Radjanje sutona

Izvini ljubavi �to ne mogu da �utim

Mon, 28 Jan 2008 14:57:00 +0100

Znam da �e mnogi ovde biti iznena�eni, a da �eš TI biti pomalo za�u�ena kada pro�itaš ovo, draga moja virtuelna ljubavi, ali ja ne mogu, a da ti makar ne pišem pisma i tako prekra�ujem ove preduge minute u is�ekivanju onog, u kome �u te sresti i kad �e ovo ludo i ljubavi �eljno srce, naglo po�eti da kuca i nastoji da isko�i iz grudi i da poleti pre mene u tvoje ruke i da ti se preda.

Ma ono je ustvari ve� kod tebe, a meni se samo �ini kako je ovde.

Znam ja to i ose�am, ali se ponašam kao da nije tako i ube�ujem sebe da je to sve samo igra u kojoj se treba dobro zabaviti i zaboraviti.

Još kad bi me neko podu�io kako?

Ma znam ja i da ti ne znaš, koliko si mi draga i koliko �eznem za tobom i da te svake no�i sanjam i budim se okupan znojem pa onda više ne mogu da zaspim, nego nagnut kroz prozor pokušavam da osluškujem tišinu i uvek �ujem tvoj dah u njoj.

Vidim te kako mirno spavaš i zadovoljno sanjaš (mo�da baš mene?) i kako su ti rasute kose na mirisnom jastuku, posute ljubi�icama, a na stoli�u pored, dva narcisa u vazi.

Evo pre neku no� sam sanjao jezero (ono naše), mirno, preliveno rumenilom odbeglim od sutona i sitne rumene talasi�e, kao dragulje, kako se poigravaju na površini i zapljuskuju �amac kojim prilaziš obali meko, ne skidaju�i pogled sa mene.

Prikovala si me za zemlju tim o�aravaju�im pogledom i uzalud sam pokuašavao da se pomerim da ti ka�em neku ne�nu, neku predivnu, još neizre�enu misao, koja mi se sve ovo vreme vrzma po glavi i uve�bavam je svakoga dana stotinu puta, ali nikako da progovorim i kolena me izdaju, a grudi pune..�e�nja..

Pokuša�u nekad da ti opišem tu radost, koja me obuzima kada pomislim na tebe, na toplinu tvog pogleda i o�aravaju�i glas koji pleni, tvoj graciozni hod i elegantne pokrete i moju apsolutnu smušenost pred tobom, toliko jaku i duboku da se ozbiljno pribojavam susreta koji is�ekujem i �elim iznad svega.

Znam da mnooogo o�ekuješ od mene – od NAS, jer su te neki gadovi opasno varali i zavodili la�ima u �ivotu. I znam da si uplašena i nesigurna i da se bojiš nove prevare i da to mo�e opasno da smeta, ali �u dati sve od sebe da mi poveruješ i dozvoliš srcu da se otvori.

Ho�u da verujem da mi ne�eš zameriti, što ti se ovde, na blogu, obra�am, jer nisam našao bolji na�in ili mo�da hrabrost, da prekršim obe�anje i jednostavno do�em i to odmah!

Sad! Iz ovih stopa bih trebao mo�da da krenem, ne �ekaju�i ni trenutka više!

Ni trenutka više!!

Ti i ne slutiš i kooo zna da li �u ti ikada umeti da objasnim koliko bih to �eleo, daleko iznad svega, jer iako te još video nisam,osim na slici, slutim jednu izuzetnu dušu u tebi i u njoj ono, što tolike silne godine tra�im i is�ekujem.

Sve je na jednom mestu – u tvojoj duši!

Ljubav, ushi�enje, lepota, �ivot...sve!!

Sva ona neslu�ena lepota, koju sanjam i ka kojoj te�im i nadam joj se.

Evo i sad mi srce podrhtava, pri samoj pomisli na to, kako �eš TI reagovati, kada klikneš i u�eš na blog da ovo �itaš, a znam da ti je stalo.

Kako bih voleo da sam ptica ili nevidljivo bi�e i da te iz prikrajka posmatram za to vreme, dok �itaš ova priznanja i mo�da mi se osmehuješ, onako vragolasto i zavodljivo.

Smeši�eš se zar ne, ovoj trapavoj, nestrpljivoj naiv�ini?

Ako draga moja, ako! - ljubim ti osmeh slatki.

Prijatelji �e me sigurno razumeti, iako ve�ina naravno iznena�ena, jer to ne o�ekuju od mene, što sam eto iznenada morao, na ovaj na�in da otvorim dušu i da im saopštim, da sam se u TEBE luuuudo zaljubio, virtuelna moja draga i da mi je �ivot ispunjen nemerljivom radoš�u, kao nikada do sada i da imam strpljenja da te �ekam koliko god ti to tra�iš i �eliš.

Evo na sve sam spreman pa i da robujem, samo da budem tvoj.

�elja za tobom je beskrajno velika i jaka i neprekidno raste, tako da mi se �ini da �u ubrzo pu�i od nje..

Ljubi te tvoj strpljivi dragi „tigar meke duše“..

PS – molim te da mi što pre javiš dopada li ti se ovakav na�in obra�anja, jer imam �elju da ti svakoga dana pišem i tako budem sa tobom virtuelna ljubavi moja, sve do stvarnog sureta pa kad god on da do�e.

Kako predivno vreme bi...

Wed, 19 Dec 2007 14:31:00 +0100

..zar i vas ne asocira na vreme,kada smo (izleta radi) motociklima ishli na samo par dana...Bili smo ubedjeni da bash sve na ovom svetu mozemo, a zadnje sedishte skoro nikada nije bilo prazno...Prelepo vreme!..Naravno da nije moglo bez gitare i vatre na divljoj plazi, zaneshenih pogleda, tihe romanse, shapata, smeha..uzavrele luuude zelje - ljubavi u izobilju…, drugarstva, poshtovanja ali i suza na rastancima

Nekako su i zvezde mnoooog nize stajale – eno tamo!! – na dohvat ruke su nam..

Sad su mi negde u nedohvatu, pa i kad odemo ponekad, izgleda uglavnom suvishe mirno..sve nekom smiraju naginje i potanja u suton lagano…:))))

Draga moja

Wed, 05 Dec 2007 11:03:00 +0100

Draga moja,

Kad sam ovako usmaljen,ma i na trenutak ja se svakako prise�am onih koji su mi dragi,pa naravno i tebe draga moja me�u prvima..i prva misao mi je uvek:

-“Bo�e, šta li sad radi“?

-Da li i ti ovako fiksiranog pogleda odsustvuju�i iz stvarnosti i briga toneš u vreme i nadaš se sre�i i boljem sutra,koje evo-samo što nije?..

