Verbalni proliv jedne prosečne perverzne glupače https://www.blogoye.me/nevermind/ sr Fri, 17 Jul 2026 10:09:18 +0200 BlogOye! fotografija iskopana na DeviantArtu Ljudi se dele na one kojima vire dlake iz nosa i one kojima ne vire. Onima, kojima vire dlake iz nosa, obično vire i dlake iz dupeta. Ali, za razliku od ovih drugih, oni nemaju dlake na jeziku. Ja spadam u prvu grupu. Osim toga, užasno mi smrde noge. Naporan dan. Ništa ne bi bilo drugačije ni da sam čitavog dana sedela i čitala novine. Tue, 18 Mar 2008 21:14:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/37558/ Mesecima već pišem mnogo loših pesama inspiracija je otišla u kurac prestala sam da izlazim prestala sam da pijem mnogo manje čitam ali mnogo više punim pepeljaru. Iznad napola ugašenih opušaka tanki dim postaje Lukrecije Kar koji mi (nečim što bi trebalo da bude drhtava ruka) pokazuje da ga sledim. Kažem: «Odjebi, matori, tvoja priča je odavno gotova ne mogu ti pomoći ne možeš mi pomoći, samo nestani». Smirenim, tihim glasom počinje nešto da priča ali to komotno može da bude recept za čarobni ljubavni napitak, logički dokaz da duhovni paraleni svet ipak postoji, ali i gomila nepovezanih najgadnijih psovki. Njegov latinski potpuno mi je nerazumljiv. Odmahnem rukom (kao- nema veze), dodam «videćemo se uskoro, matori», onda kada dopišem neočekivani i nagli kraj priče nekoliko dana nakon potpunog ludila. Dim nestaje kroz odškrinut prozor i odlazi u kurac. I inspiracija mi je otišla u kurac. A možda sam već poludela. Ukoliko Vas baš mrzi da brljate po nekoj istoriji filosofije, gvirnite ovde. Fri, 14 Mar 2008 23:51:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/37248/ Ti si moja omiljena knjiga. Ja sam... posesivna. Znaš već. Ti imaš ogledalo koje gori u tvojim očima a moj odraz je prelep i hrani mi ego. Znaš već. Ja mogu da se divim (po čitav dan) svom fantastičnom super-egu, ali izdvojiću vreme i za tebe. Znaš već. Ti veruješ u svetlost u priči što sledi a ne vidiš da izjedaju te kreature kojima se predaješ. Znaš već. Ja ne mogu da dozvolim da mi ljuštura pukne da me vide ogolelu i slabu i nikada ti neću reći sve što mislim. Znaš već. Samo budi tu. Dozvoli da probudim i pokrenem tvoj uspavani ego. Znam već. Znam da hoćeš.     Srećan rođendan! ;) Wed, 12 Mar 2008 01:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/36957/ Дозволите да се представим. Ја сам ученик трећег разреда Гимназије. Тренутно. Ја сам анонимус. Једна од милијарди и милијарди Људи на Земљи, Незамисливо ситној планети У поређењу са незамисливо великим Космосом. Тренутно. Не, сигурно је у питању нека грешка. Нисам ја којештарија, Лако кварљива потрошна роба, Уређај за једнократну употребу Купљен у локалној кинеској радњи. Нисам ни марионета Коју покрећете својим дебелим прстима Упрљаним завишћу, Похлепом И лажним идеалима. Мене можете цензурисати, Прогласити лудом, Ставити на потерницу И прогањати. Мене можете затворити, Дрогирати, Мучити, Стрпати у кутију. Али ми не можете забранити да говорим, Одсећи ми језик, Ампутирати мозак. Јер ја сам тај (тренутно уснули) Крик генерације. Ја сам тај трн Што вам боде и пали очи. Уз моје име не стоји Присвојни придев Деминутив Хипокористика. Ја ћу разбити Предрасуде и конвенције И показати Вам зубе. Ја ћу Вас раскомадати Својим предугим језиком И вербалним вештинама. Ја ћу освестити И придобити Заблуделу масу. Ја ћу дићи револуцију! Ја ћу се окренути канибализму И прождраћу Вас Свирепо Из освете. Ја сам та Коју не интересује Да промени себе Јер се спрема Да промени свет! И даље жива И даље цинична И даље зла И даље – ја! Ја сам… Полудела? Ја! Wed, 05 Mar 2008 21:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/36466/ Veliki pečeni krompir sa rogovima, rukama i nogama od mesa (tek skinutog sa roštilja) i srebrnom viljuškom u desnoj ruci (kojom grebe želudac) skakuće po stomaku. Ražani hleb se spaljuje a reš pečeni pilići bacaju moje organe u vatru. Biće to dobra gozba. Poslužite se, besplatno je. Čekamo samo podgojenu smrt sa kožom od marmelade da dođe u čokoladnim kočijama i usisa moj duh svojim ogromnim ustima, dok ne gledam boreći se da pobegnem iz zagrljaja gladi. Wed, 27 Feb 2008 13:27:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/35739/ Od jutros, kao i čitavih prethodnih dana, nervozno pomeram, nameštam brus na svakih desetak sekundi. Osećam se užasno nelagodno i neudobno i nikako ne mogu da zauzmem položaj koji mi odgovara. Odeća mi smeta, guši me, visi sa mene, bode me. Sise kao da imaju 100 kila, iako čitavo telo zapravo ima bednih 40. Nisu čak ni nešto preterano velike, prosečna trojka, pa ne mogu baš da padaju. Ali nerviraju. Uh, kako nerviraju. Ako ih odsečem makazama