Ne�to �to volim

- Demijan -

Sun, 21 Jun 2009 21:39:00 +0200

uko�ena napetost bistrenja magli. Napregnutost

" Ali, svaki �ovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim osobita, u svakom slu�aju va�na i znamenita ta�ka u kojoj se pojave sveta ukrštaju samo jedanput na taj na�in, i nikada više. Zato je povest svakog �oveka va�na, ve�ita, bo�anska, zato je svaki �ovek, dokle god �ivi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pa�nje."

" Mi mo�emo razumeti jedan drugog, ali svako od nas mo�e da protuma�i samo sebe samog. "

"Ne, od ljudi se ne treba nikada plašiti. (...) Ne treba se ni od koga bojati. Ako se �ovek plaši od nekoga, to dolazi otuda što je tom nekom ustupio mo� nad sobom."

" Ono što je najprostije, uvek je najbolje. "

" Ništa na svetu nije �oveku odvratnije, negoli da po�e putem koji ga vodi ka njemu samome!"

vreme bu�enja. Napregnuto iš�ekivanje

" �inio sam kao i svi ostali. Vodio sam dvostruki �ivot deteta koje više nije dete. Moja svest �ivela je u onom što me je okru�ivalo i što je bilo dopušteno, moja svest je poricala novi svet koji se pojavljivao na obzorju. Ali sam pored toga �iveo u snovima, nagonima, �eljama podzemne vrste, preko �ega je onaj svestan �ivot gradio sebi sve boja�ljivije mostove, jer se detinji svet u meni rušio. (...) To je bila moja li�na stvar - da iza�em sa sobom na kraj i da na�em svoj put; i ja sam svoju stvar izveo r�avo, kao ve�ina lepo vaspitane dece.

Svaki �ovek pre�ivljuje tu teško�u. Za prose�noga je to ona ta�ka u �ivotu kad zahtev za vlastitim �ivotom dolazi u najoštriji sukob sa okolnim svetom, kad put unapred mora da se izvojuje u najgor�oj borbi. Umiranje i ponovno ra�anje, što je naša sudbina, mnogi do�ivljavaju samo jedanput u �ivotu, prilikom raspadanja i laganog rušenja detinjstva, kad sve što smo zavoleli ho�e da nas napusti, i kad najedanput osetimo oko sebe samo�u i smrtnu hladno�u vasione. I mnogi i mnogi nasu�u se zauvek na ovaj sprud, i celog svog �ivota prive�u se bolno za ono što je u nepovrat prošlo, za san o izgubljenom raju, koji je najgr�i i najubita�niji od svih snova."

" �ovek ustvari nema slobodnu volju. Niti �ovek mo�e da misli šta ho�e, niti mogu ja uticati na njega da misli šta ja ho�u. Ali mi mo�emo nekoga dobro da posmatramo, i onda mo�emo �esto da ka�emo prili�no ta�no šta on ose�a ili misli, a onda ve�inom mo�emo i da predvidimo šta �e u�initi idu�eg trenutka. To je sasvim prosto, samo to ljudi ne znaju. Za to je, naravno, potrebno ve�banje."

vreme bu�enja

" Ako �ivotinja ili �ovek uprave svu svoju pa�nju i svu svoju volju na neku odre�enu stvar, onda je i postignu."

"Mi ljudi imamo šire polje rada, izvesno, i više radoznalosti negoli �ivotinje. Ali smo i mi vezani u jednom srazmerno prili�no uskom krugu, i ne mo�emo da se vinemo izvan njega. Ja mogu, doduše, da maštam to i to, mogu mo�da da uobrazim kako ho�u bezuslovno da odem na Severni pol, ili tako što; ali mogu da izvedem i da ho�u jako samo ono za �ime se �elja u meni potpuno usadila, ako je moje bi�e doista njome potpuno ispunjeno. �im je to slu�aj, �im ti okušaš ono što ti je zapove�eno iz dna duše, onda to i ide, onda mo�eš da upregneš svoju volju kao kakvog valjanog paripa."