-Smešiš li se i na trenutak samo draga moja?

-Mo�da ti bilo kojim povodom i ja padam na pamet,kao i ti meni?“

E pa, evo ja te se se�am uvek rado ii...

Ho�u da te pozdravim i makar i malo doprinesem, da u ovom tmurnom vremenu budeš vedrija i da te svakako podsetim-da neko misli na tebe i pozdravlja te izgledaju�i kroz prozor u magli�astu stvarnost veruju�i u ljubav svim srcem..

Negde u daljini se oblaci razdiru u dronjke iz kojih se cedi i zadnja kap kiše na polja i krovove..

U predahu izme�u obaveza tra�im mir.

U �itanje sam se malo dao..

Nisam poodavno,pa je red.

Nekako sam prazan kad ništa ne �itam,a �itam obi�no po dve knjige paralelno kada sam u tom elementu i to obi�no razli�itog �anra..

Gledam kroz prozor �esto i �ekam..

Gledam grad-ljude...

Tako sam sre�an što sam gore,ali ne zato što sam iznad ljudi-to nikada nisam ni hteo ni �eleo,nego zato što sam iznad doga�aja,a to me svakako umiruje i daje neku posebnu snagu, da istrajem u ime sebe i nas...u ime �ivota koji buja i tra�i,nadire i is�ekuje-vreba..

Odmah ispod dole je gradska tr�nica i mnoštvo..

Svako u svojim mislima juri.

Nastoji da bude prvi-ispred,pre svih..

Da bude iznad, kao ja sada što sam,ali na �alost mnogi nastoje, da budu iznad ljudi,pa �ak i iznad �ivota samog..

Svako u svoju iluziju utanja,kao što glava u mek jastuk se smešta,a onda predaje snovima..

Svako se sam sebi �ini izuzetno va�nim i bitnim,onako nezamenljivim,kao da baš on je tako Bogom dana duša, koja �e evo ve� slede�eg dana promeniti svet i pro�uti se..

A grad je nevelik,onako taman naspram ljudi u njemu,nikako da se otme �amotinji...

Ve�inom ulicom prolaze (na �alost), namrgo�ena lica i tek po neki osmejak uglavnom na mla�ima,a i to nekako udešeno,pa više li�i na ke�enje zuba ili facijalni gr�..

Pokušavam prosto klize�i kroz tu gomilu, poneki pogled da ukradem, da proniknem u misli zabrinute majke ili potištenog starca,koji zuri u prostor i vreme i nešto stalno is�ekuje..

Da, to je posebno zanimljivo,ako se dobro zagledaš u starije ljude kada su usamljeni,odmah �eš primetiti,da oni stalno nešto is�ekuju od nekud, kao neki znak sa neba,neki mig-poziv,mo�da uptsvo prokazanje...

Oni su izabrani!-to im na licu piše..

A za šta?

Pa zar je to va�no?

Za �ivot recimo-kakav god bio-�ivot je,makar se sveo i na �ekanje..

I tad se setim naravno, da sam i saam deo te gomile, koja se kre�e bezglavo i u svim pravcima istovremeno i pravi mete�,pa zato i �urim, da odem gore u sopstvenu zamišljenu udobnost..jer ostati me�u njima je isto, kao ostati u sedlu skoro pobesnelog mustanga,koji je svu snagu upregao, da te sa sebe zbaci..da te skine od gore..jer on ne voli nikog iznad,ma kako dobar i blag bio..

Ako je neko iznad njega,onda se on ne ose�a slobodnim više,a sloboda mu je dra�a od �ivota..

Da li si nekada jahala konja?

Kakav uzvišen ose�aj.Ujedinjeni-pamet,snaga i �ivot hrle u prostor kroz vreme..

�ovek dobije �elju,da se nikada ne zaustavi.Da ceo �ivot ostane u sedlu i galopira prostorom kroz vekove..i više ne jašeš obi�nog konja,nego Pegaza ili bar Jabu�ila.

A onda, kad se popnem i bacim pogled odozgo, kroz glavu mi prolazi da:

-I nepoznat-nepoznatome mo�e prijatelj biti,ako je ljubavlju zadojen i ne mu�i ga sebi�nost,nego je voljan da se daje i prima samo ono što mu dobrovoljno daju i što mu stvarno pripada..

Svako ko je igda voleo iskreno,vazda �e znati i ose�ati šta je to i kako izgleda �ovek zadojen ljubavlju...koji ume da voli, ali i da prašta..

Samo kad bismo smogli snage,pa da nas ne obuzima zavist i �elja da napakostimo,da dominiramo nad drugima,da varamo,da u�ivamo u tu�oj patnji i nesnala�enju.

Tu�na je ta sre�a na kraju svakome od nas..

Desi se ponekad, da koza ili muflon veru�i se po liticama i tra�e�i bolji grm da obrsti i bokor trave da opase,potisne kamen ispod sebe,koji za sobom pogura i mnoge druge i cela lavina se sru�i na njeno mladun�e, koje je ostalo ispod da je �eka, da sita si�e i nahrani ga...a ona onda danima tuguje i obilazi ono mesto, gde ga je ostavila i gladuje...

Tako i ljudi,guraju�i se za bolje mesto i polo�aj, ponekad nepromišljeno,zatrpaju svoje mlade gomilom nemara i gluposti..hrpom pravila i zahteva, koji ograni�avaju slobodu i �ivot sam..

U svemu tome se krije i neka posebna narav u nas,u kojoj ima dobrote �esto više za druge-za tu�ine,nego za nas same,a naviknuti na servilnost, klanjamo se toliko dugo i duboko, dok nam potpuno ne dosadi i dok nas sasvim ne unize do bola,a onda di�emo još jednu bunu i ginemo herojski...

Poseban deo naše kulture je posve�en „putniku namerniku“ i pa�nji koja mu se ukazuje,a sve to zato što smo „izgradili ku�u na sred puta“,pa mnogi ovuda prolaze i dobri i nezahvalni,a mi eto opstajemo i puna srca ih �ekamo i ispra�amo nude�i uvek da nam se vrate,da nas se sete,jer mi se njih uvek se�amo i pamtimo ih po dobru ili zlu svejedno je,mada zlopamtila nismo..jer mi moramo i ho�emo da �ekamo �itavu ve�nost, da sre�a do�e i u naš kraj niz ove iste carske drumove kojima i mi i oni idemo u ve�nost,a drugi uporno sti�u za nama raduju�i se..

Nekoliko kapi niz okno susti�u se u �urbi..i to me podse�a na vreme..

Ah to vreme...uvek nepredvidivo..

Danas kišan dan...

Nad mojim gradom vlada mir..

