Samo moje https://www.blogoye.me/kancha/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:18:33 +0200 BlogOye! Uzasna vrucina!Kud plovi ovaj brod?Nervoza je ovih dana IN.Ulazim,izlazim...nema me,ima me.I tako svaki dan.Na raspolaganju mi je samo ovaj BLOG,da kazem sebi ko sam, gde sam i sta sam...TRENUTNO.Ili vec duzi vremenski period?Pisem nepovezano,kao sto mi misli lete,takodje...nepovezno.Sta da uradim da uhvatim nit,nit koja povezuje?Sakriven u odajama bez vrata i prozora,skidam maske i razbijam se...po ko zna koji put ovih dana."Sto god pogledam,sve je pesma, cega god se taknem,sve je bol".Deviza koja me sve vreme prati,kao ubogi prosjak.Gde je izlaz? Thu, 22 Jun 2006 11:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2585/ ...jos od vremena kad sam pohadjao osnovnu skolu.Kako je podsvest uvredljiva.Tera te da se upustas u neke nedefinisane i vecinom uzaludne ratove. A jos i kad postoji "plavusica"..."Nekako brzas stvari"-kaze.A kako da joj utuvim da mojih 43 leta teraju na brzo delanje. Donedavno sam mislio, da moja sklonost ka pisanju, nece nikada biti dovedena u pitanje.Sada sedim pred kompom i gledam prazno.Misli vrludaju,beze,ne daju se pohvatati.Zalud trazim onaj mali "prekidac".Nema ga. Sakriven iza nemerljivog sloja svega i svecega. Eh sto ne volim ponedeljak. Mon, 19 Jun 2006 08:43:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2525/ "PRICA" bi mogla biti potvda teorije o muskom klimaksu.Da li on postoji?Da li muskarac ostaje ""muzjak" bez obzira na godine.Da li je potencija jedini pokazatelj?.Nisam psiholog,a i oni imaju sijaset razlicitih teorija.Uhvatiti se ze jednu od mogucih, je cini mi se, stvar licnog stava u svakom pojedinacnom slucaju..Da li je to kriza srednjih godina?Sebe cesto uhvatim, da mnoooogo vise nego ikada ranije,zaticem sebe, u cestom osvrtanju za "lepim" zenama-devojkama.Nikada vise zelje za zaljubljivanjem.Moram da priznam, da je supruga najmanje pogodno tlo za ispunjenje ovakvih zelja.Uz duzno postovanje prema osobama zenskog pola. Na emotivnom planu sam krajnje konfuzan,zbunjen,izgubljen.Cini mi se da bi me jedan iskren zagrljaj,poljubac,vratio u normalu. Sat, 17 Jun 2006 12:35:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2496/ Posle toliko godina,jos uvek nije u stanju da "pohvata" zensku misao.Uzasno je opterecen sa "plavusicom".Ona se ne javlja,a on nezna kako da je privoli sebi.Jednom mu je rekla da je "kreten".Pa se predomislila.Vise nije.Zatim je napravio izgred tipa "skini mi se"(doslovce, mada nije tako mislio).Njen odgovor je bio:"Smatraj da sam se skinula".I sad je na ledu.HELP! Wed, 14 Jun 2006 12:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2426/ Onih "dvadeset i neku" je 28 godina.Negovih je 43.Ona se vise ne javlja.On je u prilicno haoticnom stadijumu.Opsednut je plavim.Ona je sama.Podstanarka.Pitanje:Sta ona u stvari zeli u celoj prici? Wed, 14 Jun 2006 08:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2423/ Bilo je to ovako(jos uvek traje) On je ozenjen.Porodica on first place.Stvari idu svojim tokom.Sin kako bombona.Obozava fudbal.Treninzi,utakmice.Tata uvek prisutan,kao senka.Supruga uzorna na poslu,uzorna u kuci.I sve bi bilo OK,ali... U neko vreme, pojavljuje se plavusica od dvadeset i neku.Kao munja po bezoblacnom danu.Nekoliko sms poruka,susret.Sok.Zbunjenost.Nelagoda.A onda bomba.On pada na plavo,ona na sede kose.On pokusava da je diskretno udalji iz svog "harmonicnog zivota.Ona se ne opire.Prihvata.On tada odlepi.Ne pokazuje joj u kom je stadijumu.Ona to ipak kapira, i poigrava se s njime.I to traje...HELP! Tue, 13 Jun 2006 12:42:01 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2406/ Kako god bilo,u ovo vreme se mucim sa sobom.Vecita potraga, za necim, sto izgleda kao traganje za Svetim Gralom.Osecaj usamljenosti, u ovoj vrevi i nepodnosljivoj buci.Pade mi na pamet, da je samo jedan tren dovoljan, da sve postane,ali i nestane.Postojim ja,i svi oko mene.Njih nema, iako su tu...duvaju besomucno za vrat. Tue, 13 Jun 2006 12:42:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2404/ Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge kao kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Očešljana Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji I ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstava Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik I ako ti ne dišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja. Tue, 13 Jun 2006 09:56:01 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2400/ NEŠTO ŠTO ME JE DOTAKLO ... ČEKAJ ME Čekaj me i ja ću sigurno doći Samo me Čekaj dugo Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom Čekaj i kada vrućine zapeku I kada mećava briše Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka Čekaj me i ja ću sigurno doći Ne slušaj kada ti kažu da je vrijeme da zaboraviš I da te nade lažu Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta Čekaj I nemoj sjesti s njima I nemoj piti ništa Čekaj me i ja ću sigurno doći Sve smrti me ubiti neće Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće Ko čekati ne zna Taj neće shvatiti niti će znati drugi Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu Naprosto ti si čekati znala kao niko na svijetu Konstantin Simonov Tue, 13 Jun 2006 09:56:00 +0200 https://www.blogoye.me/kancha/2398/