Trenuci slabosti u moru gadosti! https://www.blogoye.me/skyseeker/ sr Fri, 06 Nov 2026 08:45:48 +0100 BlogOye! BIG BANG! Evo ga! Stoji na sred mokre ulice, zaogrnut lakom izmaglicom, na svojim ogromnim plećima drži kišu, pronicljivim pogledom - pogledom iskusnog trgovačkog putnika - mirno i ravnodušno odmerava svet ispred i oko sebe, pršti kiša pod jakim vojničkim cokulama, vojnički šinjel prosleđuje kapi ka tvrdom asfaltu, gusta brada i brkovi se presijavaju od vlage, crni šešir zadržava vodu, pa je prosipa po ramenima, i sve to kao da ga se ne tiče, maše rukama dok hoda, prate ruke neki nevidljivi ritam, sasvim lagano obazire se oko sebe, avet­kontura klizi kroz sumorno jutro, a grad spava blaženim snom. Pogled s leđa izaziva strah od nepoznatog, pogled spreda strah od poznatog, od onog što se potiskuje i skriva u najdublje dubine, strah od stvarnosti. *** Jesi li nekad video onog čoveka? Nisam. Je l’ on uvek bio sam? Jeste. Kako znaš? Ne sećam se. *** Evo ga! Ulazi u kućicu na kraju (ili na početku) grada, skida šešir i šinjel i spušta ih na otoman u uglu polumračne prostorije, vojničke cokule odzvanjaju po tvrdom podu, čvornovatim šakama baca prazne boce, tanjire i čaše zajedno sa stolnjakom u kantu za otpatke, zagleda oronule zidove, na jednom od njih visi drvena maska, maska afričkih vračeva prekrivena paučinom, na ivici kredenca tanka knjižica, stihovi davno zaboravljenog pesnika, stolica bez naslona nemoćno leži prevrnuta, ispravlja je i seda, škripi stolica pod njim, oči mu klize po svakom detalju, i sve to kao da ga se ne tiče, vadi iz unutrašnjeg džepa bočicu ruma i lagano ispira grlo dok ga stonoge, bubašvabe i pauci ispituju, avet-kontura ide polako ka izlazu. *** A jesi li ti video onog čoveka? Mislim da jesam. A je l’ uvek bio sam? Mislim da nije. Kako znaš? Ne sećam se. *** Evo ga! Stavlja u usta cigaru koju još nije zapalio, miluje po kosi jednog od dvojice dečaka koji ga gledaju znatiželjno, daje mu prašnjavu knjigu pokupljenu sa kredenca, ulazi u opusteli restoran, sprema kajganu od osam jaja i velikog komada slanine, pljuje ovlaženu cigaru na pod, i lagano počinje da jede, ni jednog trenutka ne prestajući da se obazire oko sebe, kao da nekog očekuje, jede nožem i posmatra, kožne čizme se cede i prave lokvu, kolone mrava ulaze mu u tanjir, još jedan gutljaj ruma, još jedna nezapaljena cigara, jedan od dečaka skuplja hrabrost da mu priđe, kreše šibicu i pali mu cigaru, koliko dugo nije osetio ukus duvana, klima glavom u znak zahvalnosti, okreće im leđa i odlazi. *** Šta misliš, ko je ovaj čovek. On je napisao ovu knjigu. Otkud znaš? Piše na njoj. Šta piše? Ne sećam se. *** Evo ga! Prilazi polurazrušenoj kući iz koje se širi jeziv smrad prašine i memle, prilazi ženi sa detetom na sisi, uzima dete, nežno ga spušta ne postelju, cepa već pocepane krpe sa nje, uzjahuje prljavu ženu koja stenje pod snažnim muškarcem, i ne pokušavajući da pruži otpor, puši nezapaljenu cigaru, ko zna koju po redu, mrak se već uveliko spustio, tek poneka sveća pucketavo dogoreva na drvenim policama, uzima dete, isto onako nežno, i vraća ga nazad, majci, spušta kraj nje umašćenu novčanicu, rasteruje cokulama pse lutalice, ne dozvoljava da dodirnu ni njega ni ženu sa detetom na sisi, odlazi u hladnu noć bez trunke mesečine, na tamnoj pozadini samo je njegovo tamno telo zjapilo kao crna rupa u Kosmosu. *** Je l’ to bila njegova žena? Izgleda da jeste. A dete? I dete je njegovo. Otkud znaš? Ne sećam