OgLeDaLo...OnLine Situacije

In Memoriam - �oko Vje�tica

Fri, 21 Nov 2008 15:28:00 +0100

.

�oko Vještica, legendarni novinar, urednik i voditelj, sahranjen je ju�e u Beogradu u prisustvu supruge Nade, �erke i najbli�e rodbine. Jedan od osniva�a „Studija B“, umro je u utorak, 18. novembra, posle duge i teške bolesti.

Ro�en je u selu Otri� kod Knina 9. maja 1939. godine. Novinarsku karijeru po�eo je u listu „Borba“. Od 1971. radi u „Studiju B“ i jedan je od osniva�a ove radio-stanice. Godinama je vodio popularnu emisiju „Beogradska razglednica“.

Postao je omiljen me�u slušaocima jer je uspostavio nove standarde komunikacije sa komunalnim preduze�ima, tako što je njihove rukovodioce direktno uklju�ivao u program i nimalo „ne�no“ ih propitivao. Bavio se komunalnim sistemima na razumljiv i gra�anima prijem�iv na�in, po sistemu - nema struje, nema vode - zašto? Zbog toga je svojevremeno bio suspendovan i udaljen s posla, uz obrazlo�enje tadašnjih lokalnih mo�nika „da deluje nezavisno od sistema dogovorene politike“.

Voleo je Beograd i svoje sugra�ane. Prvi „Beogradski maraton“ je odr�an 1988. godine upravo na inicijativu �oke Vještice. Bio je izuzetno human �ovek. Od 10. oktobra 1996. godine Vještica je radio kao ataše �italaca u „Blicu“ i organizovao mnogobrojne humanitarne akcije. Za više od 200 obolele dece prikupljen je novac za operacije u zemlji i inostranstvu. U akciji organizovanoj sa Privatnom lekarskom komorom Srbije, besplatne preglede u 500 privatnih klinika imalo je 12.500 �italaca. Slušne aparate dobilo je 200 ljudi, a 150 nao�are. Više od 500 ljudi dobilo je besplatne savete advokata.

Duga�ak je spisak onih kojima je Vještica pomogao. Udru�enje novinara Srbije uru�ilo mu je 2005. godine nagradu za �ivotno delo, a dobitnik je i nagrade „Svetozar Markovi�“, najve�eg novinarskog priznanja kod nas.

Objavio: BLIC

Teatarski amaterizam i pornoamaterski profesionalizam

Tue, 18 Nov 2008 23:24:00 +0100

    Kad iz Srbije pokušate da dojavite onima koji ne �ive u Srbiji nešto više o amaterskoj gluma�koj sceni, ne�ete se usre�iti koli�inom informacija na tu temu. Da li je problem u malom broju amaterskih udru�enja ili je problem u slaboj medijskoj podršci – ostaje nejasno, bar onome ko krene od samog izvora informacija. Ali, ukoliko u Srbiji pokušate da prona�ete više informacija na temu gluma�kog amaterizma, koriste�i internet pretra�iva�e, onda �e vam ponu�eni sadr�aj, konkretno na Google-u, skrenuti misli sa teme koju ste �eleli da predstavite onima van Srbije. I tako dolazite do naslova SRPSKA PORNO GERILA, koji �e vas navesti na samo jedn KLIK I eto vas na pravcu srpskog gluma�kog amaterizma.

    Koliko je glumaca amatera u Srbiji I koliko je porno “glumaca” amatera u Srbiji? Ovih prvih ima, nije da nema, ali skriveno odlaze na pozorišne scene po završetku svojih “primarnih” poslova, �ekaju�i da iska�u ono što ponosno �uvaju u sebi – dar za glumu. Ovih drugih ima I svi su kvalifikovani time što su, valjda, sposobni za sekusalne odnose – bar bi tako rekli I odbranili svoju gluma�ku titulu. Ne bih da se zapitam �ije su uloge te�e I kvalitetnije, o tome �e kritika re�i.

    Ka�u da se srpska porno scena svela na dvadesetak ljudi. Profesionalnom glumom u porni�ima bave se tri muškarca i šest �ena, svi ostali su se amaterski zatekli na licu mesta i uglavnom nikad više, pisao je dnevni list "Press" u jednom od svojih brojeva. Šta je u srpskom porno glumištu profesionalizam, a šta amaterizam – verovatno �e re�i kriti�ari tog pravca. Ali mnogo je zanimljivi podatak, koji je iznesen u pomenutom �lanku, a koji govori o tome da srpski porno akteri �ele svoj sindikat odnosno udru�enje, kako re�e jedan od “glavnih glumaca” Nenad Stefanovi�.

