Sjajan čovek, pisac duše, pesnik života... Nepravedno zapostavljan, delima je ušao u naša srca i tu se zauvek smestio. Jedan, jedini, neponovljivi, Meša Selimović, zaslužio je mnogo više od ovog Bloga, ali ćemo zajedničkim snagama učiniti sve da Blog bude dostojan njega! https://www.blogoye.me/mesha/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:36:24 +0200 BlogOye! "Šta se to odjednom desi, koji se to kamen iz temelja izmakne, pa sve počne da se ruši i odronjava? ... Ovo nije moj put, trebalo je da idem na drugu stranu, ali se ne vraćam, uvijek ima vremena za ono što je neprijatno. ... Bila je nekad jedna reka, i magle u njenim predvečerjima, i sunčev sjaj na njenim širinama, postoji i sad u meni, mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je već ničije..." "Derviš i smrt" Mon, 09 Feb 2009 22:54:00 +0100 https://www.blogoye.me/mesha/57912/                                 Ti si napustio ono što si želeo, ja ono što sam imala.             Potrebni smo jedno drugome. Nas dvoje. Nikoga nemamo. Ni sebe nemamo.             Gazim pustom stazom, ništa ne očekujem od sutrašnjeg dana, ni od kojeg dana više, samo je provalija i besmisao preda mnom. I strah. Sat, 20 Jan 2007 04:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/mesha/9542/       ...A sad je on sjedio pod žiškom, i kosa mu je od zlata, i glas mu je od mekih šapata, i lice mu je čisto i mršavo, i oči drsko djetinje, i više nije važno šta je pričao ni šta mu se dogadjalo, već što se ona otima iz sebe i potire godine i život za koji je mislila da je prihvatila kao svoj jedini, i sa strahom diže brane koje je sa mukom podigla u sebi, sa strahom, da bujica ne odnese sve što je gradjeno, a opet sa slašću, da se oživi trenutak prošlosti.Svejedno šta će poslije biti, jer neće biti ništa, avaj, ništa biti neće, sve će ostati kako jeste, ali je bar otvorila prozor u ono što je bilo.I sluša samo njegov glas, tih je i muški nježan, strast drhti u njemu skrivena, otvara je svu do korijena, ne može više da se sakupi i vrati, vraćanje bi bila muka gora od smrti, on ne priča ono što ostali čuju već ono što ona zna, i samo je to lijepo, i samo je to važno, ni zašto ga više ne bi dala, ni s čim ga sad ne bi zamijenila, i sve ih ona izdvaja i briše, samo on je s njom, i samo njoj govori, i nije sitan, krupniji je, muškiji, i nije dječak, oči su mu modre ali ljepše, govori isto ovako, šašavo, miriše na grad i na elektriku, samo draže, jer govori o njoj i o sebi, i niko ne sluša pa možeš da kažeš šta ti padne na pamet, možeš da luduješ i da se smiješ, možeš i da plačeš, sad ne može da plačeš već stoji uza zid i , zatvorena za njih, , sluša daleki glas što žubori blizu nje,pretače se i vri kao izvorsko klokotanje, tad je prvi put osjetila slast tudjeg govorenja i milost tudjeg pogleda, davno je bilo a sve je u njoj živo i svježe, odakle ta svježina? kako se u njoj sve sačuvalo, bez njene volje, samo od sebe?...   ...Mladić je ućutao i zatvorivši oči naslonio glavu na zid, zamoren toplinom i mišlju na noćno hodanje, kao dijete, lako mu je zaspati i lako se probuditi, lice mu je djetinje, ovako umorno i blijedo , spuštenih kapaka, bez očiju koje ga oživljavaju, pa ga sad nema kao maloprije, manje ga je nego kad govori, pričanje ga uvećava i obilježava, i sad se onaj davni nenadano oživljeni umanjuje u njenom sjećanju zbog ovog zaspalog, a nikakve veze nemaju, i samo je nešto pusto i muklo ostalo u njoj, ali se vratila u ovu sobu i ovu noć...     magla i mjesečina - m. selimović   objavila   -ff Thu, 28 Dec 2006 01:50:00 +0100 https://www.blogoye.me/mesha/8660/     "Bila je nekad jedna reka, i magle u njenim predvečerjima, i sunčev odsjaj na njenim širinama... Postoji i sad u meni, mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je već ničije..."   ( "Derviš i smrt" ) Sat, 16 Sep 2006 07:37:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/4866/        "Ona je znala da nikog nema pored nje i da ga neće ni biti, znala je da će se sučeliti s gvozdenim zagrljajem ništavila, bez pružene tudje ruke, bez blage reči koja teši i vara...        On u životu sve čini zbog drugih: oženio se zbog drugih, stiče društveni položaj zbog drugih, i vodi ljubav zbog drugih, i pravi se da vodi ljubav zbog drugih. A njemu samom ništa nije potrebno, ni ljubav, ni prijateljstvo, ni dostojanstvo. Možda mu ni život nije potreban zbog njega samoga".                                              Wed, 30 Aug 2006 01:15:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/4317/   "Leto se hladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali. Voleću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno? Volećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba."   Tue, 29 Aug 2006 01:37:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/4292/ "Govorio sam zato što je bila mesečina, što su se dve tanke, bele, ruke nežno savijale oko mene, što su zamišljeno a blago gledale crne detinje oči zrele devojke, što me slušala kako me nikad niko u životu nije slušao. Nisam to sebi objašnjavao, nije bilo potrebno. Znao sam samo da sam se zaustavio". Tue, 22 Aug 2006 22:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/4080/   "Žena je uvek zanimljiva kad je zaljubljena, tada je pametnija, odlučnija, ljupkija nego ikad. Žena zna, žene uvek znaju, makar ništa ne bilo rečeno, i pre će pomisliti da jest nego da nije".                                                                                    ( "Derviš i smrt")   Žena više voli nežnu reč, makar bila i glupa, nego pametnu, ako je gruba.                                                                                          ("Tvrdjava")   Wed, 26 Jul 2006 23:15:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/3451/ "Postoji muka odlučivanja, kao i muka čekanja, a svijet je zatvoren i otkriva se tek kad uđemo u igru, kad ostvarujemo mogućnosti. Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva, zato je u životu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je putovanje kroz neispitane predjele, koje niko posle nas ne može ponoviti, sve se staze potiru, uvek se stvara nova konfiguracija, uvek se ukazuje drugi pejzaž, druga klima, za svakog posebno. Zato moram da budem svoj vlastiti vodič, prvi i poslednji putnik na putu kojim samo ja mogu proći." Sun, 16 Jul 2006 21:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/3193/ "Ostrvo"   Potrebni smo jedno drugome. Nas dvoje. Nikoga nemamo. Ni sebe nemamo. Tuga. Zato što smo siromašni srcem i lepim mislima. Eto, život sve više izmiče, mi smo se udaljili jedno od drugoga, reč toplu ne kažemo ni jedno drugome, ni drugim ljudima. Postali smo neprirodni, odvojili smo se od sebe kakvi smo bili nekad, ko zna kakvi, izgubili smo nevinost. Ljudi misle zlo jedan drugome. Trebalo bi da se vratimo prirodi i njenoj čistoti.       Thu, 13 Jul 2006 19:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/mesha/3116/