se. *** Evo ga! Budi se grad ne sluteći ništa, kao po komandi, svi u isto vreme, goluždrava deca jurcaju se po tvrdim i do zemlje spaljenim dvorištima, nage žene peru veš u mutnoj vodi, starci se bestidno prazne iza nečeg što podseća na drvo, suncu se više niko ne raduje, svaka senka zalepi se za tlo ostavljajući novi crtež, mapu za pokolenja koja neće doći, jer ovo je poslednja generacija - poslednja deca, poslednje žene i poslednji starci - iza njih nuklearni ratovi, užas i smrt, a ispred njih… on, u svom vojničkom šinjelu, i vojničkim cokulama, sa nezapaljenom cigarom među kristalnobelim zubima, starci ga ne primećuju, deca mu se raduju, žene odmeravaju znatiželjno svaki detalj na ovom čudnom biću, i svi }ute. *** Šta će sada biti? Izgleda da je on naš. Kako znaš? Liči na nas, ljude. I oni ranije su ličili? Ne sećam se. *** Evo ga! Stoji samouvereno i ponosno u svoj svojoj veličini, iza leđa mu kostur broda nasukanog pre toliko vekova, ukrtio se od stajanja, pred njim potomci zaboravljene posade, skida vojnički šinjel, cokule, i šešir, sve skida sa sebe, je li se to vratio, toliko čekani, a već pomalo zaboravljeni, sin božji, ili je on poslednji u nizu prevaranata što im se nesebično daje u ime sebičnog hira, tek - poslednji čin drame nečega što je tinjalo, i što je samo sebe uništilo, i što se tako gordo zvalo život, poslednji trzaj ili početak, poslednji preživeli vojnik u zalutalom stadu, još samo da nikne cvet, i ptica da zapeva, i mrav da zagolica, još samo… još tako malo treba, još samo malo… *** Kako je lep. Je l’ on sada naš? Jeste. On je sada samo naš. A kako ćemo sa njim…? Ne sećam se. Ni ja. *** Evo ga! Žena je opet zagrizla jabuku, pustila je glas od sebe, stavila je zmiju oko vrata i pogledala vojnika kako se ne sme, razapnimo ga na krst, neka otpati sve naše grehe, a onda mu uzmimo obraz, i bol, i stid, i sve mu uzmimo, i pustimo neka se mešaju krv, seme i voda, mleko u dojci nepoznate žene, i greh neka bude, i blud, i razvrat, Satana neka uzme svoj deo a nama šta ostane, i sve neka bude k’o nekad, samo neka ne budu ove senke što na ljude liče, i ova zatamnjena svetlost, neko tu svetlost mora da nadvisi, poneki preživeli vojnik nađe se uvek da započne novi ciklus - ciklus rađanja i umiranja, evo ga, počinje… *** Hoćemo li uspeti? Moramo? Koliko ćemo čekati? Ne znam. Šta ćemo roditi? Ne sećam se. Mon, 16 Jun 2008 15:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/skyseeker/43797/ POKER Zamisli: Jedno jutro probudiš se sa golom ženom pored sebe, iako znaš, sasvim sigurno znaš, da si prethodne noći legao potpuno sam. Šta će reći tvoja žena, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom? Šta će reći komšiluk? Deca? Prijatelji? Rodbina? Ona se zaklinje da si je dobio na pokeru. Poker? Nikada u životu nisi kockao, čak ni u šali. Svi smo mi ulog, kad malo bolje razmisliš. Ona je pripala tebi, ti ćeš pripasti drugome. Uzalud ih ubeđuješ da je bolje da se probudiš sa golom ženom, nego sa golim uličnim sviračem. Zamisli: i on je ulog. I on je noćas nekome pripao. Možda baš tvojoj ženi, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom. Opet neki poker? A deca? A prijatelji? A rodbina? Oni služe samo da ogovaraju. I pomalo da smetaju. Ko zna, možda si i njih dobio na pokeru? A kad, ujutro, staneš pred ogledalo, pomalo zbunjen, pomalo uplašen, u ruci ti špil karata, u glavi košmar, u krevetu nepoznata žena. Šta ćemo sad? Možda ona i nije tako nepoznata, pročačkaj malo