" Ono u tebi što izgra�uje tvoj �ivot, ono ve� zna zašto. Tako je dobro da znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna, sve ho�e, sve �ini bolje nego mi sami."

vreme razbu�ivanja

" PTICA SE PROBIJA IZ JAJETA. JAJE JE SVET. KO HO�E DA BUDE RO�EN, MORA DA RAZORI JEDAN SVET. PTICA LETI KA BOGU. BOG SE ZOVE ABRAKSAS."

"Mi povla�imo granice svoje li�nosti uvek suviše usko. Mi ura�unavamo u svoju li�nost uvek samo ono što saznajemo kao individualno razli�ito, kao nešto što se udaljuje od drugog. Ali mi, upravo svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta; (...) Kad bi �ove�anstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu obuku, ovo bi dete ponovo pronašlo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, Stare i Nove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori.

- U �emu je onda još vrednost pojedinca? �emu još te�imo kad u sebi imamo ve� sve gotovo?

- Velika je to razlika da li samo nosite svet u sebi, ili da li to i znate! (Dalje PF: Onda kad svane prva iskra tog saznanja, onda on postaje �ovek. U svakom od nas postoje mogu�nosti da se iš�auri �ovek; ali tek onda kad neko te mogu�nosti nasluti, kad nau�i da ih na�ini delimi�no svojima, tek tad su one njegova svojina."

PF: "�ovek ne sme ni�ega da se plaši, niti sme da smatra zabranjenim išta što duša u nama za�eli. Ali �ovek, normalno ne sme, tj. ne mo�e da �ini sve što mu padne na um, no ideje koje i imaju svoj opravdani smisao koji je npr. ubiti nekoga ne trebamo shvatiti štetnima gone�i ih od sebe i morališu�i povodom njih."

"Ja sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, mo�da radi ne�eg novog, mo�da ni radi �ega, i moj poziv bio je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga na�inim potpuno svojim. Jedino to! "

" Ali ko ho�e još samo sudbinu, taj više nema ni uzore, ni ideale, nema ni�eg dragog, ni�eg utešnog. "

" On je voleo, i pri tome je našao sebe samog. Ve�ina njih, pak, voli da bi pri tom izgubili sebe. "

- Doba Demijana -

izme�u sna i realnosti

>> Ta ja nisam hteo ništa drugo, nego da pokušam pro�iveti ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo tako mnogo teško? <<

Oktobar, 1987.

- Posle Sidarte, uz -

Wed, 20 May 2009 08:41:00 +0200

vreme bu�enja i pridizanja. Trljam o�i

Šta je ono što je u meni ve�no? Šta je to što �ini da sam ja baš ja, samo jedna ovakva, neponovljiva? Šta je to što me �ini druga�ijom od ostalih ljudi? Zašto sam baš ovakva stvorena? Šta je u meni trajno, šta promenljivo i nebitno? Šta je osnova, a šta varljiva nadogradnja?

O, ovo �e biti vrlo teško otkriti. Treba puno, puno razmišljati, meriti, vagati. Zato �u se za sada zadovoljiti pitanjima. Do pronalaska pravih i kona�nih odgovora prote�i �e mnogo vremena. Ali, i sama pitanja, prvi put oformljena i sklopljena �ine veliki korak od ni�eg ka ne�emu. Ju�e mislih spoznah se, pitah, �emu dugi �ivot. Ne, ju�e tek otkrih svoje postojanje, dug �ivot potreban je za spoznaju. Bo�e, hvala ti što si mi tako brzo rekao. Nisam dugo �ekala. Misao, misao i samo misao, �ista, bez uticaja varki, bez utisaka spoljašnjosti. Samo u unutrašnjosti, samo duboko unutra, duboko u meni le�e odgovori na sva moja pitanja.

Niko mi ne mo�e pri tome pomo�i. ni�ija pomo� nije mi potrebna, bilo šta u tom smislu zvu�i apsurdno. Poniranjem u sebe i svoju svest spozna�u tajnu svog bi�a. Mo�da �u se pri tom i razo�arati u sebe, ali i ta razo�aranost i�i �e još dalje, goni�e me još dublje. Ne�u se menjati, osnova se ionako ne da izmeniti, prividno mo�e, u osnovi nikako, a privid, folije i maske od sada odbacujem polako ali sigurno, kao što zmija odbacuje ko�u. Kad budem upoznala sebe, nesta�e straha i svega što je onaj privid doneo sobom.

