Ono što je bilo(duhovi prošli),ono što je sad,ono što će biti https://www.blogoye.me/miriskise/ sr Fri, 17 Jul 2026 16:14:59 +0200 BlogOye! Mon, 17 Aug 2009 13:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/miriskise/67573/ Strašno me nervira,ali STRAŠNO kada počnem da čitam početak nečijeg posta,i kada kliknem da ga pročitam u celosti obaveste me da moram da budem prijatelj ili da imam dozvolu da pročitam post. Zato mislim  da svako ko želi da tako postupi treba da otvori svoj privatni blog i da kaže ovo je za peru miku a vi ostali se malo ......!!!! Wed, 04 Feb 2009 10:57:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/57502/ Hvala blogoyu za novu dimenziju življenja.Hvala ti bejb za sve ono što činiš za mene a nisi toga ni svesna.Toliko mi znače naši razgovori,u satima koi su ostali iza nas, i u satima koi će biti ispred nas.Vreme radi za naše susrete. Wed, 09 Jul 2008 08:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/miriskise/45040/ Kada udari udari kada se čovek najmanje nada.Udari kao bič munjom i osetiš strašan bol,strah a onada veliki bes.Pa zar je to moralo baš u moju familiju da udari.? Kada se to dogodi onda čovek shvati da je život samo tren i ništa drugo,koliko se nervirao i svađao zbog loših ocena u školi,neke utakmice, tuče.Shvatiš da je moglo bolje, lepše,uz neki osmeh ali njega nema.Kome da se raduješ,koga krišom da pogleduješ dok se sprema za izlazak.Ne prospavane noći dok ne čuješ kjluč u bravi.u noćima koje dolaze pitaš se;Da li je baš moralo tako da se desi? Da sam ovo ili ono? Da li je bog tako odredio, ili prst sudbine ali sa devetnaest sa jednom nogom u život.?Trudiš se celog života da im omogućiš sve,napinješ se i šta sada? Mnogo boli . Wed, 18 Jun 2008 13:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/miriskise/43913/ Tog proleća za moj rođendan stric mi je poklonio bicikl sa otpada.Mislim da tog trenutka nije postojalo srećnije dete od mene.Celu noć od uzbuđenja nisam mogao oka da sklopim.Rastavljali smo ga polako deo po deo,kao da rasklapamo neku eksplozivnu napravu.Sve lagere smo potopili u ulje,delove išmirglali i ofarbali u neku crvrno-plavo drečavu boju.Kada smo ga sklopili stvarno je bio lep, bar meni.Bio sam glavni šmeker na stazi.Na svaku molbu moih drugara,da provozaju neki krug samo ozbiljno bih klimnuo glavom i  sišao sa nje.Bio sam srećan a i moi drugari pored mene.Ali kako svaka sreća kratko traje tako je i ova moja.Jednoga dana došao je Dule sav ponosan sa novom žutom Poni biciklom.O kako sam ga mrzeo iz dna duše,ali za razliku od mene nikome je  nije davao.Jednom prilikom da bi ispao frajer pred jednom Slavicom počeo je da me zafrkava onako sitno što bi danas rekli ped.....Ja sve ćutim kao neću da mu odgovaram,nervozno gledam a on zapenio.... Krenu Slavica kući on kao ker za njom a šta ću ja pa kući.Sutradan sretnem ja njega na stazi i rekoh mu:"Dule govno nijedno da te pitam" kako on to ču skoči na bicikl i dade gas ja za njim.Jurim ja njega ali nikako da ga stignem a on okreće glavu i sve me više zaj......  Ja da puknem od muke.Narednih dve nedelje nije dolazio kod nas da se igra. Početkom Jula vozim ja bicikl sporednom ulicom kada eto moj drug Dule vozi glavnom ulicom i sav se šepuri kao ćuran,diže glavu pa gleda gore -dole.Rekoh u sebi sada si moj.Zaletim se i tačno na sredini raskrsnice gde sporedna ulica seče glavnu udarim u njegov zadnji točak on pade koliko je bio krakat a ja skočim na njega i počnem da ga bijem i sve vičem oćeš još da me zajebavaš.Kada neleži vraže njegovu mamu su već obavestili da je  dule udaren,a kako je ona verovatno mislila da ga je auto udario trčala je niz ulicu arlaukajući:" Sine Dule majčino čedo".Kad sam video nju odma mi je pao mrak na oči i znao sam šta me sleduje.