po svojoj podsvesti. Toliko toga imamo u stanu nepoznatog. Daj, majstore, podeli još jedan krug. Karta jeste kurva, ali tebi je kurva, bar za noćas, trebala. Ako dobro igraš, pre ili kasnije, dobiješ sve ono što ti je potrebno. Ako se opet probudiš sa onom ženom, ili sa nekom drugom, više ti niko ništa neće prigovoriti. Postaćeš imun na nezgodna pitanja, jer - to znači da dobro igraš. Ide ti sve bolje, a dobrog igrača svi poštuju, bar prećutno. Podeli, šta čekaš? Ulog je sad tvoja žena, koja samo slučajno, te noći nije bila s tobom. Da vidimo kome će ona pripasti. Podeli, majstore! Ova igra traje najduže, od nastanka sveta do dana današnjeg. I posle tebe ostaje poker. I ulog, i sreća, i metak u leđa… sve je to na talonu. Ako ne podeliš ti, podeliće neko drugi. I prijatelji, i žena, i deca, i rodbina, sve će to ionako pripasti nekome. Možda baš tebi, ako te karta posluži. Ma, podeli već jednom, šta čekaš? Zar ne vidiš da te čeka žena, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom. Ona sa kojom si se probudio nestaće. A možda i neće. Neko ti je, s njom, isplatio stare dugove. Seti se, koga si to tako debelo zadužio? Zar ne čuješ? Zovu te deca… zovu te prijatelji… zove te rodbina… Podeli, majku mu! U kartama sve piše. U kartama? A duša? A srce? A lice? A oči? Fri, 30 May 2008 17:14:00 +0200 https://www.blogoye.me/skyseeker/42902/ Svaki tekst je suvišan. Uživajte! Fri, 09 May 2008 11:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/skyseeker/41697/ KRALJ,  NAROD  I  MORE Uvek je to tako u zlo doba Kad neka čudna hladnoća stegne Neko bi da se digne iz groba A neko bi da u grob legne. Tu je onda trka međusobna Ko će dole, a ko ide gore Dok ne nastane tišina grobna I sve ne preplavi more. I more tad počne da valja Prosipa svuda talase duge Na površ zatim izbaci kralja Za njim idu njegove sluge. Tu su i psi da za kralja laju I sokolovi da za njega love I tek tada negde na kraju Ide nešto što se narod zove. Narod koji mora da sluša Da seje njive i pomera brda A ako se pritom pojavi duša Kralju se tada presto mrda. I onda opet hladnoća stegne I nastanu ona nesrećna doba Kralj umesto da mirno legne Prelazi preko sopstvenog groba. I onda opet tišina grobna Niko neće dole, svi bi gore Ta večna trka međusobna Još jednom hoće da nahrani more. A more ko more i dalje valja Opet prosipa talase duge Ostavlja jadnog uplašenog kralja I čuva smerno njegove sluge. Ostaju i psi da za kralja laju I sokolovi da za njega love More proždire na svakom kraju Samo ono što se narod zove. Ne sme nikad da se javi duša I kralju ne sme presto da mrda Narod je tu samo da sluša Da seje njive i pomera brda. Thu, 24 Apr 2008 10:14:00 +0200 https://www.blogoye.me/skyseeker/40614/ DŽUKELA Poklopac na stolu, čaše polomljene, i poneki pacov ubrzano beži kazuj kučko gde si zaturila mene džukela u meni počinje da reži... Daj odglumi jednu ulogicu žene tek da vidim znaš li šta smo nekad bili pa kad ovo staklo ka venama krene džukela u meni počinje da cvili... Sat, 29 Mar 2008 10:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/38601/ POJI MILE VOLOVE NA RECI! Stojiš tužan nasred pomoravlja Gledaju te anđeli i sveci Reci Mile, sreće ti i zdravlja Zašto pojiš volove na reci. Gledaj Mile, lete avioni I iz njih se prosipaju leci Neki ljudi teže vasioni A ti pojiš volove na reci. Nekada si krpice i lutke Pravio i poklanjao deci Sad se pitaš skrušeno i ćutke Zašto pojiš volove na reci. Slavio si svaku božju slavu Dužni su ti