Odiseja

Sat, 14 Jul 2007 16:01:00 +0200

Usnio sam jedan �udan san...

Ja kao nisam ja
Neka sasvim nepoznata porodica
i ja sa njima...

Posmatramo kako se biseri pretvaraju u kamen
zbog sujete gladne,
gube sjaj... varaju ljubav...
... postaju prah...

Novo neproklijalo seme
i zalutalo vreme
koje nikada ne�e imati svoje korene...

Tmina...

Thu, 19 Apr 2007 02:55:00 +0200

Pogledaj u zvezdano nebo i za�muri...

... za�muri samo na tren...

Vide�eš da mrak ne mora biti uvek taman...

... od naših znati�eljnih pogleda sakriven...

Kad prestaje detinjstvo..?

Wed, 18 Apr 2007 02:03:00 +0200

Mo�da kad prvi put poljubiš, ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad' po�neš da se briješ? �avo �e ga znati... Pošto je to bilo teško odrediti, odlu�eno je da detinjstvo moje generacije prestane kad to dozvoli CK SKJ. Oni koji su nas vaspitavali, za šta �e jednog dana sigurno odgovarati, stalno su nam ponavljali da su za ovu zemlju pali najbolji sinovi i k�eri ovog naroda. Najbolji su pali. a mi smo za roditelje, u�itelje, i druge takozvane "odrasle" dobili ono što je ostalo... Yebi ga, takva su vremena bila, nije se moglo birati... Generacija ispred nas stvarno je bila nesebi�na. Samopregorna, kako su sami za sebe voleli da ka�u. Budu�i da su imali detinjstvo u skra�enom obimu, dali su sve od sebe da bar naše potraje što je du�e mogu�e, i mi smo im lakoverno dozvolili da budu ti koji se pitaju. Odgovaralo nam je da ostanemo klinci do �etrdesete, a, uostalom, i u ud�benicima koji su nam potureni lepo je pisalo da naše vreme tek dolazi. Pro�itali smo brdo tih ud�benika, a nismo pro�itali one koji su ih pisali... Naši seniori su uveliko radili na svojoj besmrtnosti, i generacija ve�ito mladih i nedozrelih potomaka bila im je neophodna za taj projekat. Pod njihovim grbom pisalo je "Do�ivotno...", ali radilo se, jasno, o posebnom mastilu, i mi smo otkrili skriveni moto tek kada se plamen toliko primakao pergamentu da se vatra nije mogla izbe�i. I, ostao je pepeo...

Ovo je Balaš napisao u svojoj knjizi "Tri posleratna druga"

... Nekako sam se našao u tom tekstu!

Shvatio sam da celo moje detinjstvo, grdno školovanje, trud da postanem neko... umetnik... sve je to bila iluzija društva ogrezlo u la�i!

Društva koje me je lagalo, pokušavalo da izdresira prema svojim potrebama.

Mene nisu uspeli da prevare... Na vreme sam ugledao kako izvla�e sakrivenog aduta iz pohabanog rukava... Ali toliko je ljudi još ostalo da slepo veruje i gleda u njih netremice... Da se nada, da iš�ekuje...

Dokle..?

Odiseja

Tue, 17 Apr 2007 01:22:00 +0200

Ako bi trebalo da postoji neka radnja u mom blogu, onda je ona ve� unapred poznata...

... Na kraju pri�e smo svi umorni i ostareli... Mladi�i. samo još u se�anju... Preko no�i ugojene devojke, koje su do ju�e bile prave lepotice...

Na kraju mog bloga, o�ekuje nas lagana, prijatna i bezbolna smrt od dosadnog �ivota posve�enog drugima:

Deci, �enama, mu�evima, ro�acima, starim roditeljima, poznanicima, poslovnim prijateljima, našem gradu, domovini...

Na kraju �emo svi sedeti ispred našh monitora, koji nas lagano zra�e i pretvaraju u ono što nikada nismo �eleli.

Lagano �emo se sve manje razlikovati od drugih... bi�emo sve manje izuzetni...

- Jedna po jedna naša vrlina se briše, iskra u o�ima nam se gasi, a kosa sedi...

... Postajemo nedeljni pre�ivari doga�aja koji su se desili drugima, uvek drugima... na smrt umorni od svega...

Primeti�e te da sam prestao da postojim tek onda kada dugo više ne bude bilo mojih novih poruka, zapa�anja, pesama... pokušaja da posojim...

A tada... tada �e se neko setiti da ovaj blog više nema funkciju, i jednostavno �e me i iz ovog �ivota izbrisati.

To vam je kao kada dugo neko od vaše familije ne plati mesto na grobu u kome le�ite.

Jednostavno vas preoru, prekopaju, pomešaju sa majkom zemljom...

... A mo�da je tako i najbolje...

Pozdrav svima i u�ivajte ...