Šta ću kud ću podignem bicikl pa štur,ali kako ću kući.Motao sam se po naselju bezglavo,pade mrak moram kući.Prilazim kući sve mirno niko se nedere ja u čudu nemogu da verujem.Sretnem baku u dvorištu a ona me upita  zabrinuto,"Jesi li živ sine moj" Jesam bako" i gledam je."Strašno smo se zabrinuli za tebe,kada smo njega videli u zavoima". "Pa šta ti bi jesi li normalan"."Ma verovatno nisam"."A gde je deda"? "Otišao je da te traži".Toga trenutka sm čuo iza sebe:"Hrista mu Boga jeli došao kući džukela magareća"?"Ma pusti dete ajde da večeramo"Ma šta da ga pustim i krete tako priča do kasno u noć.Nikada više u životu moj drug Dule nije me zezao.Eto tako se završila  i ova priča sa Duletom, a ima ih još Fri, 21 Mar 2008 22:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/37799/ Decembra 1969-te dobi moj deda ključeve novog stana par meseci pred odlazak u penziju.Radosti, neopisive u kući.Povede on nas sve osim jedne tetke koju je ostavio da bi kako tako zadržao i taj drugi stan,a ona je već u međuvremenu dobila sina iz vanbračne zajednice.Kako je to onda bio jeres moj deda je to jedva svario.Sećam se to je onda bila zima,a ne kao ova danas.Imali smo tada jednu naftaricu i oko nje smo se okupljali.Tada sam i promenio školu.Morali smo da nosimo papuče tj preobuku da nebi prljali izglancani  parket.Bio sam u čudu jer u mojoj bivšoj školi to nijr bio običaj.Još uvek u nosu osećam miris izlglancanog parketa i četiri Asa.Jedno jutro sam se probudio spremajući se za školu, i pogledavši kroz prozor da vidim kako je vreme ugledah Košutu kako traži travu ispod  snežnog pokrivača.1970-u proleće igrali smo se na tudjem placu,pored kuće kada se zaustavi kamion izđoše neki ljudi i počeše da unose nameštaj u kuću.Dva minuta posle njih se zaustavi Warburg crvene boje, i iz njega izleteše dvoje dece koi su nas čudno gledali.Mi smo  se pokupili i otišli svako svojoj kući."Da vidiš bako neki kamion je u susednom dvorištu, ako sine doseljavaju se ljudi nov komšiluk i treba tako."Ujutro za vreme trećeg časa otvoriše se vrata učionice i mi svi poskakasmo.Uđoše direktor i novi đak.Ja zanemeh pa to je onaj dečko što se doselio u kuću do naše.Evo deco ovo je vaš novi drugar zove se Predrag i on će od danas biti sa vama u razredu.stvarno je izgledao kao kolos sa rodosa.Vraćajući se toga dana kući zajedno  začelo se jedno drugarstvo,koje je danas prekinuto spletom okolnosti. U našem razredu je bio jedan Dule visok štrkljast dečko, plave kose prirodno kovrčav, nad koim je mama bdela kao anđeo jer je bio sin jedinac.Stalno je Pecu i mene zafrkavao,a neverovatno brz.,nikako da ga stignemo.Dogovorimo se nas dvoje da ga sačekamo posle škole da mu obajasnimo neke životne stvari.Sakrilismo se iza jedne zgrade i kao lovci smo čekali.Eto ide Dule sa dve -tri devojčice i razvezo priču negleda ni levo ni desno.U trenutku skočismo na njega oboica.Peca onako krupan kako ga bog dao kada je seo  na njega ni da mrdne.Ja trk i skupih punu šaku čičaka.Dadoh Peci a ovaj pravo u onu lepu kovrdžavu kosu.Trijunfalno se Peca podigao sa njega,ja ceptim od zadovoljstva.Otrča Dule kući urlikajući kao sirena od ambulantnih kola."Znaš šta dobiću batine od matorog prebićeme ko mačku ali nema veze neće više da nas dira "reče Peca i krete kući ali sada se i ja zamisli?!.Ma neginu ni meni rekoh.Sto metara pred kućom ugledasmo na tremu  