potomci i preci Uzeše ti imanje (i glavu) Ostaše ti volovi na reci. Tvojom kućom sada vojska slavi U daljini odjekuju meci Ti nekada kolovođa pravi Danas pojiš volove na reci. Liži brate medovinu, saće, Urla zemlja, čuju se leleci Morava je davala i daće Poji Mile volove na reci. Fri, 21 Mar 2008 13:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/37749/ SEĆANJA BLUDNOG SINA Zamišljam kako člankinje dame, frajle i plemkinje u haljinama plavim i rozama u svakojakim pozama igraju trbušni ples pa me u manjih dozama spopadne nekakav bes... A onda sve to prođe i peče misao nedorečena a svašta bih da reknem Umesto toga, samo dreknem KOCKA JE BAČENA!!! Svako jutro, u sabajle kad krenu domaće frajle da šetaju svoje dokolteje meni nekako milo oko srca malo mi se duša smeje malo mi nešto štrca... (ne moram sve da kažem svaka mi se glupost prima). Uhvatim se za stomak, od muke, pa samo frajerski kleknem čuje li me neko ako dreknem: HANIBAL JE PRED VRATIMA!!! Sat, 15 Mar 2008 17:35:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/37314/ Nekada je, kažu, u Engleskoj bio običaj da na današnji dan svaka žena može da zaprosi svakog muškarca. Ako ovaj odbije, plaća 100 funti i svilenu maramicu. Nešto razmišljam, da to uvedemo kod nas, ko bi potrošio najviše svilenih maramica? Fri, 29 Feb 2008 12:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/35910/ PREVISOKA CENA Ja joj kažem: „Mala, ti si meni sve...“ A ona me gleda: „Aj, ne seri, bre!“ Ja joj kažem: „Sve će, biti kao pre...! A ona će meni, „Aj, ne seri, bre!“ Hoću da te vodim samo reci gde? A ona će opet: „Aj, ne seri, bre!“ Biraj Vasionu jednu ili dve... A one će drsko: „Aj, ne seri, bre!“ * * * A u neko doba kaže, stigla roba sve onako, šik, zadnji modni krik al’ joj skupo sve: „Ma, jebi se, bre!“ Tue, 12 Feb 2008 16:17:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/34407/ ŽIVO BLATO - moderna elektronska drama - (istinita SMS prepiska) Učesnici: ENIGMA (on zna nju, ali je promenio broj mobilnog) AMAZONKA (ona zna njega, ali ne zna da je on promenio broj mobilnog) ENIGMA: Ćao. Kako si? AMAZONKA: Ko si ti? ENIGMA: Sjaj iz tvoga oka. AMAZONKA: „Sjaj moga oka“ spreman je na stare i oprobane igre. ENIGMA: Nestrpljiva si? Tebi je do igre? AMAZONKA: Ti reče da me poznaješ? Onda, valjda, znaš da nisam nestrpljive prirode? A izbor igre prepuštam tebi, da ne bi opet imao primedbice kao ranije. ENIGMA: Nemam primedbe, samo ne umem da vodim igru. Uvek sam ti prepuštao inicijativu. I ti si to majstorski radila. U ljubavnim igrama ti nema premca. AMAZONKA: Jesi li siguran da nisi pogrešio broj? ENIGMA: Tu sam. Šta igramo večeras? AMAZONKA: Isključuješ telefon u toku dopisivanja sa mnom? Hm! ENIGMA: Moram da isključujem. I da brišem poruke. Život je pun iznenađenja. U jedno sam siguran: Nisam pogrešio broj. AMAZONKA: Kad smo već kod iznenadenja: Koje je poslednje prijatno koje ti se desilo? ENIGMA: Nisam u godinama kad me nešto može iznenaditi. Sve se pretvorilo u rutinu. AMAZONKA: I poruke su ti takve. Šta trenutno radiš? ENIGMA: Tuširao se, večerao... Dopisujem se s tobom, sećajući se... AMAZONKA: Sećaš li se modrica od lozovače? ENIGMA: Modrica se sećam, ali alkohol ne trošim. Šta je tebe obradovalo u ovoj godini? AMAZONKA: Dopisivanje sa tobom, ali godina tek počela... ENIGMA: Ako muškarac sme da bude patetičan: Jednom sam hteo da budeš puška u mojim rukama, a ispao sam zarđala cev. Ostalo je ono nedorečeno, ali duboko urezano. Pražalicu