Moje mesto u svetu tako�e je jedan od velikih iluzija. Bitno je samo moje mesto u meni samoj.

3. oktobar, 1987.

- Doba Sidarte -

Thu, 02 Oct 2008 13:07:00 +0200

vreme bu�enja u svetlosti jutra

Prvi put u svom �ivotu ne obra�am ti se sa nekom molbom za izbavljenje, ne sa nekim svojim razlogom koji bi samo ti mogao da uslišiš. U ovom trenutku, kada je izgledalo da za mene više nema �ivota ni radosti, bezbri�nosti i smeha, tvoj svetao lik izašao je pred moje o�i i ispunio moju dušu spokojem. Neko� sam te molila silno da se smiluješ meni, ne bih li te umilostivila da promeniš moj �ivotni put, moju sudbinu. Da, neko�, ali ne i sad. Rekao si mi, dobri Bo�e sve ono što do sada nisam htela da vidim, a to je da je moj put, moj tok, upravo ovakav kakav je, savršen i da sam ja kompletna pod tvojim budnim o�ima. Ti si znao šta je za mene najbolje da bih došla na najkra�i put ka suštastvu, ka istini, ka sebi i naravno, ka tebi, Svetitelju, jer pozvao si me na ovaj put mu�enika da bi mi sve to pokazao. Znao si da ni na jedan drugi na�in, sem ovog mu�enickog, ja ne bih shvatila ono šta si hteo da saznam. Sada ose�am da sam na svom putu - na pravom putu u ve�ni �ivot. I sve što si mi tako velikodušno poklonio, sav bol koji si mi zadao i sva ljubav koju si mi uzeo, sve to ne predstavlja više izvor moje nesre�e i patnje, sve to je za mene ogromna radost jer vodi me spoznaji svoje suštine i svojeg J A. Pru�io si mi u ruke, nakon svega, Sidartu, kao poslednji putokaz i na�inio me kona�no neiskazivo sre�nom. Sada znam zašto si kaljao moju dušu onim sitnim svirepostima i zlom, sada znam zašto si mi poklonio najuzvišeniji ose�aj koji postoji na ovom svetu, ljubav, i �ekao si zajedno samnom najpogodniji trenutak da mi je uzmeš, a to je bilo onda kada sam mislila da bez te ljubavi ja ne mogu više �iveti. Tada si je od mene uzeo, a ja, eto vidim, jos uvek �ivim, oslobo�ena �ula, sa vrelim mislima u svesti, a krv koju mi dade još uvek proti�e kroz mene. Dugo sam te suzama pitala zašto si mi to u�inio, kada je moja ljubav bila iskrena i �ista, ali sada znam da je sve to obmana, varka koja spre�ava moju svest da dodirne ono što je svima drugima nedodirljivo i nedostupno, što je dopušteno samo meni, a to sam J A. Suluda pitanja poput onog >>šta ja imam od spoznaje sebe<< više mi ne�e padati na pamet, jer shvatih da bez spoznaje svog bi�a ja ne mogu spoznati druge ljude, niti pojave, niti predmete, niti prirodu. Samo oslobo�ena svih iluzornih, varljivih pojava moja svest mo�e segnuti duboko, duboko u istinu, shvatiti je i do�i do onog beskona�nog. Zato sam sre�na, jer znam da si mene i baš mene pozvao i odabrao za taj put. Sada ve� jasno �ujem tvoj glas koji mi govori šta treba da uradim, nema više mora i trzaja izme�u suprotnosti, sve je postalo jedno, objedinjeno pod krilima moje duše, zaklju�ano u mojem telu. Znam da je to moje J A samo jedno, nikada više ponovljivo, samo je sada, na ovaj na�in sklopljeno, jedinstveno, po ovom putu, jednom jedinom, vo�eno. Da, to je moje J A, koje ne treba zbog toga biti obesno i ponosno, ve� zahvalno i ponizno, radosno. Moje srce ne �ivi više ni u prošlosti ni u budu�nosti, ve� u svemu tome zajedno, odjednom i istovremeno, slo�eno u onom što je sada i uvek samo sada i nikad više. Moje su misli nedore�ene, jer ne mo�e se opisati ono što ovog trenutka ose�am, ne postoje te re�i koje bi mogle iskazati ovo što stoji usred mene i gori kao stotinu vatri zapaljenih odjednom, u istoj no�i. Brine me samo jedno, Bo�e, a to je što sam za�udo tako mlada, a ose�am kao da imam jako puno godina. Zar �e toliko dugo vremena prote�i do kona�nog otkrovenja, a ako je to otkrovenje ve� došlo, �emu onda moj dugi �ivot. U�inio si mi veliku �ast dovedovši me do ovog nivoa svesti ve� sad, zahvalnost moja ne mo�e se ni�im izmeriti niti sa ne�im uporediti. Ali ti sigurno znaš zašto si to u�inio, i do�i �e i onaj tren kada �eš i meni re�i. Sidartom si me pou�io da trebam nau�iti da �ekam, da mislim i da postim, da slušam i da budem strpljiva. Ve� sada ose�am blagodeti te pouke. Ste�eš oko mene svoje �eli�ne šake, porobljujes moju dušu, ali zauzvrat mi daješ sebe, u sebi mene i saznanje sebe same. Voljna sam da pristanem na tu zamenu, bolje re�i, razmenu, i na uslove koji tu razmenu omogu�uju. Bo�e moj, Spasitelju, kada bi samo znao koliku za�u�enost i iznena�enost i skriveni strah, uzbu�enje i potajnu radost izaziva u meni sudar sa svojim ja, pomisao >>Bo�e, pa to sam J A!<<; po prvi put u svom mom dosadašnjem �ivljenju ra�a se �elja da upoznam sebe, uzroke i posledice svoga ponašanja u sebi; nesigurno po prvi put dodirujem u sebi �oveka. Ko je on, kakav je, od �ega satkan i zašto, ali u suštini, u razumu, u svesti, ne u ose�anju ve� u uzroku ose�anja, to nikad do sad nisam znala, niti se zapitala. Nau�i�eš me da mislim, zauzvrat tra�i šta �eliš, nau�i�eš me svemu onome što se i ne mo�e uzvratiti, ali �ini mi se da si dosta cene ve� naplatio. Drugi deo cene mo�e biti bilo koji, više me ne uznemirava. Bo�anska sila upravlja od sada mojim pokretima, bo�anska energija struji mojim mislima. Svetao je trenutak u kom tebe sretoh, sveti su minuti u kojima ovo ispisujem. Moje lice ozareno je bo�anskim sjajem, moj duh je uzvišen, jer tebe nosi. Kao zvezdu na nebu vodiš me, a spokojstvo u mojim prstima i smiren izraz mojih o�iju govore ti da sam sa tobom. Videh da mi je lice bledo, a usne jako rumene. Odvajaš me, ose�am, sva mi je duša ispunjena nedoku�ivim mirom. Dug je i te�ak bio put kojim si me sebi doveo, ali zar je moglo biti nešto tako teško, ako je nagrada ovolika. Da, to sam ja, Bo�e, ljubavlju plamenom vezana, bo�anskom ljubavju uzvra�ena, spokojna.