- "Ovde niko ni sa kim ne govori umesto da se opametimo i napravimo udru�enje koje �e štititi naša prava. Došlo je vreme da napravimo bum u industriji seksa jer imamo seksualni kvalitet da pokrijemo i naše i strano tr�ište", ka�e Stefanovi� za Press i apeluje na kolege da se bore za bolje filmove umesto da se bave smicalicama i ocrnjivanjem kolega.”

- "Ukoliko se organizujemo mo�emo da budemo jedna od ja�ih porno industrija u svetu. Ako porno glumcima damo honorar od 400-500 evra, ima�emo više profesionalaca, mnogo više snimanja i kvalitetnijih filmova koje mo�emo da prodajemo svetu. Tako bi procvala srpska porno industrija", tvrdi Stefanovi�.

    Stefanovi� u Presu otkirva I to da je u Srbiji porno gluma legalna pojava, potpisuje se ugovor, a svaki glumac mora imati kod sebe test na polno-veneri�ne bolesti, HIV i hepatitis. Filmovi se snimaju i za doma�e i za strano tr�ište. Muškarci zarade od 50 do 150 evra po sceni seksa, a devojke od 100 do 150 evra. Stefanovi� jedino ne ka�e da li se I kome pla�a nekakav, bilo kakav, porez ako ka�e da je re� o legalnom poslu.

    Stefanovi� se ovom delatnoš�u profesionalno bavi ve� šest godina i nekad snimi jedan, a nekadi i do 10 filmova mese�no. Socijalno i zdravstveno osiguranje na poslu nema. On je svakog dana u teretani, a kafu, cigarete i alkohol ne konzumira.

    Ono što porno Srbija ne nudi, nude zemlje u okru�enju. U Madjarskoj porno glumac mo�e da zaradi 300 evra po snimanju.

- “Da je sre�a da i ja imam duplo više, mogao bih nešto i da uštedim, ovako krpim kraj s krajem, a ja za 50 evra imam seks sa �enom, bilo da je supermodel, bilo da je baba. Biranja nema, a mogu ako treba seks da radim i na “Marakani”, ka�e Stefanovi� I za Press pojašnjava da je skoro snimao scenu grupnog seksa sa, prenosim citat, “nekim amaterima pa je pet sati morao da �eka ne bi li se dva smušena momka ratosiljala straha od kamere i obavila posao kako treba”.

    Srpski porni�i obi�no se snimaju po privatnim ku�ama i stanovima ili u napuštenim lokalima Beograda, a popularan je i seoski ambijent ili prirodne lepote Košutnjaka i Avale, dodaje Press u svom istra�ivanju.

    I prema procenama, porno industrija samo u SAD zaradjuje više od 10 milijardi dolara godišnje! Kolika je srpska zarada u ovoj sferi - te detalje nisam uspeo da prona�em ali svakako verujem da je mnogo ve�a nego bilo koji simboli�ni honorar koji bi dobio glumac amater na nekim pozorišnim daskama u Srbiji, za ono “tek da se na�e”. Ono što sam zaklju�io jesto to da je granica izme�u teatarskog amaterizma i pornoamaterskog profesionalizma prili�no široka. Srbija je to, a I Delta je.

    I moram na kraju da ka�em da mi je moj novi prijatelj, šizoidni a glumac (kako sebi tepa), rekao da u ba�kom gradi�u Kuli postoji odli�na teatarska amaterska scena sa vrlo zavidnim rezultatima. Ali, o njima se malo zna jer Srbija ima eksponiranije amatere u vidu porno gerile. Na�alost!

P.S. Pozdrav iz Beograda svim EX YU prijateljima.

Boris,
Beograd, 18.11.2008.

sa �ljivom do EU

Fri, 28 Sep 2007 13:51:00 +0200

Ju�e o Kosovu, danas o Kosovu, sutra o Kosovu, ju�e o Mjanmaru i protestima... danas o skupštinskim prenosima, sutra o Veljinim koncesijama…
I tako u krug. Isklju�iš radio i TV, ne kupiš dnevnu štampu, ne zalutaš na teletext strane i lepo ti je.
I onda, sasvim slu�ajno, u "zape�ku" jednih dnevnih novina prona�em dobru vest. Zašto dobru? Ništa specijalno, ništa senzacionalno, ali kona�no pozitivno kada je re� o “brendiranju” Srbije. Prvi korak se desio, prvi stepenik osvojen… Ima po tom pitanju još posla.