plač, ali onaj slatki trzaj - nikad. Ima nečeg plemenitog u tebi, čak i posle toliko vremena. AMAZONKA: Inspirišeš me. Mogla bih opet da se navučem na tvoje poruke kao na drogu, koje kada nema u mojim „venama“ kriziram. Ali... ENIGMA: Sve umire sem sećanja. Negde ću, možda, proći pored tebe - nećeš me ponati. Promenio sam se. Šta radiš trenutno? AMAZONKA: Ležim i razmišljam zašto nemaš dovoljno hrabrosti... ENIGMA: Za šta hrabrosti? AMAZONKA: Za igru otvorenih karata. ENIGMA: Sab sam kockar - uvek mi je otvorena karta bila gubitna. AMAZONKA: Poenta je u igri, a ne u kockanju. Za igru je potrebna opuštenost, za kockanje strategija. Igra gubi na lepoti dok razmišljaš o strategiji: Biti enigma, zar ne? ENIGMA: Ima raznih igara. Svako je igrao svoju igru, zato smo sada tako daleko. Novom životu se opirem, ne dam sećanje. Moje je, kakvo god da je. AMAZONKA: Pitala sam te nešto? Ali, rekla bih da neću dobiti odgovor, kao što neću dobiti ni kurtoazno - laku noć. ENIGMA: Odgovorio sam ti. Neću kurtoazno, već iskreno: Laku noć! AMAZONKA: Uživaj u sećanjima, živi životom kakav si odabrao, a nazivaš ga novim, igraj virtuelne igrice ako te čine zadovoljnim, izbegavaj kockanje, iako njime nemaš šta da izgubiš, jer da bi nešto izgubio moraš, pre toga, to isto i da poseduješ... I sve to radi ako imaš sa kim. pronađi u telefonu sledeću tzv „bivšu priču“ koja bi ti u život dodala malo SMS-adrenalina. Meni je potrebno nešto drugo. Srećno! ENIGMA: Ti si mene pozvala na igru. Sećaš se „sjaja u oku i spremnosti na stare i oprobane igre“? Zar te opet gubim? AMAZONKA: Ti si se meni prvi javio i nazvao se sam „sjajem iz moga oka“ kada sam te upitala ko si. Ja imam dva oka i svako sija na drugaciji način. Ako mi ne kažeš ko si „izgubićeš“ me. ENIGMA: Već sam te izgubio. Raduje me da sam razmenio reči sa tobom. Omaklo mi se, nisam izdržao. Uvek sam ti bio enigma - čemu ime? To bi te razgnevilo ili opteretilo. Ne bih da ponavljam grešku. Laku noć, malena! AMAZONKA: Svi pacijenti oko mene već su utonuli u san, bolnički kreveti su neudobni, a vreme sporo protiče, tako da ga je dopisivanja sa tobom malo “ubrzalo”. Laku noć. Sutradan AMAZONKA: Dobar dan mom okulisti. ENIGMA: Okultizam je, kažu, opasan. Ne bojiš se? AMAZONKA: Nepažljiv si. ENIGMA: Gde sam sad pogrešio? Zar opet srljam kao nekad? Rekoh ti da ne umem da vodim igru. AMAZONKA: Naučićeš. Vidim da imaš želju. Okultista i okulista nisu isto. Jedan se bavi očima, a drugi paralelnim svetovima. ENIGMA: Negde sam neko slovo ispustio i sa tobom. Zmijama se u zenicama vidi „slika“ onoga koga one žele da upamte. Zato nosim tamne naočare. AMAZONKA: Bilo bi lepše da skineš tamne naočare, a staviš ružičaste. Gledajući kroz njih, sve igleda mnogo lepše. Ti si Zmija u kineskom horoskopu? ENIGMA: Pusti horoskop. Sinoć si zbrinula pacijente. Jesu li kreveti još neudobni? Ko je umesto mene, da ti ulepša noć, i zagorča dan? AMAZONKA: Moja poruka o bolničkim krevetima nije bila metaforička, već realna. Ovih dana se nalazim na takvom mestu. A što se tiče ulepšavanja i zagoračavanja noći i dana, to je miks koji više ne konzumiram. ENIGMA: Nisi valjda stvarno u bolnici? Ako jesi mogu li da znam zašto? I šta ti se dešava? AMAZONKA: Pusti bolnicu, nećemo o tome, kao ni o horoskopu. Kome sada ulepšavaš noći i zagorčavaš dane? ENIGMA: Molim te, reci mi! Jesi li u bolnici? Šta se dešava? Moram da znam. AMAZONKA: Zamolila bih te da preskočimo tu temu. ENIGMA: Ispoštovaću tvoju molbu. Ali teško mi je. Misliću celu noc. Baš si me zabrinula. Čuvaj se. AMAZONKA: Eto načina da provedeš celu noć misleći na mene. A nesporno je da ti umeš da misliš. Da nisi možda želeo da mi dođeš u posetu, sa bananama. ENIGMA: Zašto da ne? Možeš li mi bar reci gde si? Stalo mi je, veruj, mi. AMAZONKA: „Čemu ime? To bi te, ili razgnevilo, ili opteretilo. Ne bih da ponavljam grešku.