Nad mojim osrednjim po malo zbunjenim gradom,koji još nije ni pravac svoga širenja odredio, nego se nasumce razasuo dolinom u pramenovima kroz zelenilo koje buja,pritešnjen izme�u reka,planine i brda okolnih-evo se sve više po obroncima penje ka meni i još više-ide ka nebu..protkana uskim ulicama,predgra�a �ute tišinu predve�erja...

S prozora u potkrovlju ville na zaravni iznad moga grada,kao na mrtvoj stra�i stojim ja i pokisle ptice u krošnjama š�u�urene...

Vijugaju kapljice,niz okna zamagljena,a ja �ekam sunce proletnje da ponovo obasja predeo i pozove ptice i cve�e da se raduju,da zamirišu polja,a ja �u pustiti srce, da samo bira šta mu je �initi kraj nabujale reke.. na cvetnoj livadi i pticama tik iznad glave u krošnjama...

Li�i li mo�da na raj..?-,makar i po mirisu zemlje i tihom zovu iskona..po pesmi kosa u predve�erja i biglisanju slavuja u krošnji jutrom ranim...po rujnim zorama iznad brda u vo�njacima i livadama...po zrikavcima u letnjoj no�i i dušama zaljubljenim na mese�ini..

Nosim se mišlju o lepoti i sre�i beskrajnoj i ne dam tuzi da se penje ka meni, goore..

Ljubavlju prelivam polja i šume i tako se od sivila branim..

Po malo olovno nebo-neoce�eno, ko mokra ponjava iznad glava �ami,a neposlušne kapi hrle u ponor i pretvaraju se u milione �elja,a samo po neka na lati ru�a i karanfila se topi...blistaju�i na suncu proletnjem kao smaragdi na devoja�kom vratu i opijena mirisom i bajnom bojom, polako kopni vra�aju�i se u nebo...

Se�anjem na tebe i na sve dobre ljude-prijatelje još od detinjstva ja se uz sre�u dr�im...i volim ovo brdo..i ovaj grad ispod mene, što polako raste i uranja u blagu tufnastu no�,razapetu izme�u neba i zemlje...

On je stecište svih mojih �elja i mladala�kih snova i nadanja..uspeha i padova u �ivotu.

Ako te nekada put nanese ovuda,oslušni šapat ovih šuma..udahni duboko sve�inu brda,i pomiriši najlepše cve�e, pa pusti �ivot neka te�e,a ti sa�ekaj odmori trenutak- izmami sre�u iz zaborava..

I posle kiše uvek sunce do�e.Zove ga nada uporno da se vrati..

Mo�da je tvoj grad manji ili ve�i od moga grada,ali mu duša nije ve�a ni toplija..

Moj grad ume da peva i da se smeje glasno i iskreno..

Jedino on na ovom svetu, ima dušu primerenu meni i ja njemu...i zato stojim ovde na ovom brdu iznad njega, na mrtvoj stra�i, sa pticama koje uzle�u ponekad do oblaka, kao da nekom ne nebu izveštaj nose o nama-o �ivotu,a onda ponovo sle�u na tek olistale grane i pevaju..

U�ivam dok ih hranim ukraj šume,a onda slušam poj..

Gledam vreme koje proti�e pored mog grada,odlazi..

I svakog dana tako.

Ovde na brdu iznad mog grada, se�am se nas,prijatelja i uspomena..

Tako i ovaj put.

Ceo grad stoji i �eka Sunce da se vrati i razlije bo�ansku toplinu po nama..

Ovo je moj grad i moje brdo i cve�e na mrtvoj stra�i i ja..

Poneka pokisla ptica posko�i s grane na granu jedva mašu�i ote�alim krilima..

Negde u daljini miriše vedrina-nazire se i lagano bli�i, mame�i uzdah..

Pozdravljam te draga moja i �elim, da te ispunjava radost... i stojim ovde, na brdu iznad vremena i doga�aja i gledam grad i ljude,mnoštvo.

Mislim na tebe i volim te i još uvek verujem u nas..

Suton je...

'07

Pustite jesen

Mon, 12 Nov 2007 19:46:00 +0100

Pustite jesenju kishu da vam tugu iz dushe opere i nezno sunce da vas obasja, jesenje.

Pustite!

Otkinula se od vruceg leta, ta meka jesen tiho dolazi na prozor vash na krilima vetra u snove vashe se useljava - tiho.
Pustite da vas miluje nezno ta zlatna i slatka jesen: dunjama i jabukama rumenim..neka vas grozdjem zrelim hrani- rajskom hranom..

Ugarom seme razbacite da vam proleca opet rode...

jesen je - jesen drage moje..

...ah! jesen meka i zuta - ljubim ja vas - vaaas slatke devojke moje, umotane u neznu maglu secanja, ko vite breze, kao jelike nezne, prelivene mirisom zrelog voca, u zlatnim bojama jesenjim, raspletene kose - duuge...ko duge noci i uzdisaji nezni, duboki...

Zelim vam svima lepu umiljatu i jaaako rodnu jesen i da vas opije miris zemlje ugarene,rodne..

Na otavam mekim stada napasajte svoja i s njima sutone chekajte, mirne. Samo pustite da vas volimo dok vam vetrovi laki kose mrse,a ochi daljinu opasuju - pustite da vas ljubimo srcem..
Nek vam raznese misli diljem zivoota vashih, veselih, medju zvezdama - pod nebom, medju prijateljima - pod suncem u ljubavi vechnoj da se njishete, ko list na blagom vetricu, u snovima...

Ljubim vas poetske dushe drage...ljubim vas jesenjim dahom i ljubavlju,a vi se smeshite samo i igrajte se sa lishcem opalim - mekim. Razastrite kose po njemu i samo pustite neka vas vole i ljube srca nasha, dok je josh uvek nebo plavo i ogleda se u vashim ochima - pustite srca da vas ljube...

Pustite nebo da vam shapuce i ptice da vam pevaju i ove zore da vam sjaj u ochima zazare, samo pustite...

Pustite zlatne haljine nek leprshaju za vama i potonite u ljubav navirucu...

Ne zalite za prolecem vishe,jer se kroz jesen veselim duhom do njega ponovo stici moze,samo hrabro devojke moje drage.A mi smo lake senke vashe i volimo vas jesenjim suncem u srcu i zlatnim bojama u dushi i misli nashe zauvek u kose vashe upletene su..shto dalje jesen odmiche ljubav je sladja i jacha.

U vetrovima vam dushu shaljemo neznu, da vas miluje,samo se prepustite njima,ljubim ja vas..

Nek su vam srca razigrana - vesela,jer jesen tako lepa biti ume - najlepsha..i neka sve zri i zuti samo lice rumeno vashe neka ostane u jeseni..