Znate li da je Srbija od Evropske unije dobila sertifikat da se rakija od šljiva, sa zašti�enim imenom i geografskim poreklom, ubudu�e zove "srpska šljivovica".
Da, zamisli, Srbija sad i zvani�no ima svoj brend a sve to je i, medijski nepropra�eno, potvrdio i neki lelemud od ministra nekakvog u našoj Vladi. I re�e ministar da �emo samo mi mo�i da je izvozimo pod tim imenom i da "niko drugi u svetu više ne�e mo�i da pravi i prodaje našu šljivovicu".

Znamo da je šljivovica i do sada bila srpski brend, doduše proizvodili su je i ostali na sli�ne na�ine, ali sada je sertifikatom EU šljivovica sada i zvani�no to postala.

Slede�i korak je “brendirati” još nešto… U glavi mi je dosta predloga, samo ne znam ko je šta ve� i prisvojio. Zato...�iveli!

Mantra za tople dane

Sat, 08 Sep 2007 11:08:00 +0200

Ovo sam nazvao MANTRA ZA TOPLE DANE ili "Pokloni za drugare"

Prvo sledi poklon�i� za druga Zveca... Izaberi neki kamen�i� i zaokru�i ga da bude tvoj :)

Prošlost �e se setiti šta je tra�ila...

Andjeo je dobila ovo kako bi i tokom zime imala inspiraciju za svoje emocije+poeziju

Draga Spes i Baka dobijaju ovu tavernsku terasu za relaksaciju...

Svi ostali drugari dobijaju po jedan tanjir, da ih bolje izlupamo :)

I na kraju ... valjda �emo imati još sun�anih i toplih dana.
Veliki pozdrav!

Pozdrav Blogovcima

Mon, 04 Jun 2007 02:17:00 +0200

Dragi moji Blogovci i Smogovci,

Samo da Vas pozdravim i poka�em gde pobegnem od gradske gu�ve u svom svakom slobodnom trenutku.
Sednem na bajk, pa malo �amcem, pa opet bajkom i eto me...
Vidim i grad odatle a ne �ujem ga,
pomislim na grad a ne osetim ga.
I lepo je, bar dok je leto.

Ukrali mi grad!

Wed, 23 May 2007 02:41:00 +0200

Dok sedim na poslednjem sedištu gradskog autobusa u kasnim popodnevnim satima, posmatram grad, gledam saputnike, i opet gledam grad, gledam sebe u odrazu stakla i pišem ovo nekom Webu, kukam našem Nebu, o�ekujem realnu Pobedu...

Hej Srbijo, Hej Okru�enje!
Šetam i posmatram - Ukrali mi grad!
Zašto?
Jel kosmopolitizam pravo onoga da donese i ostavi svoje,
a da ne prihvati pravila igre?
Hodam i uo�avam – Ukrali mi grad!
Zašto?
Sava �e promeniti smer? – Mo�da!
Dunav �e se posva�ati sa Savom? – Mo�da!
Kaldrma nestaje – Ukrali mi grad!
Miris, Smrad, Vonj – nagrada za doma�ine!
Miris, Smrad, Vonj – poklon srbijanskog kosmopolite!
Hej Srbijo, Hej okru�enje!
Ukrali nam grad BRE, oni �udni ljudi, neka �udna bi�a...
Otvorene ulice, široka duša, nestanak nas!
Ukrali nam grad!
Dobrodošli svi koji �e kod svoje ku�e ostaviti svoje,
Dobrodošli svi koji prihvate nas kao doma�ine!
Hej, ne kradite nam grad!
Nemamo drugi, jedini nam je!
I kad rešiš da odmoriš, ti ideš ku�i,
I od umornog odmora rešiš da se vratiš - ti se od ku�e ku�i vra�aš.
Dobro nam do�i, ali ne zaboravi da mi samo imamo ovaj grad.
Ovaj ukradeni grad!
Sava �e se izle�iti i Dunavu opet pote�i,
ima�emo opet grad!
Valjda!