“ Ne bih ni ja da te dolazak u posetu dovede u situaciju da ponavljaš greške. Ako se odlučiš na tu pogrešku, neću da dozvolim da ti je motiv moj boravak u bolnici. ENIGMA: Jednom sam te našao, naći ću te opet. Nije mi motiv tvoj boravak u bolnici, već ono pre bolnice. Zar bih ti se javljao posle svega, da mi nije nešto ostalo od tebe? Ova strepnja i jaka želja da ti bude dobro, teraju me na sve, pa šta bude. AMAZONKA: Nađi me onda opet, pa me ponovo izgubi, pa me opet pronađi, pa me opet izgubi negde... Ti si moja enigma, neka i ja budem bar delimično tvoja i... nek' bude šta bude. ENIGMA: Bila si moja. Tvoje telo me odbacilo jer su emocije odnele prevagu. Kako se osećaš? Jesi li dobro? AMAZONKA: Kako je moguće da si ti iskren, a da se ja toga ne sećam? Jesmo li ikada bili harmoničnih, istovetnih osećanja? Kako se osećaš dok se dopisuješ sa mnom? ENIGMA: Bio sam srećan kad si mi odgovorila. Sad je drugo. Tužan sam što si u bolnici. Ipak... Pomešana osećanja. Ako ti smetam, neću te gnjaviti. AMAZONKA: Smetam li ja tebi? Gnjavim li te, možda? ENIGMA: Ni najmanje. Sada opet želim da sam pored tebe. Šta bi ti želele da ti se lepo desi, baš sad? AMAZONKA: Da si muškarac koga zamišljam i nadam se da stoji iza „enigme“, da si pored mene, i da se bez ijedne reči dugo gledamo u oči. ENIGMA: Smem li da znam kako si? Kopa me, moram da pitam. AMAZONKA: Dobro sam. Baš ti zavidim... Laku noć. Sutradan ENIGMA: Celu noc sam razmišljao kako sam loš šahista. Dao sam damu misleći da sam kralj, nastavio kao lovac, skakutao kao konj, sad kao pešak jurim do poslednjeg reda, ne bih li izvukao novu damu Toliko loših poteza... a još sam u igri. AMAZONKA: Pa, dok god si u igri, ne znači da si baš toliko loš šahista. Da si bio matiran u tri poteza, predao partiju... tada bi već sebe mogao nazvati slabim šahistom. Biće, ipak, da ne umeš da započneš partiju odabirom dobrog otvarnja. Nešto kasnije AMAZONKA: Nedostaješ mi, šahisto! ENIGMA: Tražim gde sam pogrešio. Slepac kod očiju sve nade, slepac u duši izgubi i ono što ima. Tražim te i strepim kako ti je. AMAZONKA: Dobro sam, za vikend ću kući. Znaš, tvoje motive je teško razumeti, a trudim se iz sve snage i uvek mi neka kockica nedostaje. Juče si ti pitao mene šta bih želela, danas ću to pitati ja tebe: Šta želiš? ENIGMA: Da opet ležimo zajedno, da se zagrlimo, da bude ono što je bilo, a što ne može biti. Jer, slike u glavi postoje da nas opominju na propušteno. AMAZONKA: Želiš li da prekinemo dopisivanje? Ono je nit imedu želja i mogućnosti. ENIGMA: Samo ako tebi smeta. Ja ne želim da menjam svoju prošlost. Zašto kidati tu nit? Jednom bačen - ne znači biti sasvim odbačen. Tražiću te makar u sebi. AMAZONKA: Očito je da si siguran u vrstu osećanja koja gajim prema tebi, ako si bio značajan deo moje prošlosti. Ja ne znam ko si, mogu samo da pretpostavljam, ali i da pogrešim u toj pretpostavci. Ponašaću se prema tebi kao da si baš muškarac koji bih želela da jesi, a takav je jedan i vrlo je konkretan, nije ga proizvela moja mašta. Ako tebi ne smeta što se kriješ iza, možda potpuno drugog muškarca, koga