upoznajem se sama sa sobom... https://www.blogoye.me/psihomehanicar/ sr Fri, 17 Jul 2026 11:10:13 +0200 BlogOye! Imam tu neverovatnu osobinu, tja sindrom Pepeljuge, onaj najozbiljniji i zaboravljen- KASNJENJE. Da sam bila samosvesna u vreme Titove smrti, verovatno bih utisak o tome napisala negde oko cetr'eset dana marsalu, u najboljem slucaju...ali nije TO do kasnjenje vec do samog pisanija svojevrsnog mojoj malenkosti, vec do nacinu zivota, pa zvali mi to cak i kasnjenje. Volim da odmerim. Volim da porazmislim. Volim da ostavim da se neke stvari filtriraju, staloze, izbistre. Bas pre neki dan dodjoh do vesti, kako je neko poseceno drvo u Agrovcu, navodno, predskazenje lika SV Petke. Poseceno drvo, poseceno ogreva radi (nije li oganj mesto porodicnog skupa jednako kao mesto lomace, mesto koje je ,,prozor" sa Belfagorom?!), te je drvo lucilo smolu, koja je verskim fanaticima, citaj komercijalistima, zalicilo na SV Petku i prevashodno tome, potlaceni i vazda bogougodni seljani dosetise se kako je to javljanje svetice njena volja da bas na tom mestu sagrade crkvu...te skupljaju novac. Kupise parcelu...sad ce i da grade...ali pitam se vikendicu ili vikendicu sa par ikona u enterijeru?! Kapitalizam je bolest (boles :) XXI veka i tu nema govora. Najkomercijalniji produkt deset prstiju homosapijensa nije crni napitak, kokakola koji od svaka zaradjena 2 dinara potrosi dinar na reklamu; vec KRST. Od prakticne upotrebe, 33. godine nove ere pa na vamo, najkupovanije je i najprodavanije sredstvo. Ne mozes ga odbiti, nije skupo, a jos ako mislis da ce ti to doneti jaci portal sa uslisiteljem tim bolje, kao da Svevisnji visok i sav ,,visnji" od gore posmatra ovaj zemaljski rulet i crne ili crvene brojve uvelicava kao lupom linij presecena jos jednom u razmeri 1:2. Silni Samaricani koji eto, jednostavno nisu Mesije jer, eto! nisu mudriji od onih koji vicu glasnije postadose nevernici i bezboznici u ocima komercijalista i onih koji se krste i mole 3 puta, onih koji ostavljaju darove kraj kulta ikone, onih koji bi pili ambroziju og krvi zivota onih koji, eto! ne veruju jer ne kazu neglas JA VERUJEM. Cudna je i ta religija i ti, vernici, cija se vera odrzava godinama jedno na smrti jednog coveka...i jedino na obecanju da ce im biti bolje...i jedino na principu veruj iz straha- ne pitaj me, nego veruj; ti mi trazi i ja cu ti uslisiti, nekad, ali ti veruj. Oke verujem, al (malko) proveravam...citam, mislim i postujem, postujem jer smatram da se ponasati dobro treba iz licnih ubedjenja, ne zato da bi mi se vratilo ili da mi mi neko odgore obezbedio ,,gore" kad skoncam dole fino mestasce. Oduvek ja bilo poznato da je govornik onaj koji najglasnije vice ili pak, nadje najvise brdo, nikako najmudriji. Svakom Samaricaninu utoba se uvija od Jeretika, svakiom prosecnom Samaricaninu levica ne zna sta cini desnica. Biblija je vazda totalna knjiga. Poucava, govori o postanju, smrti, ljubavi, puna je ,,Blaga cara Radovana", cak isprepletena kao pamucna vlakna, svaki stih se poziva na onaj predhodni. Kako mudro! Totalan, ima svega, cak i nekih kulinarskih recepata. Kakvi autori!!! Nema te ovozemaljske nagrade koju bih im dala na domisljatosti! Svaki, malo ozbiljnij rat bio je pracen pokricima Biblije, njena tumacenja odnela su tolike zivote...neki ratovi su novotarije uvodili iz Biblije kao tkz bioloski rat Volela bih da neko, u neke humane svrhe, ljudske prirode menadzerstva Biblije primeni. To bi bio lek bolji od onog protiv side. Kapitalizam Menadzerisanje Totalna knjiga, papirnati preteca interneta, Bog i batina enciklopedijama...ali sta je sa delima koja nisu uslia u enciklopediju, koja su ,,vredjala" interese kapitalista? To mene interesuje. Time se bavim, pozivam vas na srdacnu pomoc Zvanican rok je pocetak 2011., onaj nezvanican je ceo moj zivot PS.Jedna od jacih poruka Biblije,kako veli propovednik Kohelet TASTINA NAD TASTINAMA, SVE JE TASTINA, ili leb i sol MA CEO SVET JE KAO KAKAO ja ne mislim tako...ja sam nepopravljivi optimista te, ako mi se koji pesimista obrati sa zalopoljkama i mislima kako je lose da gore ne moze ja velim da Moze sve uvek moze sky is no limit...imamo ozonske rupe nema granica wiiiiiiiiiii svako dobro dobri Samaricani :) Wed, 03 Nov 2010 18:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/psihomehanicar/82616/ ZENDAGI MIGZARA (Jer) crno-beli TV ima ton Veza. Osno značenje bila bi neka vrsta oralne konekcije: usta-jezik, usta-organ, manje čulne prirode. …ali šta zapravo znači biti u vezi? Uvezan si, hteo ne hteo, sa svim homosapijensima preko Adama I Eve ili preko abema I Darvinove teorije. (U)vezan je pacijent za doktora, putnici za pilota, zaposleni za nadređenog…ali šta je sa vezama istorodnih polova? Opa, svi pomislimo na 10. Oktobar, zagrljene