Jesen je! Jesen je drage moje, prepuna mirisa vasheg omamnog i zudnju nashu izaziva i cheznju za zivotom..ljubim ja vas..Jesen je tako lepa i nezna.

U nashim srcima u torbama i kotaricama, u dahu nashem, jesen planinom tiho jezdi i pozdravlja nas uzdasima mekim -

jesen je.

Ako se ikada iskradem

Sat, 03 Nov 2007 18:44:00 +0100

Pamtim li one vecheri - pitash me..?

-eeeeee te lude vecheri na moru, ali i ove pored reke su luda fantazija i simfonija u srcu...

-onako tiiihi zubor i romor....blagi vetric, tek da pomiluje lice i prostruji kroz kosu, a iznad nebo puklo, izmedju jasika, posuto zvezdama, prepuno blagosti i mira koji u samo srce ulazi i razliva se.

Promeshkoljimo se malo, poljubac-dva-bezbroj….zagrljaj pa josh jedan i onda tishina..polako i ravnomerno klizi kroz svaki deo tela krvotokom i nervima se poigrava… ushicenje...milujem ti kosu...svila

Gledaš me, znam i podrhtavam kao one granchice iznad nas u kroshnjama.

Osecam ,kako lagano tonem u tebe barshunasto meku i neznu, zavodljivu.

Topim se od miline koja se razliva kao penushac, zajedno sa tobom i zvezdama shto trepere i raduju se nashoj sreci u meku noc umotani…

Ti, ja i ova chudna tishina koja ispunjava i koju prekidaju samo nezni otkucaji srca i tihi shapat - volim te.

Ni kap od mene ostati nece ovde na obali, posle svega, tihi jecaj…

U kaleidoskopu boja pod zatvorenim kapcima, na trenutke dominira rumena ko usne tvoje nabujale; poput najsladjih treshanja, slatke…

K'o dva delfina se izvijamo, povremeno trazeci dah i uranjajuci u bezad �ivota k’o u okean, sve do bola…

A srce?

Za srce pitash, kako?

Srca u istom ritmu kucaju, snazno!- i otkucaji se chuju u tishini…

A onad Bura!!

Da, da-bura!!! - i to ona nadolazeca, koju osecash, a ne mozesh da zaustavish nikako, jer krece iznutra i obuzima te sasvim…

-pa onda opet blazenstvo, miiir…

Samo damari rade-pulsiraju,osecaju se, kao i one zvezde shto trepere ljubeci svemir, svetlucaju u tishini …

Ponekad tako pozelim: da se lagaaaano iskradem iz tvog pogleda i odem na drugu stranu; da te moje misli i zelje ne uznemire i pokvare i na trenutak taj zanos u dushi…da ti se uchini da sam ischezao-da me nema, a ja sam tu kao senka - gledam te i slutim tvoj nemir..

Slutim ga tamo u dubini dushe ga osecam i strepim.

Zelim da budem tvoj andjeo chuvar, koji te shtiti i chuva, a nishta ne trazi za uzvrat - nishta!

Tako bih da ti na bezbroj nachina pokazem koliko te volim - TEBE bash!!

A opet zelim te luuudo, jer sam stvaran - jer postojim..

Spreman sam da ti u trenu budem u zagrljaju ali i da te pustim da sanjash svoje snove i da ti ne budem teret, nego radost zauvek - koju toliko zelish i ochekujsh.

Zelim da produzim trenutak u vechnost i osecaj srece, koja iz tebe izvire i preliva se po meni; i razgaljuje mi dushu, toplinom neznom obasipa...

A opet: hteo bih da se iskradem i pustim mesec da potone na horizontu tvojih najsladjih snova, a zvezde da svetlucaju u tami i raduju se sreci nashoj..

Zelim da mirno spavash na mojim grudima, u mom srcu..

Zaduzio sam sebe: da chuvam tvoju srecu i osmeh vedar na usnama.To mi je najsvetija i najsladja duznost u zivotu, kojoj se pokoravam rado…

Prvi znak da nekog stvarno volish je to: shto svaka pomisao na njega te odnosi gore u nebo; medju oblake te stavlja i stalno imash potrebu da si kraj nje; da joj neshto shapucesh, dajesh…mislihs o njoj. Ne mozesh da prestanesh nikako i nikada da volish..

Ona to oseca, onako iznutra, iz dubine misli i iz sredishta bica svog, ma kako i nemirna bila i ma koliko daleko.

Nije umece zaljubiti se bilo kada:veliko umece je sachuvati ljubav i odnegovati je tako, da je ni najsnazniji vetrovi oduvati ne mogu pa ni ova nadolazeca bura koju slutish..

Samo slabi pochinju hiljadu puta i uzdaju se u zanos.

Jakima i spremnim da iskreno vole, to svakako ne treba, jer znaju i mogu mnooog vishe; jer nam je srce vece; jer nam je osecaj dublji i iskreniji; jer nam je dah duzi, a zelja sigurnija i dublja; jer smo sigurni u sebe i zelje svoje…

Snazni nikada ne misle o prolaznosti i ne boje je se..

Nashe misli su u vechnosti, jer nam je tamo i mesto oduvek bilo…

Ti si i dalje duboko u grudima, jer srca u istom ritmu kucaju i slozno putuju ovim zvezdanim blagim nebom, zajedno sa treperavim zvezdama ka obzorjima…

Noci,eeeeee te divne, vedre noci…te blage, zvezdane noci i tishina koja vlada i mami uzdahe i secanja budi…

Ovde pored reke dok lagano zubori i romori…i shumi lishce lagano na vetru, koji odnosi misli ka tebi…chujesh li ih? - kako te miluju po kosi neeeezno; dozivaju ti ime drago; niz lice ti se slivaju i uviru u grudi shto bujaju i mame cheznju..

Tiho se chuje mesecheva sonata koju donosi lahor u lishcu i srcima nashim,shto i dalje kucaju u istom ritmu, na dva razlichita kraja sveta; u dva razlichita zagraljaja i jednoj jedinoj zelji:da skupa idu ka vechnosti, nebom zvezdanim..

Ja ne bih da se budim, ni da otvaram ochi vishe, ni da napushtam noci pored reke, ispod jasike mlade, jer noc je tako plaha i meka,a nasha zora je josh daleko..

M J

Ana Karenjina je predivan roman ali...

Sun, 28 Oct 2007 23:20:00 +0100

Nekad je bila u modi italijanska obu�a i ode�a i kod nas,pa se redovno tako putovalo u Trst po nove krpice i to masovno...Neki su uspeli tamo poznanike i prijatelje da steknu i to prave pravcijate Italijane... Me�u njima je i moja komunikativna mama naravno...