vidim kada stigne tvoja poruka, neće smetati ni meni. Bar sam ja u tvojim mislima to što sam zaista, jer meni bi smetalo da pišeš meni, a misliš na drugu ženu. Nadam se da ćeš razumeti šta pišem. Ja rizikujem. Ti ne. ENIGMA: Bar u mislima da ti budem onaj koga želiš, kad nisam umeo u stvarnosti. Izgubio sam te zbog drugih, a sad u svakoj vidim tebe. Opirem se zaboravu, neću da te utopim u realni život. Tvoje ležanje u bolnici za mene je veliki šok. Da bar znam gde si. Od čega boluješ. Ali, obećao sam da necemo o tome, tražiću na drugi način. AMAZONKA: Nepotrebno je da znaš gde sam, i suvišno je da tražiš i na taj drugi način, jer to bi me utopilo u tvoj realan život, to ne želiš. Telefon je gotovo uvek uz mene, što me čini na najbliži mogući način dostupnu tebi. Valjda ćemo umeti da vodimo neku vrstu ljubavi porukama. Promenila sam se, ne krijem više šta osećam. ENIGMA: Da li te sada više boli duša ili telo? AMAZONKA: Uvek boli više ono što je teže nahraniti i opipati. Za bolest tela skoknemo do bolnice, a za bolest duše... lek su oči, za kojima tragamo ponekad ceo život. Boli li tebe nešto? ENIGMA: Neavrešena knjiga, pogrešan potez, izgubljeni zadah duvana, duboke crne oči... Sve to boli. Ne, nisam više zaljubljen, ali boli praznina. AMAZONKA: Pogrešan potez? ENIGMA: Seti se šaha. Gomila pogrešnih poteza, loše otvaranje, i pešak koji još traga. AMAZONKA: Izgubljeni zadah duvana? ENIGMA: Umela si tako šeretski da ispustiš dim, da se nasmeješ očima, hladna, sračunata, odmerena... ima i sad dima, i osmeha, ali sad je sve to „pičkin dim“. AMAZONKA: Bila sam hladna, sračunata, odmerena prema tebi? Čime sam te osvojila, ako uopšte jesam? ENIGMA: Tu niko na svetu nema odgovor. Sve se svodi na patetiku i komplimente, a taj stadijum smo prerasli. Nešto jeste. To „nešto“ me uzdrmalo kad sam saznao da si bolesna. Daleko sam od istine. AMAZONKA: Nezavršena knjiga? ENIGMA: Svaka dobra knjiga ostavlja trag i svako čitanje kao da je prvo. A ti si bila emotivno jaka i teška za čitanje. Nikad neću znati da li sam te stvarno čitao ili samo prelistavao. AMAZONKA: Ipak sa, onda, i ja bila tvoja enigma i, rekla bih, izazov za koji nisi imao dovoljno hrabrosti i snage. A seks? ENIGMA: Šta je sa seksom? U kom smislu? AMAZONKA: U jedinom logičnom smislu kada si u društvu osobe koja te zavodi smešeci se očima, hladno i odmereno ti duva dim cigarete u lice, sa kojom si ležao u zagrljaju. ENIGMA: Dali smo najviše što smo mogli. Mislim da smo tu obostrano bili iskreni. Kasnije sam zasrao glumeći frajera, a ti si želela da to ne bude samo puko sparivanje. Jednačina sa dve nepoznate, ili dve „enigme“, kao što si i sama rekla. AMAZONKA: Zašto me lažeš? Moj problem i jeste što ne umem da mi „puko sparivanje“ bude ponekad životna realnost. Zato i apstinenske faze. Mislim da ti ipak sve blefiraš! ENIGMA: Pa to sam i rekao. Nisi želela (ili „umela“) da ti puko sparivanje bude realnost. Za apstinencije ne znam, ali to je to. Ponoc je. Zamaram li te? U mraku si? Možda bi da spavaš? AMAZONKA: Ne možeš ti mene da umoriš, ne brini. Smoriću ja tebe i otići ćeš brzo, bez podrava, od mene. Umem da poslušam ponekad intuiciju. Počinjem da osećam tvoje motive zbog kojih si mi se javio, i naletećeš na zid. Ako ti se spava, dovoljno je to da kažeš. ENIGMA: „Treskanje o zid“ odlažeš za sutra? Laku noć. AMAZONKA: Ne postoji sutra za nas? ENIGMA: Za nas „sutra“ nikad nije ni postojalo. Budi zdrava. Neću ti više smetati. Ako me poželiš, imaš