Zapisano u autobusu broj 17... kasnog 22. maja 2007.

Ima li mesta u avionu?

Sat, 19 May 2007 01:36:00 +0200

DRUGARSTVO – ovako ga definišu stru�njaci:

Drugarstvo predstavlja medjuljudski odnos sa medjusobnom identifikacijom li�nosti i interesa.
- Javlja se još na uzrastu osnovne škole i na tom uzrastu drugarstvo je pra�eno emocionalnim odnosom, a njegov eventualni grubi prekid mo�e da stvori emocionalnu traumu.
- U vreme puberteta drugarstvo dobija "ispovedni" karakter, znatno poma�e prebrodjavanju eventualne pubertetske krize.
- U kasnijim, odraslim uzrastima sklapaju se nova drugarstva koja poprimaju karakter prijateljstva, sa manje identifikacije li�nosti i interesa.

Jesu li ljudi usamljeni i otu�eni ili su prezauzeti i prebogati prijateljima?
Da li su sre�ni usamljenici ili su nesre�ni oni sa velikim brojem ljudi oko sebe? Odgovore bi svako dao I obrazlo�io na svoj na�in.
Neka svako proceni šta je najbolje.

Jesmo li kao deca znali, kada odjurimo na tobogan, da prepoznamo onu usamljenost koju mogu da poseduju odrasli?

Jesmo li kao deca znali da shvatimo bogatstvo velikog broja drugara?

Da li smo to znali da poka�emo kada smo sa nekim delili loptu?

Na sva ta pitanja svako �e dati svoje odgovore, ali ono što je svima nama zajedni�ko jeste to što smo kao deca znali za drugarstvo i radovali se svakom novom sun�anom jutru kako bismo istr�ali van svojih ku�a.

Razmišljam o tome da li �e mo�da uskoro poleteti neki avion u de�ije carstvo. Razmišljam da li �e u njemu biti dovoljno mesta za sve one koji bi se vratili tamo. Razmišljam šta bismo poneli sa sobom od današnjih potreba.
Razmišljam da ostavim ove mo�dane foldere na aerodormu pre nego se ukrcam u avion.
Šta �e mi sve to? Tamo ionako ima svega…

Mislim da ima još mesta u avionu, pa ko �eli neka izvoli…

YU-Decije-Branko M...

Pisma iz Brazila

Thu, 17 May 2007 10:46:00 +0200

Odavno pri�amo o Brazilu - krajnoj BLOG-Travel destinaciji. Krenuli smo mi jos pre 2 nedelje preko Sicilije ka Gibraltaru, preko Atlantika… Andjeo �e Vam najbolje rastuma�iti maršrutu I polo�aj zvezda koje su nas vodile i uz koje je poetisala.… Drug Zvec �e Vam najbolje sabrati sve prebrojane stoma�ne plo�ice po Kopakabani… Svoja �e Vam stru�no opisati šank, njegove dimenzije I formulu Šank-Hedonizma… A ja… ja �u o onome što ostane – opštim temama.

    Shvatismo da je Brazil najve�a ju�noameri�ka zemlja i jedna od najve�ih na svetu. Brazilom dominiraju prašume na severu i brdoviti teren na jugu. Klima je tropska ali te�i ka umerenoj na jugu. Sasvim dovoljno da u�ivamo. Ina�e, najviši vrh je Piko da Neblina na Gvajanskim planinama.

    Najve�e reke su Amazon, Tokantins I Parana. Amazon smo samo pogledali, nismo se zadr�avali, jer svašta �ivi u njemu a ne bismo da rizikujemo… Najve�a jezera su Sobradinjo, Tukuri, Balbina i Furnas. Starosedeoci Brazila su brojna nomadska i polunomadska plemena iz Tupi-Guarani grupe.

    Znate li da je današnji Brazil pripao Portugalu po Tordesiljskom Ugovoru izme�u Španije i Portugala? Portugalci su me�utim stigli u Brazil posle potpisivanja ugovora, kada je Pedro Alvarez Kabral zalutao na putu do Indije oko Afrike i stigao na obalu Ju�ne Amerike. Prvo što je privuklo Portugalce je bila prirodna crvena boja koja se na latinskom zvala "brazile", pa je tako ova zemlja i dobila svoje današnje ime.

