete svoj život da živite više kroz apstrakcije koje vam nude, nego li kroz fizički svet koji vas okružuje, zapitajte se gde vas to vodi!? Da li ste išta time promenili, ili ste samo ostali bez snage i energije da zaista poradite i na sebi i na svom okruženju?  Uložena energija, uloženo vreme, i realna dobit (bilo nematerijalne ili materijalne prirode) kao rezultati datih ulaganja neka budu vaša osnovna merila kojima ćete realno sagledati da li ste svojim boravkom po društvenim mrežama bili na dobitku ili u gubitku.  Čuvajte svoje zdravlje. Čuvajte svoju životnu snagu i energiju od zaludnih poslova. Mudro trošite svoje vreme. Menjajte svet oko sebe nabolje, najbolje što znate i umete, a ukoliko ne želite to da radite iz bilo kojih razloga, onda ga barem ne činite gorim nego što jeste. Protiv običnog čoveka, danas su uroćene mnoge sile, sa ciljem da iz njega izvuku maksimum, a da mu daju što je manje moguće. Od korporativno-bankarskih sistema, preko masovnih medija, pa do samih država koje su neretko u njihovim kandžama. Budimo zato mudri i budimo složni, jer jedino otvorenog uma i srca, zajedno, možemo nešto da promenimo. Tue, 30 Apr 2013 14:49:00 +0200 https://www.blogoye.me/werewolf/98518/ Срамна резолуција, испразне речи, шупљи аплаузи - Србију убијају исти они који се куну у своје добре намере, Косова се одричу исти они који "не смеју да га изгубе". Са највишег државног нивоа, вечерас је уследио демант свима онима који су макар на тренутак поверовали да Србија почиње водити суверену политику. Окупирани смо - у Београду колико и на Космету. Николић, Дачић, Вучић - само су имена страних агената, компрадора, издајника којима варање и обмањивање народа представља ужу специјалност, а уништавање Србије животну професију. Наша држава је окупирана. Народ је поробљен. Наши умови су свезани, а душе су нам отврдле. Сумњичави смо и исцрпљени. Презиремо се, и докле је год тако, нема нам спасења. Пробудимо се, браћо и сестре. Пробудимо се и збацимо окове којим су нам везали и мисли и срце и душу. Што дуже спавамо, што више трпимо, што више забијамо главу у песак, то ћемо дуже и теже да се ослобађамо од страних окупационих сила и њихових домаћих слугу. Sat, 12 Jan 2013 21:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/97788/ Купујмо домаће у домаћим маркетима и продавницама. П.С. Том приликом под домаћим не подразумевам производе Дијаманта, Фрикома, Соко Штарка и још неких домаћих фирми чији су већински власници Хрвати. Fri, 23 Nov 2012 09:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/97374/ Срамна пресуда - срамно отрежњење за све нас Србе. Данас разумем све оне безбожнике и невернике - на овоме свету нема Божије правде за нас, што је ми сами за себе не изборимо! Запад је своје лице показао овом својом пресудом - вечно ће бити заговорник српске голготе. Без независног судства, без истине, без правде, ми тамо немамо шта да тражимо. Fri, 16 Nov 2012 10:07:00 +0100 https://www.blogoye.me/werewolf/97328/