2 oktobar, 1987.

- Doba Sidarte -

Mon, 08 Oct 2007 22:12:00 +0200

strela je na putu ka oku

Hvala ti, o Sidarto. Hvala ti za ono �emu me u�iš. Ne�u ti biti slepi sledbenik, bi�u tvoj slušalac. �ujem te ve� sad. Ose�am ogromnu ljubav i energiju u svom srcu, za razliku od malopre�ašnjeg nespokojstva i o�aja zbog dotadašnjeg �ivota. Nau�i�u od tebe, o Sidarto, da mislim, da �ekam i da postim, gleda�u u reke i splavove druga�ijim o�ima. Ništa mi ne�e biti teško, jer tvoj �ivotni put bi�e mi dovoljan podstrek. Od svojeg unutrašnjeg J A ni ti nisi pobegao, zar ne, o, Sidarto, i ono što si u mladosti hteo da uništiš, nakon dugog vremena, kada ti je uništilac postao bljutav i plitak, sa dolaskom reke i onog �arobnog, svetog Om, ponovo je izašlo pred tebe, izniklo u tebi, i za�ivela je duša tvoja i ljubav za uzvišene stvari na tvojem putu, o, ja te iskreno cenim i volim, o Sidarto, i hvala ti za ovo saznanje koje si mi pru�io.

