tek da privirim.... https://www.blogoye.me/kalauz/ sr Fri, 17 Jul 2026 15:52:13 +0200 BlogOye! Отпадају ми красте, на дијети сам...... Прележала сам све дечије болести у само недељу дана. Mon, 28 May 2007 18:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/kalauz/14670/ Е, прво да запалим цигарету. Сад могу тастатуре да се приватим. Шта рекох? А да, неиспавана, и то хронично, неких месец дана, ако не и дуже. Зашто сам неиспавана, немам појма. Ил имам. Кува ми у стомаку, стално, са кратким паузама, десе се. Еј...па нећу сад почети неку стандардну Куку, Леле и слично. Никако да се доведем у ред, све нешто на брзину, на одложено, на "има времена"...... а последња опција-спавање. Главни и једини кривац-ЈА. После колико лепих дана ја баш у петак одлучим да одем у Нови Сад. Легла у јутарњим часовима, пробудила у јутарњим часовима "дивно" расположена. Треба да покупим Тацу и Бојана, носимо папире за визе у агенцију. Киша непрестано пада, хладно, Таца не заклапа, стакла на ауту се магле и ја лудим због тога. Онда стижемо у Нови Сад, увлачимо се у булевар, тамо гужва неописива јер су затворили кеј, а на семафорима видим само црвену боју. Е баш имамо среће! И грејање ме излуђује. Морам да га усмерим на шофершајбну да не магли( дошло ми је овим двома да забраним да дишу), гуши ме, имам утисак да ми је фаца као крофна, а ноге ми се смрзавају (већ други дан ме боли десни јајник). Обавимо у агенцији оно шта смо планирали, уз једну "малу" незгоду. Мојој другарици Таци нестане фасцикла са документима! Госпођа, која је у међувремену дошла и отишла, покупи са својим документима и њене. Дивота! Паника! Фрка!  То само њој може да се деси и никоме више. Хвала Богу па је господин из агенције био довољно присебан да се сети  да  има број фона дотичне госпође и позове је. Није далеко одмакла, вратила је фасциклу уз многобројне исприке на године, кишу, гужву...... Ух, добро је, решисмо и то. Ал ту није крај малтретирањима. Опет дама са фасциклом предложи, да кад смо већ ту, скокнемо до тамо неког Здравственог потпорног удружења( ваљда сам потрефила назив) и извадимо Teacher Card. И онда опет, завлачење по улицама, од једне до друге зграде факултета........ Е ту сам полудела! Ни у самом центру града није толика концентрација аутомобила као тамо. Стекла сам утисак да ама баш сваки студент долази на факс сопственим аутом. Стани............ склони се.......... пусти онога.............. врати се у рикверц.............. Лудница! Признајем, псовала сам ко кочијаш и још горе, онако натекла, дехидрирана и са мањком кофеина у себи. Које стање и која инспирација! И ту опет није крај. И опет онај женски кретен поред мене. Стижемо у наше лепо мало место, ја задовољна бар због тога што сам кнапирала време да стигнемо на посао, избацујемо Бојана из аута и .................. на седишту поред мог, на жутим пресвлакама, видим неку чудну смеђкасту  мрљу. Ишао је њен коментар повишеним гласом: " ЈА САМ ИДИОТ. СЛОБОДНО РЕЦИ ДА САМ ИДИОТ!" Да...... добила је менструацију.  Женски идиот је добио менструацију  у мом ауту, на мојим жутим пресвлакама. Почнем да се смејем хистерично,  одвезем је кући да се  истушира и пресвуче, док је чекам испушим три цигарете једну за другом све са неверицом гледајући у флеку, и наравно, закасним на посао. Остатка тог дана се не сећам. Суботу преживим некако са Vanish сапуном у рукама. Јутрос ме пробуди телефон, зове Он. Док тече каква-таква прича успевам да саспем у себе чашу сока и скувам кафу, велику. Након четрдесет минута разговора прекидам везу и налазим себе како чучим у фотељи са нетакнутом шољом охлађене кафе. Сад ми је већ мука. Sun, 25 Mar 2007 19:17:00 +0200 https://www.blogoye.me/kalauz/11805/ Слушала сам је. Причала је о много чему. Причала је о животу. Причала је о нама и Њему.    - Колико смо срећни? Е, то зависи од нас. Погледала сам је сумњичаво.    - Да, да.... од нас зависи. Питаш се како то? Врло једноставно. Ево ја, рецимо, сваки дан се потрудим да пронађем  бар један срећан тренутак.    - На чега мислите кад кажете срећан тренутак?    - Тренутак, обичан тренутак који проживимо, који нам прија ал' га занемаримо, прођемо кроз њега а да не застанемо. Опет сумња на мом лицу. Препознала ју је.    - И Ви тврдите да у сваком дану постоје ти тренуци? Тешко.    - Полако, размисли мало. Јуче сам звала комшиницу на кафу. Било је и колача, остало од недеље. Свидели су јој се, тражила је рецепт. Одлучила сам да то буде мој срећан тренутак за тај дан. Схваташ?    - Да, сад ми је мало јасније.    - Песма са радија, нека мала спознаја, лепа слика у излогу, укусна кафа, мирис остао иза девојке у пролазу, нечији осмех, чудна шара облака на небу........све то могу бити ти тренуци и сваки тај тренутак је кредит среће за тај дан. И тако........сетим се понекад, не често, да потражим тај тренутак. А била је у праву, није га тешко наћи. Thu, 08 Feb 2007 13:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/10449/                 Srecan mi tatin rodjendan!                   