Se�am se jednog leta, jedne daaavne godine, došli su nam u goste mladi par: on Italijan,a ona Slovenka.

Imala je tako krupne zelene o�i i po malo hrapav glas ali je tako predivno izgledala i imala graciozan hod,da sam ja povremeno kao dripac zaboravljao se i tako bezobrazno zurio u nju i jedva se suzdr�avao..

U par navrata me je mama opominjala, diskretno.

U jednom trenutku smo bili nasamo i više me niko nije moglo sadr�ati da je ne stegnem u zagrljaj onako muški i ne poljubim.

Nije se opirala-narpotiv.Tako mi je prilegla na grudi,a srce je tuuuklo i poigravalo kao ludo...mislio sam na momente da �e isko�iti..

Svaki nerv je igrao u meni tada.

Sve se okretalo oko nas.

Drhato sam kao u groznici-i ona je.

Meni dvadeset,a njoj godinu manje...Ljubio sam je i ona mene i govorio sam iskreno,brzo i bez puno kontrole,onako spontano iz srca,

-svidjash mi se ...mnooogo mi se dopadash!!-

Izmedju poljubaca medeno slatkihsma pokushavoa da govorim: da bih �eleo da sa njom ostanem zauvek ili makar da je vi�am �eš�e ..

-zelim te!!

-ja tebe,dusho moja!!

Nisam razumeo šta mi je ta�no odgovarala na slovena�kom,osim tih par rechi,a oboje smo bili tako uznemireni do bola,a i prekidali smo govor jedno drugom, poljupcima...povremeno me je gledala krupnim zelenim o�ima, tako ne�ano i sa toliko �e�nje, da sam postajao napet kao struna.Bio sam spreman bilo šta u�initi, samo da je rekla-bilo šta!!!Bilo shta!!!

-tako si leeep i sladak si mi znash?-shaputala je uz smeshak.

Prekinuli su nas koraci i �agor.

Mama i gospodin Mauricijo su nešto glasno razgovarali ulaze�i u sobu...

Mislim (sada) da je to mama namerno �inila,jer je slutila po našim pogledima i po mojoj potpunoj smušenosti tih dana, šta se zbiva..

I Mauricijo je o�ito primetio, da se nešto doga�a i više se nije odvajao od nje ni jednog trenutka. Stalno je nešto pitao,tra�io i grlio je,kao da mi je namerno prkosio time ,a zagrljajima pokazivao

-ovo je moje i samo moje...-skoro da sam mogao chuti i prkosan glas..

-dalje šape od nje drip�ino jedna!!E ne�eš vala!!“..

Na momente se moglo nazreti, cini�an, podrugljiv osmeh na krajevima usana, ispod finih negovanih nausnica..

Hteo sam iz sopstvene ko�e da izletim i da je istrgnem i ponesem sa sobom u prostor u kome nas niko ne mo�e zaustaviti u �elji da se volimo-hteo sam i ne znam kako nisam i odakle mi tolika snaga da odolim..

Pa ipak sam krajnjim naporom zadr�avao pristojnost i razgovarao sa njima,naravno nastojeci da se uglavnom obra�am njoj, kad god je to bilo mogu�e i uvek bi mi krv jurnula u glavu,kad nam se pogledi sretnu,ali i nju je oblivalo rumenilo i to tako vidno.

Pri�ali smo dosta o knjigama i �itanju; i šta ko voli da �ita; i pominjali razne pisce,a me�u njima i Tolstoja..

On je iznenada odlu�io, da odu dan ranije i nishta vishe nije pomoglo - ni moje, pa chak ni mamino moljakanje i nu�enje raznih destinacija za obilazak-ništa!

Ostao je uporan..pakosno uporan bash!

Samo je ponavljao skoro sadistichki:

-gremo doma,gremo doma i smeshio se...

Uspeo sam samo još jednom da je poljubim, dok je on bio u kupatilu, pred sam polazak.Prili�no neoprezno ali nisam izdr�ao, morao sam..

Gledala me je cheznjivo..i ja nju.

-necesh me zaboraviti?-pitao sam hsapatom

Pogledala me je skoro suznih ochiju i brzo nastavila da se sprema..

I danas ose�am ukus tog poljupca i taj duboki pogled pravo u o�i onako vodnjikav i �eznutljiv, na polasku..

Rekla mi je vec na polsaku:

-imash krasno biblioteko i ja rado �itam Tolstoja i Kronina - i uzgred priupitala uz zagonetni smeshak

-�itaš li mo�da Anu..?

-naravno da �itam,a zašto ne bih - odgovorih uz smeshak , pomalo zbunjen...

Ispratili smo ih na stanicu i mahali dok je voz odlazio.

Bila je nagnuta na prozor i mahala duuugo..

Mama me je gledala ispod oka i nije ništa govorila na povratku ku�i..

Više nikada nisu došli u goste, iako su davali obe�anja mami telefonom..

Osamnaest godina kasnije, sedeo sam u sobi i palo mi je na pamet da još jednom uzmem „Anu Karenjinu“ da pro�itam, jer mi se dopadao taj roman baš..

I smestivši se udobno u krevet otvorih knjigu, a na grudi mi ispade komadi� papira i na njemu otisak rumenila sa usana..

Neka neprijatna slutnja,nalik na bol mi je u trenu prostrujala celim telom i ostala negde u središtu glave da kljucka i stvara jaaku nelagodu..

Nekako sam ga uzeo u ruku i pomirisao,kao da �u mirisom otkriti šta je unutra, ako ne�ega uopshte ima, osim ru�a za usne..

Njazadotvorih savijutak i ostadoh skoro nem...

Na cedulj�etu je pisalo:“ako ti sve to ozbiljno misliš, nazovi me odmah ili mi napiši pismo, ljubim te srcem! Ana“

Nisam pro�itao „Anu Karenjinu“ nikada više,a predivan je roman znam.

Prozor izme�u sna i jave

Sun, 28 Oct 2007 21:40:00 +0100

Na onoj zaravni iznad mog grada,tamo na razmedju svetova i civilizacija, mitova i stvarnih junaka, sadašnjosti i prošlosti, nas i njih, sela i grada, naïve i lukavosti, nesre�nih i sre�nih ljudi, ljubavi i mr�enje, jeseni i zime..skoro u nedohvatu i nedoku�ivosti…u volji i nevolji, vremenu i nevremenu…nekako gordo i samosvesno-stoji prozor!Jedva krajevima pripet za oronule zidove i sam.

Onako drven, sa ponekim ostatkom jedva primetne nekadašnje, otrcane nebeskoplave farbe.