22. septembar, 1987.

- Sidarta -

Sun, 07 Oct 2007 15:27:00 +0200

vreme sna u praskozorju

„�ini mi se da zaista ne postoji to što mi nazivamo >>u�enjem<<. Postoji, prijatelju moj, samo jedno znanje, a ono je svuda, to je Atman, to je u meni, to je u tebi, i u svakom bi�u. Te tako po�injem da verujem: znanje nema goreg neprijatelja od hteti - znati, od u�enja."

„Usporavaju�i korak mislilac je produ�io put, pitaju�i sebe: >>Šta je to što si hteo da nau�iš iz u�enja i od u�itelja, a �emu te oni, koji su te mnogome u�ili, ipak nisu mogli nau�iti?<< I otkri. >>Bilo je to moje j a, �iji sam smisao i suštinu hteo da doku�im. Hteo sam da se otrgnem od svoga j a, da ga savladam. Ali, to mi nije pošlo za rukom., uspeo sam samo da ga obmanem, da be�im i da se sakrivam od njega. Zacelo, ništa na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje j a, ta zagonetka što �ivim, što predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih, što sam Sidarta! I ni o �emu nisam znao manje nego što znam o sebi, o Sidarti! <<"

„�elim da pou�avam sebe samog, da sam sebi budem u�enik, �elim da upoznam sebe, tajnu zvanu Sidarta."

„Prijatno je �iveo kraj Vasudeve, izmenivši snjim tu i tamo po koju re�, malobrojne i dugo promišljene re�i. Vasudeva nije voleo mnogo da pri�a, Sidarti je retko polazilo za rukom da ga natera da govori.

- Da li si – upita ga jednom – od reke nau�io i tajnu: da vreme ne postoji?

Vasudevino lice ozari vedri osmeh.

- Jesam, Sidarto – re�e – Misliš li time ovo: da se reka nalazi svuda u isti mah, na izvoru i na uš�u, na vodopadu na skeli u brzaku, u moru, u planini, svuda i istovremeno, i da za nju postoji samo svakidašnjica, bez senke budu�nosti?

- To je ono što sam mislio – re�e Sidarta.
- I kada sam to nau�io, bacio sam pogled na svoj �ivot i on je tako�e bio reka, i de�aka Sidartu su od muškarca Sidarte razdvajale samo senke, a ništa stvarno. Sidartina ranija ro�enja nisu bila prošlost, niti su njegova smrt i povratak Brami budu�nost. Ništa nije bilo, ništa ne�e biti, sve jeste, sve ima svoje bitisanje i sadašnjost. "

„Onaj ko istinski tra�i, ko istinski �eli da na�e put, ne mo�e primati nikakvo u�enje. Ali onaj ko ga je našao, taj je mogao da odobrava svako u�enje, svaki cilj, toga više ništa ne odvaja od hiljade drugih koji su �iveli u duhu ve�nog, u duhu bo�anskog. "

„�uj, Govindo, ovo je jedna od mojih misli koju sam otkrio: mudrost se ne mo�e saopštiti. Mudrost, koju mudrac pokušava da saopšti, zvu�i, uvek kao ludost. "

„Suprotnost svake istine je tako�e istina! "

„Volim kamen, i reku, i sve stvari koje posmatramo i od kojih mo�emo da u�imo.
... Re�i se, me�utim, ne mogu voleti. Zato razna u�enja nisu za mene, ona nemaju �vrstinu, ni meko�u, nemaju boje, ni rubove, niti miris ili ukus, ona sadr�e samo re�i. Mo�da je mnoštvo re�i to što te spre�ava da na�eš mir. Jeer si i izbavljenje i vrlina, a i sansara i nirvana samo puke re�i, Govindo. Ne postoji stvar koja je nirvana, postoji samo re� nirvana. "