Moj dnevnik https://www.blogoye.me/provincijalka/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:25:54 +0200 BlogOye! I šta sad? Ukradeni trenuci jesu slatki, ali kratki. Valjda si ponosna na sebe zbog toga? Dao ti je poklon za priču. Materijal kojim ćeš ispuniti svrhu svog dnevnog postojanja. I opet ono što si već znala. Jebe se njemu ta tebe i za bilo koga drugog na ovom svetu.. bitna je šetnja, kao na korzou u godinama mladosti. Kicoški zvižduk za suknjom koja se vrcka, dok je na kraju štrafte čeka savršeni izbor životnog saputnika. Otresi tragove i glumi damu, kad ti se već dalo da budeš sopstvena princeza. Na sreću, ogledalo ti se davno razbilo dok si ga premetala iz ruke u ruku. A i koga je briga! Sem mene, niko neće znati koliko si nisko pala. Da li je to ljubav - ljubi bližnjega svoga kao sebe sama? Isuviše sam mamurna da sad sa tobom diskutujem. Sat, 05 May 2007 08:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/provincijalka/13360/ U poziciji da se povijam u pravcu oluja, a da moja, initimna oluja, ne ode nikuda, odbijam da vladam veštinom nemuštog jezika u trenucima kada životinjski strah upravlja licem pod maskom kojim zaklanjaš odvratno licemerje i tovar moralne slabosti. Pred nakaznim licem koje bešćutno šamara svoje, ali i tudje, rodjene dok, zbog sebe, u drugima ne primećuješ u šta si ugazila, dišući smrad na pogana usta. Jesam li nehotice od sebe načinila tvoje magično ogledalo kroz koje prolaziš u bolji svet?! Sigurno. Dozvolila sam ti pravo na laž. Zato su mi tvoji prsti ostavili nezasluženi crveni trag na obrazu. A TI nisi moja potreba. Niti si moj izbor. Ti si iskonstruisano prokletstvo davnih dana koje se sapliće i slepo tetura ljudskim dušama na koje sujetno, obnevidela, naleće. Avetinjski glas s kojom se sudaraš po sopstvenim oronulim ćoškovima u trenucima istine o sebi. Zagadjuješ mi krv infiltrirajući se u krvotok kojim te pojim. Kao da bi te bilo više da mene nema??? Računaj na to da mene nema. S dubokim naklonom podsmeha sklanjam ti se u stranu i prepuštam sve rupe obrasle trsticima. Svoje poruke rasadi svuda u vidokrugu, možda ti bude lakše, ako ne jasnije, da su u „cara Trojana kozije uši“ i da to nisam izmislila ja. Likuj dok imaš pred kime i dok se do kraja ne odelje svirala i ne odsvira melodija kojom se uljuljkuješ u puste konstrukcije o veličanstvenosti svojih izbora. I da vidiš čuda, uopšte nisi jedina!   Fri, 04 May 2007 12:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/provincijalka/13322/