Nagoreo od vremena i sunca ali stoji!!- i gleda nekud u daljinu,kooo zna kud i zashto; i nikada se ne okere�e na drugu stranu-unutra…Uvek je okrenut napolje u svet; u vreme i prostor oko sebe!!- u nas.

Stamen chvrsta i odluchna pogleda uprtog u daljinu i ljude..

Nikada ne mogu pro�i, ni ovom dalekom ulicom,a da se ne pogledamo ja i prozor i pozdrave razmenimo pune setnih ose�anja i misli

Ovako iz daleka, tako lepo i dominantno izgleda i skoro prkosno gleda komadi�ima stakla koji blješte na proletnjem suncu,kao da blista od neke neopisane sre�e i odoleva svemu: vremenu i suncu, kiši i hladnocama teškim koje ga nagrizaju uporno i tope..

Da li je dovoljno da ka�em- sa jednog takvog prozora sam odgledao sopstveno detinjstvo ,nekada daavno. Tako bih još makar ponekad, da bacim pogleda sa tog prelepog vidikovca, zavijenog u tajne nade i uspomene, onako nehajno ka horizontu i bez misli.

Srce ispunjeno nekom milinom, samo od sebe i od nadolaze�e sre�e iznutra, od nabujalog �ivota, nezadr�ivo raste i ko najlepši cvet se rascvetava i mami ljubav-doziva sre�u davnu...:)))

Dole u lugu ptica poj, razigrava sun�ana jutra.U liš�u breza i hrastova trepere �elje u zracima mekim i o�i suzama natapaju. Sav se horizont preliva u mekim bojama i raduje k’o da ose�a ljubav izme�u mene i prozora na zaravni iznad mog grada starog,a neodoljivog,punog ljubavi i �e�nje.

Vidim ja tako sebe u prozoru, kako utanjam svim bi�em kroz pogled u obzorja na horizontu i napajam se lepotom sklada i radosti u duši,a opet ponekad taj isti prozor vidim u sebi i kroz njega gledam u svoje srce, pomalo trapavo i puno o�iljaka, umotano u toplu �e�nju za �ivotom prelivenim u ljubavlju nemerljivom, a iza njega duša, bela i tu�na-�uti istinu.Ponekad se u predve�erja, ogledam u komadima stakla u tom prozoru i vidim mladost, na trenutke mi se pri�ini da vidim još jedan odraz, tako blag i lep.

Laku no�

Thu, 11 Oct 2007 21:56:00 +0200

Pišem ti ovo pismo i izgledujem kroz prozor pokislo nebo i kapljice koje klize lagano po dzamu na zamagljenim oknima i tek kroz tragove nazirem prostor natopljen jesenjom kishom, tih i mekan k'o zrelo voce �uto,koje mirishe i mami..

Prostor-sloboda-misao-sre�a…

Vreme-po�etak-trajanje -ljubav-ve�nost..

Pa ipak,nešto se ste�e u grlu i pogledu i sve sam napetiji u iš�ekivanju ne�eg što opisati ne umem, a tako ostavlja trag.

Više se u ose�aj pretvara..

Eno,pogledaj sad- zgušnjava se prostor i vreme i postaju jedno na moje o�i, a da se ja i ne pomeram.Prepli�u se i pro�imaju i sve je te�e nazreti granicu izme�u njih,jer više je i nema.

Ne postoji.

Vreme je prostor-prostor je vreme,a mi smo u središtu svega i samo misli ka tebi upu�ujem poslednjom snagom. Dozivam te bez glasa,a ti mi mislima odgovaraš i ovom tišinom koja nas omamljuje i vu�e k sebi.

I naša tela se lelujaju u prostoru i vremenu i ne dodiruju se,nego se pro�imaju kao i misli naše i skoro se ne razlikujemo više u prostoru i vermenu nego utonuli u ve�nost plovimo neprimetno..

�ujem u dvorištu psa koji cvili-sluti pretnju u prostoru i vremenu koji uviru u gustu maglu se�anja, što se ne�ujno valja niz strme obronke, provla�e�i se kao avet kroz šiblje i travu, gutaju�i sav pejsa� nepovratno i nas u njemu.

Naginjem se ka prozoru sa zapadne strane i na trenutak mi se o�i zaslepljuju u odbljesku zalazeceg sunca..bli�i se smiraj,a misli putuju dok pogled miluje obronke Majevice i pokušava da nazre rodno selo, tu odmah iza brda i osluškuje šapat vetra,po kom ti pozdrav šaljem,ovako Drinom, draga moja iz sudbine iznikla. Uzvodno u jedra neka duva i nek ga nosi put Romanije,koja mi uvek uzdahe mami lepotom,a tamo lako ce te naci.

Zanešen mišlju i ne osetih da eto tu je ve�, meka tufnasta noc naslonjena na prozor moj tiho drema,a ja u zatamnjenom oknu odraz vidim svoj,kako po d�amu plovi i smeška se,ponekad trepne i �uti tišinu jesenjeg zvezdanog neba.

Pozdravi smo se ja i odraz u zatamnjenom d�amu i sad više i nisam siguran, s koje strane sam ja,a s koje odraz moj?A zar je to i va�no kada smo oba tu i povremeno se smešimo jedan drugom?

Jedan od nas ti evo ne�ne pozdrave šalje kroz prostor i vreme i misli na tebe, draga moja.

Lak povetarac leluja grane tanke,njim plovi moj tihi glas ka tebi i tik na uvo ce ti došapnuti lagano, meko-laku noooc, draaga moja i nek te slatki snovi opiju i ne daju da se budish iz onih naših najsla�ih snova,sve do narednog sunchanog jutra u kom te nova sre�a �eka u prostoru i vremenu prepletenim u jedno zauvek i preto�enim u ljubav,a ljubav je ve�nost.

Dok je padao suton

Sat, 15 Sep 2007 11:35:00 +0200

Spushtao se tiho suton, a ja sam uspeo na trenutak da ti ugledam o�i dok si dolazila ku�i, zaklonjen onim granjem pored puta. Nastojao sam što du�e da ih gledam, duboke i drage pune neobi�nog sjaja ali i sete i neke daleke tuge.

Sav sam drhturio od neke tihe jeze, a toliko sam �eleo da osetim kakve li brige te more, dušo moja?

Mo�da je srce tvoje i osetilo, bar neke no�i, da sam pod prozorom tvojim i da uporno zgledujem, nadam se i o�ekujem neki pokret-znak, uzdah, svetla zra�ak..misao..

Ponekad duša onako ustrepti, misli se uskovitlaju i mete� prave i nevidljiva ruka me vu�e da krenem gore ka tebi..a ipak ne mogu!

Ne!! Nikako ne �elim da te uznemirim ni na trenutak jedan!

