... https://www.blogoye.me/kurjak/ sr Fri, 17 Jul 2026 15:03:57 +0200 BlogOye! Čekaj me, i ja cu doći, samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj me i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više. Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. Čekaj me, i ja cu sigurno doći, sve smrti me ubit neće. Nek kaže tko me čekao nije Taj je imao sreće! Tko čekati ne zna, taj neće shvatit, niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat će mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si čekati znala kao nitko na svetu..... Sat, 07 Feb 2009 16:10:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/57713/ Love will abide, take things in stride Sounds like good advice but there's no one at my side And time washes clean love's wounds unseen That's what someone told me but I don't know what it means.   Cause I've done everything I know to try and make you mine And I think I'm gonna love you for a long long time   Caught in my fears Blinking back the tears I can't say you hurt me when you never let me near And I never drew one response from you All the while you fell all over girls you never knew Cause I've done everything I know to try and make you mine And I think it's gonna hurt me for a long long time   Wait for the day You'll go away Knowing that you warned me of the price I'd have to pay And life's full of flaws Who knows the cause? Living in the memory of a love that never was Cause I've done everything I know to try and change your mind and I think I'm gonna miss you for a long long time Cause I've done everything I know to try and make you mine And I think I'm gonna love you for a long long time. Sun, 19 Oct 2008 16:04:00 +0200 https://www.blogoye.me/kurjak/50306/ I feel so bad I got a worried mind I'm so lonesome all the time Since I left my baby behind On Blue Bayou Saving nickles saving dimes Working til the sun don't shine Looking forward to happier times On Blue Bayou I'm going back someday Come what may To Blue Bayou Where the folks are fine And the world is mine On Blue Bayou Where those fishing boats With their sails afloat If I could only see That familiar sunrise Through sleepy eyes How happy I'd be Gonna see my baby again Gonna be with some of my friends Maybe I'll feel better again On Blue Bayou Saving nickles saving dimes Working til the sun don't shine Looking forward to happier times On Blue Bayou I'm going back someday Come what may To Blue Bayou Where the folks are fine And the world is mine On Blue Bayou Where those fishing boats With their sails afloat If I could only see That familiar sunrise Through sleepy eyes How happy I'd be Oh that boy of mine By my side The silver moon And the evening tide Oh some sweet day Gonna take away This hurting inside Well I'll never be blue My dreams come true On Blue Bayou.... Fri, 22 Aug 2008 18:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/kurjak/46860/ Ti si ta, s' kojom sam upoznao raj, i sedmo nebo a i dno, i slučajno i namerno. Zato znaj, da niko od nas ne bira, ko će da ga nervira, u svom deliću svemira. I nemoj mnogo da se brineš što nismo blizu, nismo tim. Sve će na svoje jednom doći veruj mi, veruj mi. Svako ima nekog koga više nema, da mu u životu kao sunce sja. Svako ima nekog koga više nema, k'o što tebe imam i što nemam ja. Ti si taj, gost u mojim mislima, kao soko visoko, a kao sunce daleko. Zato, znaj, na mojom javi i mom snu srebrne kiše padaju, što me na tebe sećaju. I nemoj mnogo da se brineš što nismo blizu, nismo tim. Sve će na svoje jednom doći veruj mi, veruj mi. Svako ima nekog koga više nema, da mu u životu kao sunce sja. Svako ima nekog koga više nema, k'o što tebe imam i što nemam ja. Wed, 16 Jan 2008 01:42:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/31452/ NEKO TE IMA      Hteo bih negde da te vidim Kao slucajno U kom džepu ovaj grad Te nocas sakrio, Sada ne mogu da zaspim Nešto se dogodilo Poludeo sam sasvim Od kad mislim na tebe, Sve se izmenilo,                                           Kad sam s tobom kao da hodam po vrelom asfaltu I taman kad se noge naviknu ti više nisi tu Sada ne mogu da