Pecine kuće neku ženu kako zavija a pored nje Duleta  sa čičkastom kosom i crevenog od plača.Znam samo da sam čuo  urlik pecinog tate "Predraže marš u podrum"znam da mi je bilo čudno što u podrum.Samo sam elegantno zaobišao skupinu i ušao u dvorište.Posle par minuta se čulo zvono na našim vratima ,i deda otišao da otvori vrata.Načuljio sam uši i čuo moga dedu kako kaže"Šta hrista mu boga" i izvinjavanje.Kada sam pogledao kroz prozor video sam Duleta kako pobedonosno odlazi sa svojom majkom.Deda je ušao u kuću i počeo svoju besedu.Nikada on mene nije udario,ali je zato pričao i pričao do besvesti.Meni je više odgovaralo da me izudara i ionda odoh svoim putem, ali ne on je držao predavanja.Dule je sutradan došao u školu ostrigan kao ovca, a na zaprepašćenje svih u razredu.Pogledao sam Pecu i samo smo se zadovoljno nasmejali.Dugo godina posle toga jednom prilikom sam upitao Pecu "a zašto ti je otac rekao da ideš u podrum, pa iz prostog razloga zato što me tamo mlatio,a ja sam se drao kao magarac, pa da komšiluk nebi slušao moje dranje,u principu uvek sam se više drao nego što me je bolelo!"I tako se završi naše prvo mlaćenje Duleta,a bilo je još toga.................. Fri, 21 Mar 2008 13:07:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/37753/ Kuća u kojoj smo stanovali bila bila je vila nekog predratnog krznara,koi je nadaleko bio poznat.Posle rata narodna vlast mu je oduzela skoro celu kuću, u prizemlju je bio jedan mali stančić koi su mu ostavili za njegove poterbe tj njegove porodice.Ceo gornji sprat je pripadao trima porodicam.Mi smo bili najbrojniji deda  je imao sedmoro dece.Kao takvi dobili smo dve sobe neku prostoriju koju smo adaptirali u kuhinju i WC.Kupali smo se u kuhinji u koritu.Moja pokojna baba je imala sestru koja ,je slavila  Božići ja sam bio položajnik.Sa tremom i radošću sam dočekivao ta dan  jer sam znao da ću kao položajnik dobiti poklone.Uveče me baka okupa i odvede u krevet.Ja ležim u mraku i sav drhtim od uzbudjenja.Sutra ranom zorom  me odvede do njenih  vrata i vrati se.Pokucam na vrata a ona pita "Ko je to"Položajnik i još  osećam miris zapaljenog hrastovog lišća,tog žara koi se širio iz  Smederevca,treperenja mog srca i poklona ,velikog plastičnog kamiona crvene boje sa natpisom koka kola i gajbica. Ceo dan bih proveo kod njih a uveče se vratio kući A onda za mene jednoga dana smak sveta njena snaja se porodila i  ona jedobila je unuka.Sa teškom mukom sam prihvatio da neću više biti njen položajnik , već da će to biti on.Moj otac je tužio moju majku tražeći od nje alimentaciju, i sud je doneo odluku da ona mora da plaća svakog meseca.Uložila je žalbu i poslala potvrdu preko našeg konzulata sudu da ona neradi i da nemože da me izdržava.Nikome nije bilo jasno,kako to može da živi u Austriji a da nema posao...?Ja sam i dalje rastao bez nje,kao neko pdrvo na pustom mestu pokušavajući da u glavi stvorim njenu sliku.Moj otac je radio po ceo dan a uveče je išao u večernju školu da završi za mašinskog crtača.Živeo sam  u svom svetu mašte pokušavajući da dočaram neki drugi svet i neki lepši život.U leto 1969-te sam primetio neku nervozu i raspravu izmedju babe,dede i mog oca.Jedino što sam primetio tada je bilo njihovo ćutanje kada ja naidjem i žučnu raspravu kako zatvorim vrata za sobom.Početkom Septembra 1969 baka me je obukla u neki komplet i mi smo svi onako krenuli u gomili(stričevi, tetke) sa moim ocem i jednim kockastim koferom.Gledao sam ih onako zbunjen i u čudu šta se dešava.Stajali smo na peronu železničke stanice ispred vagona i kao svi su