za krojenje ili najvećim kuhinjskim nožem, bilo bi mnogo krvi po sobi, a to mi ne treba. A bilo bi to i odricanje od dela tela za koji mislim da je skroz ok. Jednog-od. Drugi i poslednji deo tela koji spada u tu grupu su oči (ako izuzmemo mozak- on mi je bitniji sa funkcionalne nego sa estetske strane). Ovih dana i sa njima imam problema. Vid mi se konstantno pogoršava i ništa ne mogu da uradim povodom toga. Post pokušavam da napišem nekoliko sati. Ne mogu da provedem više od pet-dest minuta pred ekranom ili knjigom jer se pogled muti i užasno me boli glava. Napravim pauzu. Počnem da čitam nešto ali i to mi smeta. Odlažem knjigu i nemam pojma šta ću sa sobom. Trebalo bi i da učim ali nemam dovoljno strpljenja da čitam o nervnom sistemu. Pročitam nekoliko rečenica i nemam čak ni blagu predstavu o tome šta sam pročitala. Ne mogu da nateram sebe da razmišljam o tome jer je potrebno uložiti mnogo napora a glava me mnogo boli. Verovatno baš zbog nerava. Nervoza se širi celim telom i počinje sve gadnija mučnina. Odlazim da popijem čašu mineralne vode. Ruke su mi slabe i počinju da drhte i nešto vode prospem na sto pokušavajući da sipam u čašu. Ispijam kratke, brze gutljaje. Prošetam po kući unezvereno i vraćam se u sobu. Usne su mi suve i ispucale, što me užasno nervira i zbog čega ih čupkam skoro potpuno izgriženim noktima dok ne počnu da peku ili se ne raskrvare. Presvlačim brus jer ne mogu da podnesem da ga čitav dan nameštam ali priča je ista. Neudobno mi je u čitavom telu, toliko da želim da iskočim ili tek vrisnem. Kosa, skupljena u rep, pada mi preko ramena i mnogo je teška, što tek sad primećujem, ali ne bi valjalo otići na šišanje jer bi skraćenje kose bilo dovoljno za gadne depresije narednih godinu dana. Kao što je stvar sa jebenim šiškama, koje sam uradila pre godinu i po dana, a koje mi sada, s vremena na vreme, padaju na lice jer ne mogu normalno da ih namestim. Sve me gadno nervira i izluđuje. Kafa mi je zabranjena ovih dana zbog gadnih mučnina i problema sa želucem. A sumnjam da bi nešto značajnije mogla da pomogne... I onaj klinac, onaj iz South Parka, onaj nervozni kome uvek zaboravim ime- e, osećam se kao on. Kao da mi sve oko mene, ne samo ljudi nego i predmeti, naređuje: Calm down! Slowdown! Ali- NIŠTA! Baš ništa. Trebalo bi da prestanem da gledam vesti, pratim dešavanja po čitav dan i razmišljam o tome šta će biti, kad, kako, koliko... Trebalo bi da počnem da se ponašam kao dete i, kao većina (blago)zaostalih ljudi iz moje generacije slavim jer danas ne idem u školu. I treba da prestanem, već jednom, da paničim i strahujem, a u kurac! Slušajte Balaševića. Ne zato što smiruje, nego zato što ima pesama koje dolikuju ovoj situaciji. Jeb'o Vas jebeni miting. Thu, 21 Feb 2008 15:48:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/35230/ Jasno je utvrđena muzika za zvučnike i muzika za slušalice. Muzika za zvučnike je lagana i relaksirajuća, sluša se glasno, tiho, sasvim je svejedno. Muzika za zvučnike je sastavljena od manje poznatih pesama različitih žanrova: jazz, blues, soft-rock, soul, classic, trip-hop, chillout... Muzika za slušalice... (da, baš one glomazne koje dodatno doprinose utisku) Muzika za slušalice je bučna i besna, sluša se glasno, toliko glasno da trajno ošteti sluh. Muzika za slušalice je sastavljena isključivo od najpoznatijih energičnih pesama rock, punk, metal, grunge, core da bi se šetnja pretočila u film. Muzika za slušalice ti uliva energiju. (baš iz onih pesama koje nikada više ne bi slušao kod kuće jer su ti se smučile) Toliko energije da se asfalt (vreo, vlažan, zaleđen, prljav- svejedno) topi pod tvojim nogama a prostor se cepa i sve postaje toliko nestvarno, toliko dobro, kao kada junak iz poznatog filma (spreman i odlučan) ide da pobedi čitav svet. A kada dođe do (oprostite mi) difuzije zvuka- muzika za zvučnike, muzika za slušalice, samo muzika. Muzika za pisanje. Muzika kao pogon. Muzika koja Vam kaže da ja još uvek nisam rekla svoje i da igra nesumnjivo nije gotova. Mon, 24 Dec 2007 20:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/29358/ Buba u kafi nije ništa novo. Možda samo znak da si čitavu noć uzaludno proveo pred kompjuterom čitajući iste blogove, bez ikakve namere da se uključiš u raspravu. Što, opet- nije ništa novo. Samo, sada vidiš horde što te mame u mašineriju, kolotečinu, homogenu masu. Onda ti čak i pauci iz uglova sobe mahnito prilaze a panika kulja i uzalud iz zvučnika izbija Slowdown jer nikako ne možeš da se smiriš. Ako odspavaš, sve će nestati i možeš slobodno da odeš na pivo. Veče je, ionako- pametnije od jutra. Fri, 14 Dec 2007 13:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevermind/28361/