zaspim, nešto se dogodilo, Poludeo sam sasvim, od kad mislim na tebe, Sve se izmenilo,   Neko te ima noæas, neko te voli, Neko te ima, to nisam ja,                                            Kad sam s tobom, kao da padam, a nikad ne-padnem Gde te sakrio ovaj grad, ne mogu da te pronaðem I ne mogu da zaspim, nešto se dogodilo, Poludeo sam sasvim, od kad mislim na tebe, Sve se izmenilo,   Neko te ima.. Tue, 15 Jan 2008 01:49:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/31318/ Срећна вам православна (СРПСКА) нова година. Живи били!!! Mon, 14 Jan 2008 06:17:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/31211/ КОСОВКА ДЕВОЈКА Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца; Засукала бијеле рукаве, Засукала до белих лаката; На плећима носи хлеба бела, У рукама два кондира златна, У једноме хлађане водице, У другоме руменога вина; Она иде на Косово равно, Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза, Те преврће по крви јунаке: Ког јунака у животу нађе, Умива га хлађаном водицом, Причешћује вином црвенијем И залаже хлебом бијелијем. Намера је намерила била На јунака Орловића Павла, На кнежева млада барјактара: И њега је нашла у животу, Десна му је рука одсечена И лијева нога до колена; Вита су му ребра изломљена: Виде му се џигерице беле; Измиче га из те многе крвце, Умива га хлађаном водицом, Причешћује вином црвенијем И залаже хлебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, Проговара Орловићу Павле: "Сестро драга, Косовко девојко, Која ти је голема невоља Те преврћеш по крви јунаке? Кога тражиш по разбопју млада: Или брата, или братучеда, Ал' по греху стара родитеља?" Проговара Косовка девојка: "Драги брато, делијо незнана, Ја од рода никога не тражим: Нити брата, нити братучеда, Ни по греху стара родитеља. Мож ли знати, делијо незнана, Кад кнез Лаза причешћива војску Код прекрасне Самодреже цркве - Три недеље тридест калуђера? Сва се српска причестила војска, Најпослије три војводе бојне: Једно јесте Милошу војвода, А друго је Косанчић Иване, А треће је Топлица Милане; Ја се онде десих на вратима, Кад се шета војвода Милошу, Красан јунак на овом свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје; На јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; Обазре се и погледа на ме, С себе скиде коласту аздију, С себе скиде, па је мени даде: - "На девојко, коласту аздију, По чему ћеш мене споменути, По аздији по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; Моли бога, драга душо моја, Да ти с' здраво из табора вратим, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога, За Милана Богом побратима, Кој' је мене Богом побратио, Вишњим Богом и светим Јованом; Ја ћу теби кум венчани бити." За њим иде Косанчић Иване, Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковаљно перје; На јунаку коласта аздија, Око врата свилена марама, На руци му бурма позлаћена; Обазре се и погледа на ме, С руке скиде бурму позлаћену, С руке скиде па је мени даде: - "На девојко, бурму позлаћену, По чему ћеш мене споменути, А по бурми по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; моли Бога, моја душо драга, Да ти с' здраво из табора вратим, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога, За Милана Богом побратима, Кој' је мене Богом побратио, Вишњим Богом и светим Јованом; Ја ћу теби ручни девер бити." За њим иде Топлица Милане, Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје; На јунаку коласта аздија Око врата свилена марама, На руци му копрена од злата; Обазре се и погледа на ме, С руке скиде копрену од злата, С руке скиде, па је мени даде: - "На девојко, копрену од злата, По чему ћеш мене споменути, По копрени по имену моме: Ево т' идем погинути, душо, У табору честитога кнеза; Моли Бога, моја душо драга, Да ти с' здраво из табора вратим, Тебе, душо, добра срећа нађе, Узећу те за верну љубовцу." И одоше три војводе бојне: Њих ја данас по разбоју тражим." Ал' беседи Орловићу Павле: "Сестро драга, Косовко девојко, Видиш, душо, она копља бојна, Понајвиша а и понајгушћа: Онде ј' пала крвца од јунака, Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије, А јунаку од свилена