nešto pričali sa moim ocem a ja sam stajao sa strane i gledao u pravcu lokomotive jer tada sam je prvi put video.Otac me je podigao i rekao"Sine tata mora da ide na put i brzo ću se vratiti.Neko je plakao,otpravnik vozova je zviždao u pištaljku i voz je krenuo...................... Thu, 20 Mar 2008 09:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/37682/ Kažu da je to bilo neke davne 65-te.Samo me pokupila i otišla.Niko nije znao zašto?Odvela me kod svoih i tu sam bio neko vreme.Krenula je za Austriju i mene ostavila kod svoje bake.Za to vreme moj otac je pokušavao da je vrati bar tako kaže.Jednoga dana dok  se otac vraćao sa posla pognute glave moja baka ga je pitala:"Zašto si tako zamišljen sine. Video sam ga i mnogo je mršav plašim se za njega.Dovedi dete kući neka bude sa nama.I dok je moja baka po majci bila u crkvi a ja skako po porti prišao mi je otac i pružio ruku.Pošli smo zajedno.Kada smo stigli kući baka(po ocu) se zaplakala kada me je videla.Još uvek u glavi mi je slika  jednoga plavog čajnika  i "Dobro  jutro deco " iz staroga radija koi je stajao na stočiću.Nedugo posle toga igrao sam se u dvorištu na česmi puštao drvca niz kanal za odvod vode.Baka mi je donela kutiju keksa i rekla "izvoli sine".Uzeo sam dva keksa i pojeo ,uzmi još neka za drugi put.Zaplakala se i rekla ma uzmi kupiće baka još.Posle mi je pričala da sam bio takvo dete da kada ga ostaviš na jednom mestu tu možeš da ga nadješ i posle dva dana.Otac je radio,majka se nije javljala......(sledi nastavak) Wed, 12 Mar 2008 13:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/36997/ Sećam se živeli smo na Dedinju te davne 1965.Tada je Dedinje bilo kao i svaki drugi deo Beograda i ništa više za razliku od danas.Sedeli smo na placu u  hladu starog oraha, ispod koga smo sa dolaskom Jeseni skupljali orahe,velike sa krupnim jezgrom.U rupi tog drveta smo ostavljali poruke nažvrljane na papirima tamo nekim  drugim kauboima iz komšiluka.Imao sam  plastičnu diližansu sa tri para konja i ceo svet je bio moj. Satima sam  kopao kanale kroz zemlju praveći put kroz prostranstva divljeg zapada.Jednoga dana tata mi je doneo Vinetua  na konju.Mojoj sreći nije bilo kraja.Sada sam imao Vinetua,diližansu i nedostajao mi je samo Old Šeterhend.Tu gde smo mi živeli bila je  dugačka strma ulica, koja je bila posuta Šljakom(otpad od izgorelog uglja iz kotlarnica),jer tada niko nije asfaltirao  sporedne ulice.Nju sam najjviše mrzeo,jer kada padneš oni sitni komadi ti pocepaju kožu i zavuku se pod nju,veoma bolno.Moj brat koi je  živeo na Novom beogradu tada za nas centrom univerzuma, stalno je voleo da  nas fascinira sa ovim ili onim..  Zaboravio sam koim je povodom  dobio jedan  hromirani   trotinet  za nas (koi osim lopte nismo imali ništa više svemirski brod) kako smo mu tada zavideli.Da bi ispao dasa pred nama krenuo je od vrha ulice sa trotinetom koi je sve više dobijao na brzini.Mismo ga  nemo gledali kako je projurio pored nas.Videvši kako je vrag odneo šalu a verovatno i uplašen naglo je pritisnuo kočnicu trotineta i takav let kroz vazduh sam video tad i nikada više.Prizemljene za njega je bilo veoma bolno na tu šljaku.Kada se digao  prednji deo njegovih pantalona nije postajao kao ni njegove majice samo neke rite.Zabezeknuto smo ga gledali neverujući svoim očima.Završio je u bolnici gde su mu pomoću pinceta vadili šljaku koja se zabola ispod kože.Iz tog događaja sam izvukao pouku da ipak se ne treba frajerisati po svaku cenu Tue, 11 Mar 2008 06:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/miriskise/36861/