Pisano sa željom da jednom snimim ovo uz odgovarajuću muziku. https://www.blogoye.me/kasika/ sr Fri, 26 Jun 2026 17:39:01 +0200 BlogOye! Izazivam lančani sudar na putu ka Berlinu, Žurio na Krojcberg da upoznam curu finu, Kaže, svira violinu, naručuje kafu, Ja se malo snebivam, pa udaram po vinu Da zaboravim na slupan auto I šta će da mi radi osiguranje, Šarmiram violinistkinju, pokazujem znanje. Pričam viceve o Mocartu, dosetke o Betovenu, Pa brzo menjam temu kad me pita o Šopenu. Tu nam se pridružili simpatični studenti arhitekture, Iz Beograda, tu na praksi, stalno nekud jure. Taj kontakt mi dala keva, odmah smo se skontali, u sred nemačke prestonice naručujemo ture.     Preko firme imam karte za finale Džrman Opena, Zovem ih sve u ložu iako ne igra Ana. G-djicu Ivanović dan pre toga izbacila neka Ruskinja, Dementijeva, nju sad hejtujemo, glupa je ko ćuskija. Meč uzbudljiv, vreme lepo, malo smo se sunčali, Pa žurimo nazad na Krojcberg, jer još uvek nismo ručali. Tamo festival, opšta ludnica, ne mogu da vam opišem, Popio sam belgijsko pivo i počeo da repujem. Baš tad se pojavili glumci kod kojih ću da prespavam, Neafirmisani, svaki dan im je pozorišna prestava. Festival i moj entuzijazam, njih sve to opasno smara, Pa palimo gajbi, vreme je da se spava.     Pred odlazak u krevet sledi kratka filozofska rasprava, Saveti za menadžerčića iz umetničkih krugova, Kažu, ne valja što samo ganjam karijeru, Treba nešto radikalno da promenim u životu, Na primer, Da smisao života pronadjem u budističkom manastiru. Domaćinima se od srca zahvaljujem na savetu, Meditirao sam mesecima surfajući po internetu. Sada želim među ljude, Ako stignem da vidim celu planetu, Ali moram da pazim šta pričam,     Da ne ispadne da preterujem.   Thu, 22 May 2008 12:31:00 +0200 https://www.blogoye.me/kasika/42447/ Pridji bliže, jer pričam ponovo, staru priču od samog početka o svemu onome na šta sam mislio živeći od ponedeljka do petka.   Nikad nije postalo lako biti sam, Što više učim sve manje znam, Što manje znam sve više želim, Da imam s kim to sve da podelim. Zato grizem, kidam, guram napred, Meljem sve pred sobom kao terminator I nikad nemam slobodnog vremena,   Nije mi svejedno!     Da li bog postoji i život ima smisla, Kada smo sami, ja i niko drugi? Đavoli samo plaše malu decu, Nemaju pojma čemu adrenalin služi.     Nikad nije postalo lako biti sam, Što više učim sve manje znam, Što manje znam sve više želim, Da imam s kim to sve da podelim. Zato grizem, kidam, guram napred, Meljem sve pred sobom kao terminator I nikad nemam slobodnog vremena,   Nije mi svejedno! Sat, 26 Jan 2008 08:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/kasika/32680/ kažu da imam dar koji me izdvaja od drugih ljudi jer ja znam prave kretnje da prizovem endorfin kažu da imam dar koji me ne izdvaja od drugih ljudi jer ja znam prave reči da povredim one koje volim Sun, 06 Jan 2008 15:49:00 +0100 https://www.blogoye.me/kasika/30323/