... https://www.blogoye.me/km07/ sr Fri, 17 Jul 2026 23:35:17 +0200 BlogOye! Još jedna zvezda odlazi u legende... Neka počiva u miru. Sat, 02 Jul 2011 17:37:00 +0200 https://www.blogoye.me/km07/89470/ Kada dođu u neki mali grad, to obično biva leti. Tada su mali gradovi probuđeni iz letargije i najživlji. Nekako u to vreme, i ono malo putnika namernika koji su se spremali na put u mali grad, nađe se u njemu. Jer ih je kupilo lepo vreme. Mali gradovi to nikada sami ne bi mogli da izvedu. Malim gradovima je uvek potrebna dobra volja, i pomoć. Za uzvrat, svom gostu, mali grad može da ponudi taj varoški šarm. Trag nekog prošlog vremena i drukčije istorije, koji je ostao samo u fasadi stoletnih zgrada, koje pokunjeno čekaju da budu srušene, ili pretvorene u ruglo od stakla i metalnih okvira. Njihovi kameni anđeli ćute sa svodova masivnih drvenih kapija. Od kada je njihovim licima dat konačni oblik, svojom nebeskom blagošću posmatrali su i najbolje i najgore što mali grad ima da pokaže. Ne šteteći nikada svoj velikodušni osmeh. Čak i kada su anđelima želeli nauditi, jer ne izgledaju dovoljno Vizantijski. Mali gradovi takođe imaju i taj dosadni, dokoni palanački mir, koji gotovo da ubija. Nepodnošljiv je za većinu došljaka, i često odlaze dalje svojim putem. Unezvereni i sluđeni njime. Oni su željni kritičnih situacija i brzih reakcija.  Starosedeoci malih gradova to razumeju. I ne govore ništa kada se to desi. Starosedeoci vremenom postaju anđeli koji posmatraju, ali ne osuđuju. Nose blagi osmeh na licu i imaju razumevanja za tu veliku decu, punu sebe. Tako je i kada cirkus dođe u mali grad. Danima sa megafona odjekuju reči gde se cirkus nalazi i u koje sate su predstave. Plakate koje su polepili po gradu, lepršaju kao zastavice prateći pravac vetra, one će ostati  za njima. Kada se sve završi. Spraće ih kiše, baš kao i prave oblike na travnatoj površini gde su stajali veliki prugasti šatori, zategnuti konopcima sa svih strana. Ostaće tragovi različitih guma, šapa, stopala, i vonj životinjske mokraće koji će upiti suva zemlja. Taj neveliki zalutali spektakl, brzo će biti zaboravljen u očima odraslih. U tim glavama više ništa nije čarobno, a sve što vredi sanjati odavno je proglašeno za nemoguće. Deca su tako koja pamte svako dugme na reveru krotitelja zveri, svako pucanje biča i riku lavova koji mrzovoljno odrađuju svoju tačku. Ti svrgnuti kraljevi diviljine pronalaze ogromno divljenje u njihovim očima. Oni se ne uklapaju u taj svet. Jedni su previše slabašni i previše sanjaju, a drugi su previše snažni i odvažni, da bi bili slobodni. Zato će i deca i lavovi biti pod budnim okom. Dok ne izrastu u poslušne činovnike, dok ne postanu poslušne mačke. Dok u njima ne utihne ono od čega su stvoreni. I za šta su rođeni. Ali i to će, u malom gradu, sve brzo biti zaboravljeno. Tue, 28 Jun 2011 12:58:00 +0200 https://www.blogoye.me/km07/89368/