Tvoj mir �u svojim nemirom �uvati celog �ivota i ne�u zaliti nikad, ali je teško ne re�i nikom da te �ekam i �elim i dalje, mo�da i još ja�e nego ikada pre.

Znam da to srce ose�a tvoje, sluti i drhti kao i moje i �eka, nada se.

Svaki put strahujem da me ne vidiš, da me ne prepozna neko da ne poremetim mir makar i prividan bio..

Polazio sam i vra�ao se tu dole kroz cve�e i orošenu travu, ispod drve�a, pored onih ru�a koje zajedno brali svakog prole�a i radovali se.

Kako mi je srce udaralo dok sam te gledao na balkonu sa šoljicom u ruci usamljenu, pogleda uprtog u zvezde, u daljinu...mo�da ka meni, onako u mislima, kao što ja umem satima da �inim, mo�da?..

Nisam smeo da dishem da neshto ne pomerim da vazduh ne poigra, ni jedan listak da se ne pokrene, kako bih otkucaje tvog srca �uo, kao nekada, onako u tišini.

U našoj tišini, koju samo mi ose�amo i �utimo dušo moja.

Polazio sam i vra�ao se bezbroj puta i nikad prestati ne�u da se vra�am.

Nisam mogao da odem, iako cele no�i nisi izlazila na balkon, niti gledala kroz prozor.

Kako li ti je?

Sre�na li si mo�da?

Sanjaš me ili tuguješ?

Da li tugujesh ili te i dalje �ivot mu�i zamkama,

Mo�da tuguješ za nama, za uspomenama, za novom ljubavi, za nedostignutim �eljama...?

Kazu da se mudrost meri, skladom izmedju zelja i mogu�nosti“, pa onda ja mozda nikada nisam bio mudar, kako mi mnogi tvrde, jer su mi �elje ipak ja�e i ve�e od mogu�nosti i nisam siguran da ih ikada mogu uskladiti, barem kada si ti u pitanju, dušo moja?

Zasvetlelo je severno nebo, padalica zvezad je prosekla tamu i nestala negde daleko, a ja ne stigoh da po�elim po hiljaditi put istu �elju - da mi se ispuni, pa valjda je i same zvezde napamet znaju i zato padaju iznenada-brzo.

Za�u se kikot i bat koraka iza ugla u jednom trenu, a onda u slede�em tik kraj mene si prošla i opila me svojim mirisom omamnim. Osetio sam vrtoglavicu i u�ini mi se da �e mi srce isko�iti iz grudi u jednom jedinom trenu. Ruka je poletela sama i zakora�io sam onako ponešen, zagledan, omamljen i zaustio da kazem: vol i m...te ali me glas izdade, samo onako u sebi, negde duboko unutra u nedoku�ivom delu sebe, gde ne smem bez tebe da ulazim, da nešto ne pokvarim, ovako trapav i nespretan, kao daleki eho se �u vrisak duše moje..

Ne znam zadremah li ali u neko doba u grudima mi koraci odzvanjaju i dah ose�am, a ti mirna i nasmešena ruku pod ruku, lagano idete ka ulazu..ta silueta kraj tebe sam sigurno ja.

Vodiš me polako i na trenutke pogleduješ, oslanjaš mi se na rame glavom naslanjaš i mazno šapu�eš meke i drage re�i, pa �ak i poneku bezobraznu, kao nekada, dušo moja..

Gledam i ne pomeram se, a duša trepti i zurim u vas, kako idete, onako vedri puni nade, iako ne li�im to sam sigurno ja sa tobom, samo sam pomalo promenio stil, mo�da se pravim va�an što sam kona�no uz tebe na tom „opasnom“ mestu, gde sam oduvek, na �alost, nepozeljan svima, osim tebi, dušo moja, a sad i tebi zbog njih mo�da.

Na tren me izdadoše noge i malo se poplaših, jer nocna ptica mi prolete tik iznad glave iz jedne krošnje u drugu i to me uveri da sam ovde,a ne tamo sa tobom i �ao mi bi. Ostadoh nepomi�an na vla�noj travi pokraj staze, pod tvojim prozorom dole, u sred prohladne no�i, al' mi se i dalje �inilo da sam i tamo upravo ušao sa tobom, ruku pod ruku, u ulaz, na stepenište u sobu našu, dušo moja..

To sam se ja udvojio izgleda?- pitam se.

Kako sad mogu biti i tamo i ovde u isto vreme?

I na oba mesta sam srecan, jer sam u tvojoj blizini i mogu da osetim miris, �ujem semh i otkucaje srca.

Ko zna?

Kazu da „ljubav �uda chini“, pa mo�da mo�e i ovo (*?), a i trebalo bi zar ne?

Pa mi smo verovali u �udo, još od prvog dana, jer nam je pomoglo da se sretnomo.

Naslonio sam se na zid i pokušao da predahnem, da smirim srce i sredim misli koje se roje kao p�ele mlade.

Hiljade nepovezanih misli su prosto tekle-kuljale i preplitale se k’o kose devoja�ke na vetru, dok sam pokušavao da se koncentrišem i u�inim nešto sa sobom, a da to ne bude glupo i da te ne osramotim nespretnoš�u svojom.

Da mi ne zameriš posle, kako sam po koo zna koji put brzoplet i ne znam da se kontrolišem u tvojoj blizini .

Necu to da budem!!

Rukama zadr�avam dah i srce, a o�i i onako se ne pomeraju, nego je pogled prikovan za tebe neprestano..

Ho�u da budem jak i siguran u sebe, da se ponosiš mnome, pa nek boli koliko hoce i nek izgori i srce što tako luuudo kuca i poigrava-treperi k’o brezin list na jakom vetru.

Valja nam ceo zivot nekako u istom svetu od�iveti, jer drugog rezervnog nema ni za koga od nas, a ja sam sre�an zbog toga, jer nas niko u njemu razdvojiti ne mo�e ma gde se nalazili.

Koliko puta sam nastojao od onda da ne mislim na tebe, jer te ni mislima uznemiriti ne �elim, dušo moja.

Vetar mi tiho šapu�e tvojim glasom i na mahove me podi�e ka nebu.

�uje se �uk u daljini.

Mrkla noc beše i tek poneka zvezda izme�u oblaka izviruje i mami.

Hladno je, onako nekako iznutra više, nego što napolju je stud.

Volim ovako da sedim ovde i da razgovaram sa tobom u mislima, da ti šapu�em i smejm se tvojim dosetkama, da ti „verujem“ kako si sasvim ok od onog dana i da te više ništa ne mu�i, nikakve brige ni tuga i da je osmeh na tvom licu stvaran i iskren.