devojke s jedne, muskarci koji se ljube s druge a huligane s trece strane I svi su oni tu svesno, dok su čuvari reda I mira, oni u plavom negde u sredini, hteli ne heteli. Pak (jebena rec!) ne mism, avaj (jos jedna), na tu vrstu odnosa između istorodnih polova. Mislim na one bez interesa za reprodukciju, čak ni za zadovoljavanje paradiranih, vec, ajd da izgovorim drugaraaaarstvo wiiiiiiiiiiiiiii! Postoji li? Svesna sam ja, (ma jesam li? ) da svaki kamen koji se kotrlja, mooora I da se dokotrlja, bilo da je rec o Sizifovom ili Deda Mrazovom-jebe nas gravitacija neumitno I svakodnevno (s ubrzanjem od 9,81m/s ), te sve što dotakne vrh morace da se smandrlja dole I tacka. Rece Anštajn, Mileva. ALI, ima I slucajeva (pak), kad kamen ostane na brdu, stagnirajući učmalo, što je još I gore, kao čarapa na žici za sušenje veša, pričvršćena štipljkom, ni tamo ni vamo… Činjenica je vazda tragična I nepomirljiva. Daljinskim su pretvorile istinu u laž, u jednu bezobličnu crno-belu masu. Nije moglo dugo da potraje, bolje je da istina boli nego da utehu pruža laž. Ne postoji uticaj, kao razumna komponenta, zvezda I horoskopa na nas, čak ni Božje volje. Postoji samo ono šta ljudi rade I šta ne rade, šta zele…zašto stvari koje držimo u svopstvenim rukama dozivljavamo kao nužmost? ZENDAGI MIGZARA Postaje se Spartanac tek kad se ubije Helot. Postaje se pisac tek kad se nadje mrtva Laura. Ja sam svoj penecilin primila. Tamara, Katarina, Okrenite se!!! …ova ig(r)(l)a I nije toliko velika…svako dobro ćoeće Wed, 27 Oct 2010 21:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/psihomehanicar/82503/ Кроз плафон који је прокишњавао падале су капи кише које су гађале оно исто место ђеле. Капи су постале скоро лепљиве, ал он не примећује надражај бола ћелија и нерава на кожи јер је презаузет. У својој колекцији имао је судију и његову жену, политичара и његову љубавницу, жену без статуса, полицајца, молера, аутомеханичара, скретничара и певачицу, гумца и глумицу, уцитељицу и папучара, Ивицу и Марицу, Марију и Јосифа, Адама и Стеву...готово људе свих професија, најбоље примерке своје врсте. Заклео се једном да ће се пробудити без тих тамних кругова и непроспаваних ноћи, миран и спокојан, скоро као мртав сахрњен. Капци га не слуђају, не може да их отвори, ал он споља осећа како их гризе тама. Урадиће то у петак. Човечуљак спусти главу ка једном полуисписаном лису папира, који је лежао на нешто мањој хрпи листова. То је била његова читуља. Мастиљаве речи потрајаше још само секунд, а онда као у дечјој игри, без ,,хокус покус“, речи замени облик попут огледала, док је Шовешуљак гладао у место где је требала да буде његова слика. Лик још једном упре поглед ка Творцу, Творцу који није ни сам знао да је Његова Творевина, а као такав Дело изнад Делаоца и чинило се да га све то баш много и не интересује, све док се забавља креирајуђи други свет у коме ће личносима управљати према свом нахођењу. ... ,,Све као да је било истина, све те речи слуша али њега нема, Сат је стао сумрак око нас, склопи очи јер се дуга ноћ сад спрема“... Творевина која га је идаље сањиво гледала, чекала је да Тврац већ једном оде... Sat, 09 Oct 2010 23:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/psihomehanicar/81968/ Када нам се чини и да је обичан корак-велики корак за човечанство, видимо себе у штиву бесмртних. Долазимо на свет без одеће и одлазимо без ичега, према томе, како је лепо оставити нешто... Отуда велика гужва у проласку и одласку, а најгори су они који стоје у пролазу. Даље само смрт загледа се у очи путницима који преносе живот... Није то био осећај сигурности, спознање да ђе се срести са свим тим ликовима на насловној старани бандере или улазних врата зграде, причвршћен лепљивом траком, ал неки осећај мира сигурно јесте. Човечуљак је идаље тражио кључ. Помишљао је да ће морати да обија своју канцеларију, тачније шалтерски собичак са плафоном зеленим од буђи, црвеном корпом у углу која је скупљала кишницу, са стаклом умуљаним од дахтања људи и њихових масних прстију. Имо је лепо свој посао шалтерскг службеника, свој станчић, фотељу, фрижидер и кабловску, коју су му због неплаћања искључили прошле године. Имао је он и један задатак, мисију на уму. Одгурнуо је са стола јучерашње читуље и узео дневне новине...сето се своје клијентеле од пре коју годину..зар је већ толико прошло!? Још само неколицина, број од неколико стотина са зарезима не више од оних који небрајају ожалошћене...још само ти људи па онда...онда ће и себи спремити читуљу, јер веђ толике отпрема за Армагедон, па и себе. У том другом, очишћеном свету и Јуда ће бити другачији..и Сотона..па и Он сам. Шалтерски собичак се осећао на сумпор. Sat, 02 Oct 2010 20:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/psihomehanicar/81817/