паса, - Онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, На крвави скута и рукава." Кад девојка саслушала речи, Проли сузе низ бијело лице, Она оде свом бијелу двору, Кукајући из бијела грла: "Јао, јадна, худе сам ти среће! Да се, јадна, за зелен бор 'хватим, И он би се зелен осушио!" Sun, 13 Jan 2008 04:15:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/31102/   Вино пије Краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: "О мој синко, Краљевићу Марко, Остани се, синко, четовања, Јер зло доба донијети неће, А старој се досадило мајци Све перући крваве хаљине! Већ ти узми рало и волове, Пак ти ори брда и долине, Те сиј, синко, шеницу бјелицу, Те ти храни и мене и себе." То је Марко послушао мајку: Он узима рало и волове; Ал' не оре брда и долине, Већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, Они носе три товара блага, Па говоре Краљевићу Марку: "Море, Марко, не ори друмова!" - "Море, Турци, не газ'те орања!" "Море, Марко, не ори друмова!" - "Море, Турци, не газ'те орања!" А када се Марку досадило, Диже Марко рало и волове, Те он поби турке јањичаре; Пак узима три товара блага, Однесе их својој старој мајци: "То сам тебе данас изорао!" Fri, 11 Jan 2008 02:39:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/30859/ Dok lezim u rovu pevam pesmu onu.... Suza mi iz oka lije,jer te drugi sada krije. Tako zelim da si blizu jer bez tebe imam krizu. Jer u rovu lezim sam i mislim o tebi po ceo dan. Lakse bih mi prosle noci kad bih znao da cu doci da mi ruku das da osetim to sto osecas. Thu, 10 Jan 2008 01:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/30746/ СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косову војска, У тој војсци девет Југовића, И десети стар Јуже Богдане. Бога моли Југовића мајка, Да јој Бог да очи соколове И бијела крила лабудова, Да одлети над Косово равно, И да види девет Југовића И десетог стар-Југа Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој дао очи соколове И бијела крила лабудова; Она лети над Косово равно, Мртвих нађе девет Југовића И десетог стар-Југ Богдана, И више њих девет бојних копља, На копљима девет соколова, Око копља девет добрих коња, А поред њих девет љутих лава. Тад завришта девет добрих коња, И залаја девет љутих лава, А закликта девет соколова; И ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе не пустила, Већ узима девет добрих коња, И узима девет љутих лава, И узима девет соколова, Пак се врати двору бијеломе. Далеко је снахе угледале, Мало ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, Заплакало девет сиротица, Завриштало девет добрих коња, Залајало девет љутих лава, Закликтало девет соколова; И ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе непустила. Кад је било ноћи у поноћи, Ал' завришта Дамјанов зеленко; Пита мајка Дамјанове Љубе: "Снахо моја, љубо Дамјанова, Што нам вришти Дамјанов зеленко? Ал' је гладан шенице бјелице, Али жедан воде са Звечана?" Проговара љуба Дамјанова: Свекрвице, мајко Дамјанова, Нит' је гладан шенице бјелице, Нити жедан воде са Звечана, Већ је њега Дамјан научио Да по ноћу ситну зоб зобати, Од поноћи на друм путовати: Пак он жали свога господара Што га није на себи донио!" И ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, Али лете два врана гаврана, Крвава им крила до рамена, На кљунове б'јела пена тргла; Они носе руку од јунака, И на руци бурма позлаћена, Бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића мајка, Окретала, превртала с њоме, Па дозивље љубу Дамјанову: "Снахо моја, љубо Дамјанова, Би л' познала чија ј' ово рука?" Проговара љуба Дамјанова: "Свекрвице, мајко Дамјанова, Ово ј' рука нашега Дамјана, Јера бурму ја познајем, мајко, Бурма са мном на венчању била." Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала с њоме, Пак је руци тихо бесједила: "Моја руко, зелена јабуко, Гдје си расла, гдје л' си устргнута! А расла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном!" Ал' ту мајка одољет' не могла, Препуче јој срце од жалости За својијех девет Југовића И десетим стар-Југом Богданом. Wed, 09 Jan 2008 01:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/kurjak/30638/