..ili jedan, dva, tri kamena DO Sunca https://www.blogoye.me/milena/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:24:55 +0200 BlogOye! 0. 1. 2. 5. 4. 3. http://www.flickr.com/ Thu, 20 Dec 2007 09:58:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/28975/ O da..  narcisoidna kad joj peva srcem. Arsen Dedic - Mile... Fri, 08 Jun 2007 12:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/milena/15341/ Rado poziraju gordost, srebroljublje, razvrat u koaliciji sa nečistotom, i blud, pa zavist, neumerenost u svemu, sa lakomošću u društvu, očajanje i naročito gnev. Ako i izbegnem manekensku pozu, koja mi zaista ne stoji, upecam se u zamku fotografa koji im ukazuje pažnju svojom zainteresovanošću. Gresi su tako omamljujuće privlačni i lako im je podleći. Karusel..   Wed, 28 Mar 2007 19:03:00 +0200 https://www.blogoye.me/milena/11899/ Svakoga jutra trampila bih poslednje sećanje na mirise za svežu razderotinu u kojoj mogu namirisati samo sopstvenu krv. Na bogatoj pijaci osećanja dugo bih stajala uz svoje prostrte žudnje i nudila ih.. ko da više. Rasprodavala sam bol za melanholiju, a tugu za ravnodušnost. Neožaljeno sam poklanjala. Do sumraka ostajala gole duše. S crvenim tragovima udaraca u zamućenom pogledu zadobijenih od onih koji su otimali moju muku bogateći se licemerjem. Laka. Za tračak vremena pre potpunog mraka u kome bih bila slobodna od uspomena. Grčevito stiskajući naprsli sat koji otkucavaše snagom zvonika na katedrali, tržeći sklonište u noćnoj tmini, iznova bih se uvijala prošlim nadama, zgrčena, jer samo je prošlo moglo da mi dodje u samoći i da me ušuška ljubavlju. Nemirnim snovima lakomisleno otvarala vrata onom istom asortimanu očaja koji bi izjutra vapio da bude otudjen. Proizvodila sam sebe, sve manje vrednu ne bih li se dočepala bede u kojoj više ništa neću imati nikome da ponudim. .  Za malo mira. Rasprodaja  je završena.   „Ni bog ni vino ne mogu baš sve..  Uvek će biti onako kako je  Nekom će suze, nekom biseri  Rodjeni...“ Kaliopi   Fri, 23 Mar 2007 13:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11734/ Kada imam nebo i more, kada ozeleni horizont, i kada čeznem za tobom .. Kome treba kišobran?! Osim za poziranje. Kaplje da priroda pokvasi kist za slikanje pejzaža.. Wed, 21 Mar 2007 10:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11643/  Ušla sam kao mačka, lenjo i s predumišljajem.. Vrata su se zatvorila zamnom bez mnogo buke. Naslonila sam svoje umorno telo udišući dubokim pre uzdahom nego udahom na sedište nekada davno udubljeno nečijim tudjim obrisima. Volim nekad korišćenu stvar. Onu koja ima pravac upotrebe. Život oslikan tragom patine. Zatvorila sam oči pred naletom direktne svetlosti i prepustila se zavodljivoj omamljenosti prepunoj mirisa. Vrućina koja osvaja. Znoj koja se kotrlja pod dojkama praveći smešne obrise mrljama. Jednolično okretanje točkova ubrzavalo je ritam mog dubokog pada. I bilo mi je svejedno da li ću se više ikada probuditi.  Pred jedinom očekivanom krivinom tako je i bilo. Thu, 15 Mar 2007 19:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11452/ Ledja u luku, na kolenu topli mir. Lice kao da spava na jastuku od tvog ramena. Titra zraka koja igra žmurke. I pas ne laje šapom grleći kost. Prozujala je tišina uhvaćena u klopku od paučine. Ni daška da mi oduva vitice zamišljenog sećanja. Tue, 13 Mar 2007 19:55:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11366/ Stavim pravu stvar na pravo mesto.. moja stvar. I moje mesto, za tu stvar. Nema greške. Šta bih ti mogla reći o sebi što već ne znaš? Da svaka boja mog mesa ima nijanse, da kad zagrizeš iz mene poteče krv. Da u mom srcu ima mesta za ljubav, taman onoliko koliko mržnje prevazidje. Previše je očigledno i uopšteno. O sebi treba raspredati sa prijateljem. Kada na pravo mesto stavim pogrešnu stvar, ili na pogrešno mesto pravu stvar, da mi iskreno možeš reći da sam u zabludi. I ako penim. Da je u krivu moja vizija. I ako cvilim. I da ja, ljuta, s rečju u grlu, zastanem. Oteram te u majčinu .. i prepakujem ono što još o meni ne znaš. Mon, 12 Mar 2007 12:03:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11327/        Mimoilazite se u traženju, ljubav i TI, dok besomučno bežiš lavirintom uspomena i htenja gonjen strahom neotkrivenih, tek naslućenih visina čistog dobra.      Mimoilazimo se u traženju, ljubav i JA, dok bespomoćno na tebi posmatram tragove tudjih ujeda, ožiljke nastale nekad i negde daleko od mene i mojih već bezubih usta.      Mimoilaze se u traganju, ljubav i MI, ko dva rogata na brvnu od kojih ni jedno nema hrabrosti da popusti, jer ledenu vodu zala zna, pa nesmotreno srlja u prokop doživljenih osećaja, jer samo ume u mutnoj vodi da pliva.      A mi, raspolućene suštine, oboje s krilima raskošnim, nemoćno opuštenim niz umorna pleća, njušimo vetrove promena, narogušeni i prenapeti, jer oboje znamo da leteti treba želeti, a ne znati.. Kočoperimo se u igri bez pobednika, sujetni u svojim htenjima. Gledamo se, nemirni, budućim danima složenim na puti bez povratka.      Dok prolećno sunce topi višegodišnji led, i duše nam se zelene, spremne za mirisni cvat.. ili radosni let širokim prostranstvom ljubavi, bez granica. PAR. Zrenje se, naposletku, dogadja postepeno, I tek primetiš da je otežalo to klasje na početku začetih plodova. Jer raste. Kao I mi. Dozrevamo, na radost naših silom pražnjenih trapova. Prirodni procesi se mogu zaustaviti samo silom. A sila zakon menja.. s prevelikim posledicama  za sve buduće godine.   Thu, 08 Mar 2007 09:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11192/ Protrljaš oči, kao u neverici, i zagledaš se u Sunce. Da li je san ili java..  Uštineš se i sve misliš, ma ja i to štipanje sanjam. Mišice prepune modrica.   Lala na poslužavniku. Dele je oni što nude "Tajd", prašak za otklanjanje svih fleka. Dobar trgovački manir. Prijatnost za i kontra. Uz kafu je prisloniš na mesto uboja, pa ti lepo. Kada dan oboli od žutice najbolje je izolovati ga da bi se suzbila epidemija. Proglašavam karantin za sunčani dan! Nema mu mrdanja! Mon, 05 Mar 2007 09:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/milena/11078/