Opiceno do zla Boga https://www.blogoye.me/opicena/ sr Fri, 06 Nov 2026 20:17:39 +0100 BlogOye!   Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да. Не, немој ми прићи! Има више дражи ова слатка стрепња, чекање и стра'. Све је много лепше донде док се тражи, о чему се само тек по слутњи зна. Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему? Издалека само све к'о звезда сја; издалека само дивимо се свему. Не, нек' ми не приђу ока твоја два. Десанка Максимовић Фотографија Десанке Максимовић рођена: 16. мај, 1898. Рабровица код Ваљева, Србија преминула: 11. фебруар, 1993. Београд, Србија Чуј, рећи ћу ти своју тајну: не остављај ме никад саму кад неко свира. Могу ми се учинити дубоке и меке очи неке сасвим обичне. Може ми се учинити да тонем у звуке, па ћу руке сваком пружити. Може ми се учинити лепо и лако волети кратко за један дан. Или могу ком рећи у томе часу чудесно сјајну предрагу ми тајну колико те волим. О, не остављај ме никад саму кад неко свира. Учиниће ми се негде у шуми поново све моје сузе теку кроз самоникле неке чесме. Учиниће ми се црн лептир један по тешкој води крилом шара што некад неко рећи ми не сме. Учиниће ми се негде кроз таму неко пева и горким цветом у непреболну рану срца дира. О, не остављај ме никад саму, Никад саму, Кад неко свира. Mon, 11 Feb 2008 10:57:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34275/ Kao brodic plovim morem... Delfini mi pevaju pesmu. Poklonio si mi tako mnogo... dao si mi Mene Novu Lepshu. Hvala Ti. Nemoj biti tuzan shto sam ja srecna... Ovaj osmeh dugujem Tebi. I nije bitno dal cu pronaci obalu, nije meni bitan cilj... nego putovanje. Necu ni puziti, ni leteti... samo mirno ploviti. Rekao si mi, secash li se: "Plovi mirno..." Zelim sacuvati ovu srecu shto sam pronashla u tebi, nek Bogovi ne budu ljubomorni na obicnu smrtnicu. ... evo necijih vrlo lepih reci koje upucujem samoj sebi i svima onima kojima prijaju ovakve reci, a mislim da su to bas ono lepe zelje i sebi i drugima: Utehu za teških dana, Osmehe kad te spopada tuga, Duge da slediš oblake, Smeh da ljubi tvoje usne, Zalaske sunca da ugreju tvoje srce, Nežne zagrljaje kada duh ti klone. Prijateljstva da razvedre tvoje postojanje, Lepotu za tvoje oči, Poverenje kad sumnjaš, Veru da možeš verovati, Hrabrost da upoznaš sebe, Strpljivost da prihvatiš istinu, Ljubav da upotpuni tvoj život. A JA KAZEM NJEMU: osetila sam nevidljivu ruku koja me miluje u snu, zavolela sam tog lopova sto me krade nocu ... jutro te obrise kao senku... a ti ostajes u meni kao radost, lepota, tajna.     Mon, 11 Feb 2008 06:10:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34264/ I padale su neke kishe, sve tishe i tishe... Sevale su munje, udarali gromovi... lomili, lomili. I suze su lile,lile... slane,slatke, gorke ... duboke. Samo se tako moglo do pravog osmeha. MORALI BISMO SVAKOG DANA PROCITATI NEKOLIKO DOBRIH STIHOVA, VIDETI JEDNU DOBRU SLIKU, CUTI JEDNU LEPU PESMU ILI SA PRIJATELJEM IZMENITI KOJU SRDACNU REC KAKO BISMO KULTIVISALI LEPSI DEO NASEG BICA. J. Wolfgang Goethe         Sun, 10 Feb 2008 18:06:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34224/ Zaista mi je izgledalo kao da smo se trazili hiljade, hiljade godina i onda se prepoznali… ,zastali,dodirnuli i svako nastavio svojim putem, ali taj osecaj prepozavanja koliko god doneo radosti doneo je i boli... Plakala zbog srece Plakala zbog lepote Plakala zbog nemoci Plakala zbog lazi Plakala zbog svega na ovom svetu Plakala zbog svega sto jeste Plakala zbog svega sto nije Plakala sto sam mogla a nisam Zbog maglicaste iluzije Zbog predivne muzike Zbog saputanja u snu... I slike te razne od iskona Kad zatvorim oci... vidim. Kad sanjam... srcem osecam. Zaista mi je izgledalo kao da smo se trazili hiljade, hiljade godina i onda se prepoznali…, zastali, dodirnuli i svako nastavio svojim putem, ali taj osecaj prepozavanja koliko god doneo radosti doneo je i boli... Sun, 10 Feb 2008 17:27:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34221/ function onDelete194925(){return confirm("Da li sigurno želite obrisati komentar ?!");}Zivot je otok u moru samoce i izdvojenosti. Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti. Tvoj zivot je, prijatelju, otok odsecen od svih otoka i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti, dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama. function onDelete194925(){return confirm("Da li sigurno želite obrisati komentar ?!");} Khalil Gibran function onDelete194925(){return confirm("Da li sigurno želite obrisati komentar ?!");} Vidio sam te, prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uveren da je svaka pregrst zlata tajna veza sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mislju i sto spaja njihove teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis vojske i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides na druge utvrde te i njih osvajas. Kada sam te ponovno pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti, kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode. Vidjeh te, prijatelju, kako sedis na prestolu slave, a oko tebe ljudi sto opevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u tebe zagledani kao u prosvetljenog proroka koji im uznosi duse odlucnoscu svoje duse i vodi ih izmedju zvezda i planeta. Dotle ti njih gledas lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono sto je dusa za telo. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh osamljeno bice kako stoji uz tvoje prestolje krunisuci se otudjenoscu i grcajuci u samoci. Zatim vidjeh kako tvoje bice na sve strane ispruza ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Videh to bice kako gleda negde daleko preko ljudskih glava, u neko mesto na kome nicega nema osim njegove samoce i izdvojenosti. Videh te, prijatelju, zaljubljena u lepu zenu, kako medj svoga srca tocis na njen razdjeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem saosjecanja u ocima i majcinskim osmehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je odagnala samocu ovoga coveka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on sada vraca i spaja sa Sveopstim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, videh, umesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htelo da svoje tajne poveri nekoj zeni, ali ne moze; videh iza tvoje duse sto se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne moze. Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova. Tvoj unutarnji zivot je boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to boraviste mracno, ne mozes ga osvetliti susedovom svetiljkom; ako je pusto, ne mozes ga ispuniti susedovim dobrima; ako se nalazi u pustinji, ne mozes ga preneti u vrt koji drugi zasadi; ako se nalazi na vrhu planine, ne mozes ga spustiti u dolinu kojom tudje noge stupaju. Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i izdvojenoscu. Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bih ja bio ja. Da nije te samoce i izdvojenosti, tada bih, cuvsi tvoj glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u ogledalu.   Sun, 10 Feb 2008 11:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34169/ Bolni, ali zacudo dragi meni su dani, kada opazim da ljudi su mi tudji, neiskrenoscu zazidani od mene kao tvrdom kulom, te bezim u sume i u dusu bilja ronim nekim novim, u osamljenosti rodjenim culom; kada radije od prijateljske sake, milujem drveta kakvoga nezni, rumeni prut; i bezeci sa toplog, sestrinskog krila, da mi je da magle daleke lagani dohvatim skut. Dani kad zize istina mi se cine varljivi plamicci iz bajke sto mame sa pravih staza; a verujem strasno u ono sto kakav sum skrivenih u noci grana jedino tek meni kaza; kada ne razumem ni sebe; a zudno kao vracara u zagonetni gledam prirode dlan; kad osetim da zivot u dnu nije lep i strasno sva se uzivim u kakav prolazni san. D.Maksimovic SLOVO O LJUBAVI Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline mognete li se još ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja. Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se nećeš spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, sećaćemo se dugo ma zavoleli zatim i druge. Ako je želiš bezgranično, a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama radja svanuću slično, pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese, ako voliš u njoj i san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budiće te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, čije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleća, u snu, pisali pismo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti, medju kojima nema spojenog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele. Ako vam je ljubav nož u srcu, a bojite se taj nož izvući kao da ćete tog časa umreti, pamtiće te on, setiće te se i umirući. Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge – i osetimo se nesrećni i krivi. D.Maksimovic Sat, 09 Feb 2008 16:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34117/ I sad kad sam shvatila koliko je vazno shta to MISLIMO, sta to SANJAMO, shta GOVORIMO, jel i shta CRTAMO..., jooj,  a u poslednje vreme stalno mislim i imam neki osecaj da sam prava Persefona, jest da nisam josh pojela jezgro nara, nit znam dal zelim da ga pojedem, al kad sam sa Njime, ja sam isto tako nemilosrdna i ledena kao i on, a preko dana sam fina i nasmejana devojcica puna ljubavi... strashnooo,ne,ne,..., moram sad uobraziti da sam neka druga Boginja jer stvarno je tacno ono "pazi shta zelish-moze i da ti se ostvari"... Sat, 09 Feb 2008 15:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34114/ Da, ja nisamnormalna:))) Zaljubljujem se u papirne likove... Nijednog coveka od krvi i mesa nisam volala kao Zagora:))) Zagor Te-Nej!!! Pogledajte Ga-kako je lep i caroban:))) E, sad sa pronalaskom interneta, a posebno Blogova, pocela sam se zaljubljivati u Avater ili Blog Dizajn, i nije tu bitno shta pishe, ja se zaljubim jednostavno u Avatar ili Blog dizajn, ocigledan dokaz je jedan ovde omiljeni Blog, cim je samo promenio boju Blog-dizajna,odljubila sam se momentalno:) Al on ga vrati-i mene se osecanja pdgrejashe... Nikad se nisam zaljubila u neku poznatu licnost, glumca, pevaca ili bilo koga, ja se zaljubljujem u nacrtane, eto-nisamnormalna i shta cu??? Sat, 09 Feb 2008 12:22:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34099/ Lao Tse "Onaj ko poznaje druge je mudar, onaj ko poznaje samog sebe je prosvjetljen, onaj ko može pobjediti druge je jak, onaj ko je pobjedio samog sebe je svemoćan." "Poznavati druge je inteligencija; poznavati sebe je prava mudrost. Kontrola drugih je snaga; kontrola sebe samog je prava moć." "Dajte čovjeku ribu i nahranit ćete ga za jedan dan; naučite ga kako da je lovi i prehranit ćete ga za cijeli život." "Svet  možemo upoznati a da i ne otvorimo vrata. Smisao neba možemo dokučiti a da i ne pogledamo kroz prozor." Leonardo da Vinci "Svaka naša spoznaja počinje sa osjećanjima." "Ko druge vrijeđa, sebe ne zaštićuje." Elizabeth David "Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto." Ivo Andrić "Ljubav, kad je iskrena i duboka, lahko prašta i zaboravlja."   Fri, 08 Feb 2008 20:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/34054/ S vremena na vreme, dobijem neku zutu kovertu,ono, kao neka nagradna igra, inace, ne volim igrati te neke nagradne igre, al eto, jednom sam odigrala, ajd kad stalno salju ajd jednom i da odigram:))) I narucim tiganje i jednu knjigu, tiganji ne valjaju ni za K....C knjiga cisto sranje, jest tamo pisalo da mogu da vratim ako mi se ne svidja, ono-ne svidja mi se ali nisam tip osobe koja vraca kupljeno, samo ono, kazem u sebi, "ma nek vam je na cast" nisam se ja tu ni nadala nekoj nagradi, jedino sam se nadala da cu dobiti sholjice za kafu jer su mi se dopale i pisalo je -ono, nekih toliko i toliko koji se prvi jave dobice sholjice kao specijalni poklon, i ja odmah poshaljem-jer sam se nadala specijalnom poklonu-sholjicama, al ne dobih te sholjice i bila sam veoma ljutaaa... sad opet dobih koverat za tu nagradnu igru, vidim opet isti tiganji... mislim. Da sam onda bar dobila sholjice... Tako. Zaista te nagradne igre neshto ne verujem u njih, sve su to neke navlake i prevare, ako sam ono u milosti Srece i Boga Novca ne moram igrati nagradne igre.... Thu, 07 Feb 2008 12:35:00 +0100 https://www.blogoye.me/opicena/33936/