    Shvatili smo da je BRAZIL klasi�na mešavina portugalskih, domoroda�kih i afri�kih uticaja. U njemu se razvila karakteristi�ka arhitektura pod uticajem evropskih i afri�kih tradicija. Posle proglašenja nezavisnosti, umetnici se sve više ugledaju na neportugalske evropske pravce u umetnosti. Na knji�evnost su uticali elementi iz Francuske, Nema�ke i Engleske. Zaista kulutrom bogata zemlja.

    Svako putovanje nije kompletno ako ne obi�emo gradsku pijacu i ako ne zavirimo u lonce i pod poklopce. Na severu zemlje se sprema hrana sa palminim uljem. U Riu je popularno jelo "fej�oada" koje se pravi od pasulja i ostataka mesa. Na jugu se jede "�urasko", roštilj od raznovrsnog mesa. Širom Brazila se mo�e na�i meso sa jajima i krompirom kao popularno jelo.

    E, a opštepoznato je da je Brazil poznat po kafi ali ima i "�imarao" �aj i "batidas" koji se pravi od vo�nih sokova i alkohola. Drug Zvec je ipak u�ivao u kafici, Andjeo u �imarao �aju, a SvojA i ja u onom tre�em…

    Neki �e re�i da je glavni grad Brazila Rio de �aneiro. Medjutim, Brazilija je glavni grad Brazila. Ima skoro dva miliona stanovnika. Iz Rio de �aneira je prestonica premeštena u Braziliju samo iz razloga što su �eleli da se centar dr�ave nalazi u geografskom centru zemlje.

    Mi smo se najdu�e zadr�ali u Riju. Rio de �aneiro je grad na jugoistoku Brazila, na obali Atlantika. Rio ima 12 miliona stanovnika od kojih više od pola �ivi u bedi, u takozvanim FAVELAMA.

    Sam Rio ima 80 pla�a od kojih su najpoznatije Kopakabana i Ipanema. Rio se sastoji iz nekoliko zona: centra, ju�ne, severne i zapadne zone. U centru se nalaze crkve i katedrale, pozorište i nekoliko muzeja. U ju�nom delu grada nalaze se poznate pla�e. U severnoj zoni nalazi se stadion Marakana koji mo�e da primi skoro 200.000 ljudi. Zapadni deo grada je i najnaseljeniji deo u kome su socijalne razlike veoma upe�atljive.

    Na �uveni karneval u Riju smo zakasnili, ali Samba je Alfa & Omega kad pomislimo na Rio. Sa pravom se ka�e da je karneval za stanovnike Ria, ali i celog Brazila, veoma va�an doga�aj, za neke �ak va�niji i od Bo�i�a i Uskrsa. To je period kada se prodavnice zatvaraju i vlada hedonizam. Tradicija karnevala poti�e iz XV veka, od tradicije proslave Uskrsa na Azorskim ostrvima koja je prešla u Portugal, a kasnije preneta u Brazil.

    U samom Riju se nalazi najve�i tunel pozicioniran u jednom gradu, du�ine 3.3 km. Kroz njega dnevno prodje 180.000 automobila. Rio ima i najve�i most u jednom gradu, dug 15 km, a u Korkovadu - delu Rija nalazi se statua ISUSA SPASITELJA, visine 38 metara i raspona ruku od 36 metara. Ma, Rio je zaista pri�a za sebe.

Ja ne�u dalje o tome, pri�a�e Vam i moji saputnici
Red je na Vas.

Ibiza - 05 - Samba...

Repriza na 32 stepena u gradu...JAMAS Bre!

Mon, 14 May 2007 11:35:00 +0200

OVO JE REPRIZA, TEK DA NEŠTO BUDE DOK SE NE VRATIM IZ BRAZILA...

Ve� nekoliko dana mera�imo i mera�imo. "PROŠLOST" me podseti na sve to... pa onda red je da i poka�em kako to mi mera�imo.

Prvo smo krenuli, ovako...

Pribli�avamo se ...

Stigosmo i bacismo pogled naokolo...

Obrni-okreni, stani i odmori. Vreme je za konzumiranje Mediterana na ovom mestu...

Tri, �etiri, pozor...Sad! Stiglo je!

I ovako je sve to totalni merak...

I tako danima dok odmor traje. Ne brinite, Zvec je i dalje zvockao zbog MERA�ENJA ali se i zanimao lubenicama pa je sve bilo podnošljivije. Kako kome, he-he :)

My Big Fat Greek W...