moj broj. AMAZONKA: To što ti radiš je najobičnije sebično poigravanje mrvicama koje su ostale, i koje sada samo ti ručaš iz svoje grčevito stisnute šake u kojima ih kriješ. Ne zaboravi obrisati naše poruke, da ti se opet ne desi neki „lokator“. I hvala ti na „bananama“. Srećno, pogotovo u martu. ENIGMA: Ideš iz krajnosti u krajnost. Pozivaš me na SMS-ljubav, a onda odbacuješ. Ne umem da maštam, ni svoju sebičnost nisam nikad skrivao - zbog toga si me šutnula i u realnom životu. Uvek si tražila više, posebno na emotivnom planu. Nije mi bio cilj da se poigravam sa tobom. Ne nam zašto baš u martu, ali nema veze. Srećno, malena! AMAZONKA: Da na kraju ne ostane tvoja zamena teza kao zaključak - nisam ja tebe pozvala na SMS-ljubav, već si se ti prvo javio meni, poturajući mi kukavičje jaje u vidu priče da si neko koga sam volela. Da je to istina, SMS-ljubav bi bila moguća. Ali, ti me lažeš, i nisi me ubedio u to da si bio od mene voljen. Zato se... ??????? ENIGMA: Da sam znao da si u bolnici ne bih se javio. Ništa te nisam ubeđivao, najmanje to da sam bio voljen od tebe. Samo sam rekao da nisam izdržao da se ne javim. To je bilo jače od mene. Čemu onaj znak pitanja na kraju? Ti si uvek bila jaka na jeziku. AMAZONKA: Da. Najobičnija promiskuitetna alapača... ENIGMA: Ili povreda sujete? Nisi sigurna ko sam, ali strah te da se vraćaš u prošlost, i da bi možda mogla biti u pravu. Volela bi da sam lažov, ubeđuješ sebe u to. Nema zamene teze. Prvi sam se javio, iz jake želje. Hoćeš da ti vratim tvoju poruku gde me pizivaš na SMS-ljubav? Nigde te nisam povredio. Čuvaj se, moja mala promiskuitetna alapačo! Budi zdrava. AMAZONKA: Pošalji. Ima u toj poruci jedna reč na koju nisi obratio pažnju. Čuvaš poruke? Hm! ENIGMA (Ponavlja njenu poruku): Nepotrebno je da znaš gde sam, i suvišno je da tražiš i na taj drugi način, jer to bi me utopilo u tvoj realan život, to ne želiš. Telefon je gotovo uvek uz mene, što me čini na najbliži mogući način dostupnu tebi. Valjda ćemo umeti da vodimo neku vrstu ljubavi porukama. Promenila sam se, ne krijem više šta osećam. AMAZONKA: Neku vrstu ljubavi, piše. Pažljivo biram svaku reč dok ti pišem. Ima raznih vrsta ljubavi, ne znam kojoj si se ti nadao SMS-ujući sa mnom. ENIGMA: Nikakvoj ljubavi na SMS se nisam nadao. Povukla me želja, zar je to geh? Znam šta sam izgubio. Prekasno. Ne znam gde vidiš da sam lažov? Pokušao sam da odgovorim iz srca. Loše. Nemam maštu. AMAZONKA: Povukla te želja da se javiš i ne kažeš ko si? OK. Eto, to je moja klasika. Ispunjavam ljudima želje, ne dobijajući ništa zauzvrat. Ako bude još nekih želja, samo se ti javi i zovi me slobodno. Željka . ENIGMA: Znaci bio sam u pravu - povreda sujete. Istragom nisi našla počinioca, pa sebi kažeš: „Sigurno je neki prevarant“. Umeto da me „zakucaš na zid“, postajem tvoj poraz. Jedan iskreni SMS postaje duhovno nadigravanje. Sad ličiš na onu malenu koju poznajem. Neumoljivu, borbenu - prava Amazonka. Sutradan ENIGMA: Vikend je. Jesi li puštena iz bolnice? Kako ti je? AMAZONKA: Pobegla sam kao prava Amazonka. * * * Nakon otkrivanja svog identiteta i pitanja kako se oseća, Amazonka mu odgovara, ovog puta znajući kome: - E, vidiš. To mi je i bio adut iz rukava, koji mi je pomogao da shvatim da nisi muškarac sa kojim sam bila u vezi. Zdrava sam kao dren. Ćao! * * * Da li sada ona igra svoju igru - bićete naknadno obavešteni. Sun, 10 Feb 2008 09:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/skyseeker/34199/