Moram da ti se po�alim na ove beštije, koje mi povremeno presecaju put i navode na stare ludosti koje iskreno ne �elim od kad te sretoh, jer više uopšte ne uzivam u njima, a ipak ovako otudjen pristajem ponekad i na to, ma kako glupo bilo. Ne znam dokle i zašto to radim i stalno iznova se kajem i molim oproštaj.

Trenutak kasnije..

Taman sam mislio da krenem i ve� zakora�io na put, kad sam ponovo prepoznah po mirisu i u neverici se okrenuh i bacih pogled ka balkonu.

Nikog ne beše.

�ak su i svetla pogašena bila.

Nemogu�e!-pomislih.

Tek što se okrenuh i skoro zaka�ih rukom par koji prolazi stazom pored mene, a sve ja�e se osecao poznati miris koji me tako luuudo mami i opija, pretrnuo sam od straha i od �e�nje u isti mah, umalo ispusti krik, a o�i zasuziše

Ipak ne!!
O Bo�e daj mi snage da odolim iskušenju, samo još ovaj put.

Odlazite skoro u tišini, tek poneka re� kratak osmeh.

Dodirnuo sam te dahom, jer si u trenu zastala, na samo korak od mene, u tami.

Bio sam siguran da �utiš moje prisustvo i ad si uznemirena do bola, ako i ja..

Grozni�avo su jurile misli, šta da kazem ako mi se javiš-pozoveš ali mi ništa „mudro“ na pamet palo nije. Sve misli su bile slivene samo u jednu - volim te dušo moja!

Stajala si ne znam koliko dugo, pokušavaju�i da „središ“ kosu, jer ju je vetar mrsio.

Znao sam da me osecaš, da ti je teško, da te je nemir uhvatio i da više ne slušaš pratioca, nego mu onako refleksno uzvra�aš pogled i klimanjem glave potvr�uješ prisustvo. A u duši si razgovarala sa mnom, osetio sam to duboko i nisi dala da se te dve priche preplicu ni trenutka..

Zato te volim i zato �u te uvek voleti, ma šta radila i ma s kim bila, jer verno �uvaš naše snove, iako mi naravno nije drago što sve se ovako ludo urušilo, bez moje �elje i krivice.

Ljut sam bio na sebe i sada sam, što nisam znao šta da u�inim u tom trenu.

Tako sam, kao nikad do tad, nemo�no izgledao sam sebi.

Deo neba nad nama se razvedrio te druge noci i osuo se zvezdama.

Topli poveterac je dopirao sa juga, tek na mahove.

Po�eleh ko zna koji put da te na tren zagrlim, onako �vrsto, kao nekada-da te podignem i okrenem oko sebe hiljadu puta i da ne skidam usne sa tvojih dok daha u nama ima. �eleo sam da tako zanešeni uzletimo ka nebu, kao odbegli rigišpil, o kome dugo sanjarimo i zamišljamo ga zajedno.Tako prijatno smo se mnoge no�i ose�ali na njemu, sami u postoru-zagrljeni �vrrrsto, �eljni �ivota.

Ljubljena moja.

Dušo moja - tako duboko je odzvanjalo u meni ali se ipak otelo nije, ostalo je unutra.

I kad si pošla dalje i okrenula se još jednom, ni sad ne znam kakva me je sila zdrzala da ne potr�im i zagrlim te, mada sam sada srecan što nisam u�inio tu glupost, jer bih te sigurno razo�arao, kršenjem datog obe�anja.

Izdr�ah, a sve je u meni otišlo k tebi osim mene samog.

Ne bi ti naravno bilo teško da shvatiš, da sam i prethodnih no�i, kao i ove sada, i kao što �u ko zna koliko puta još boraviti ovde i dozivati te dušom i �utati tvoj nemir.

I sada mi se �ini da su nam se ipak pogledi na trenutak sreli u tami i da smo se jasno videli i zadrhtali ali ostali nemi i bez pokreta, sem misli koje su letele brzinom munja...

Jesu li nam rane povre�ene ili smo dovoljno jaki da izdr�imo?

�eka li nas ipak sre�a zajedno ili �emo se i dalje praviti da nam nije stalo, dušo moja?

Dovoljno smo oboje uporni i tvrdoglavi.

Mislim da smo „na inatu za�eti“ i da cemo ga se teško odre�i, a tako mnogo nas je koštao u zivotu pa ipak eto.

Pre neku noc sam sedeo u istom kafi�u gde i ti, i uzivah u tvom osmehu.

Naravno da bih bio mnooogo sre�niji, da sam ja bio taj koji te zasmejava, kao nekada, ali svejedno, tvoj mi je osmeh tako sladak i umirujuci da i ne primetim u tom trenutku, da se ti ustvari drugima smeješ i raduješ, a ne meni. Da li u njemu prepozanješ mene, kao što ja tebe stalno prepoznajem u drugima?

Ipak, ja sam oduvek i �eleo da budeš sre�na, pa kako god i drago mi je iskreno da je tako, a lagao bih mnogo, kad ne bih priznao da mi je neizmerno �ao, shto razlog tvoje sre�e više nisam ja, dušo moja.

Mo�da bi ponekad morali skinuti maske spokoja, makar u ovim letnjim no�ima punim mese�ine i pustiti srca da se beskrajno vole, koliko god to opasno bilo, mo�da.

I neke naredne noci dušo moja, ispod tvog prozora cu biti i gledati te na balkonu ili na ulici dok šetaš sa osmehom na licu, iza koga je duša puna oziljaka kao i moja, a medju njima je onaj naš najdublji i najbolniji od svih, pa zato najgromkijim smehom se pokriva i taji od sveta i od samih sebe.

Bojim se da ljude kao što smo mi udaljava strah od novih i još ve�ih rana koje toliko bole, a leka im nema, niti ih onaj ko nije iskreno voleo mo�e razumeti, a takvih je malo.

Kako sam siiilno besan na taj strah i gordost i sva ta pravila koja su nametnuli ljudi bez srca nemo�ni da vole, neprijatelji ljubavi.

Ne dam da tebe povrede dušo moja, dokle god duše u meni ima.

Ne dam!!

Slutim meko obzorje i spremam se da krenem.

Uskoro ce svanu�e i neko bi mogao da me prepozna, a znam da ti odavno spavaš i mo�da sanjaš našu livadu...šumicu-jezerce naše.

Zajedno sa tobom i ja sanjam nashu kucicu na osamku pored jezera okupanu mese�inom i prepunu ljubavi naše, dusho moja.

Našao sam te u sutonu, a evo odlazim sa obzorjem, ako ti ikada ustrebam, u nekom novom sutonu me potra�i, dušo moja, i ja �u biti tu, zauvek sa tobom.

septembar ’07