Tue, 06 Feb 2007 01:22:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/10334/ Promukla noc doziva pragove svetlosti sutrasnje bez nje iscrtane. Oseca miris snopa prokrvljenog treptajima sitnim nestalim davno tamo. Ucaurena zaboravljena negde trenutka kad pokusa udahnuti sebi sebe. Tue, 06 Feb 2007 01:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/10331/ Dobila sam je u petak od cetiri devojcice, cetiri devetogodisnjakinje. Otvaram prvu stranu, a tamo pise: Autori: Jelena, Ivana, Tamara, Sonja Ilustracija: Jelena, Ivana, Tamara, Sonja Knjiga: Smeh i igra Datum proizvodnje: jesen 2006. Zamislite!!! Svaka stranica numerisana, a na poslednjoj uredno ispisan sadrzaj. Citam i smejem se, iskrenim, toplim smehom. U knjizi svega. Price o magicnoj suzi, psu cuvaru, coveculjku koji zeli da unisti svet..... Pesme o ljubavi, prolecu, cvecu, zivotinjama... Svaka stranica ukrasena crtezima, simbolima.... Listam dalje. Na 13. str. pesma Lutanje (!!!) , a na 24. Zasto koja se zavrsava ovako:                                                              " jer je ZASTO                                                                najvece pitanje sveta." Da li je? I koliko cesto ga i mi sami postavljamo?  Ma, neverovatne su! Boze, koliko u deci kreativnosti i maste, iskrenosti i nadanja da ce na sva postavljena pitanja dobiti odgovore. I uvek se pitam da li se to decije u nekom zivotnom momentu izgubi ili ga mi negde ututkamo i sakrijemo cekajuci trenutak da ga opet neko ugleda u nasem oku ili uglu usana? I da, Smeh i igra je zauzela pocasno mesto u mojoj biblioteci, tik pored Dostojevskog..... dostojne su toga. :) Sun, 12 Nov 2006 14:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/6809/ Image Hosting | Video Hosting | Myspace Games> Fri, 03 Nov 2006 17:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/6516/ Image Hosting | Video Hosting | Myspace Games Thu, 02 Nov 2006 21:59:00 +0100 https://www.blogoye.me/kalauz/6478/ ...citajuci Borivojev post. PORUKA GEORGIJA KARILNA Paradoks naseg vremena kroz istoriju je da imamo vece zgrade ali krace zivce, sire puteve ali uza gledista. Trosimo vise, a imamo manje, kupujemo vise ali uzivamo manje. Imamo vece kuce i manje porodica, vise pogodnosti ali manje vremena. Imamo vise diploma ali manje razuma, vise znanja ali manje rasudjivanja, vise strucnjaka ali ipak vise problema, vise medicine ali manje zdravlja. Pijemo previse, pusimo previse, trosimo nesmotreno, smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previse se ljutimo, prekasno lezemo, ustajemo previse umorni, citamo premalo, gledamo TV previse i molimo se prekratko. Naucili smo kako da prezivljavamo ali ne i  da zivimo. Dodali smo godine zivotu ali ne i zivot godinama. Stigli smo sve do Meseca i natrag ali imamo poteskoca da predjemo preko ulice da upoznamo prvog komsiju. Osvojili smo spoljasnji prostor ali ne i unutrasnji. Uradili smo velike stvari ali ne i bolje stvari. Ocistili smo vazduh ali ne i dusu. Savladali smo atome ali ne i svoje predrasude. Pisemo vise ali ucimo manje. Planiramo previse, postizemo manje. Naucili smo zuriti ali ne i cekati. Gradimo vise kompjutera da sadrze vise informacija, da proizvode vise kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve manje. Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani dveju plata ali vise razvoda, luksuznih kuca ali unistenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se moze odbaciti, jednodnevnih predstava, preteskih tela i pilula koje cine sve manje hrane. Zapamtite: Provedite nesto vremena sa vasim voljenima, jer oni nece biti tu zauvek. Recite poneku ljubaznu rec onome ko vas gleda sa strahopostovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otici. Recite poneku ljubaznu rec onome kraj vas, jer je to jedino blago koje mozemo dati svojim srcem, a ne kosta ni pare. Da, kazite : " Volim te" vasem partneru i vasim voljenima ali najvise od toga i mislite tako. Poljubac i zagrljaj ce zakrpiti povredu, kada dolazi duboko iz vas. Drzite se za ruke i cenite momente jer jednog dana ta osoba nece biti tu ponovo. Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru i dajte vremena podeli vasih dragocenih misli s drugima. Zivot se ne meri brojem udisaja, nego momentima koji nam oduzimaju dah! Thu, 26 Oct 2006 19:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/kalauz/6355/ usla. procitala par postova, ostavila jedan komentar i sad nemam sta da kazem(napisem, utipkam, istipkam, ukucam, iskucam, nakucam, nabodem, ubijem...). Sta sam radila danas? Nista. Probudio me drug, prvo cima na fon, a onda zove ispod prozora. Bacila sam mu kljuc preko kapije sa uputstvom da skuva kafu i opet se zavukla u krevet. Rano je i vrlo hladno. Popili smo kafu, ja se dovela u red, koliko toliko, njega odvezla na njegovo odrediste, ja na posao. Odradila nekako do prve kafe, guzva, buka, nesporazumi, svi su u pravu, a niko nije, idi kod direktora, zovi agenciju, sekretar nadrndan, snadji se, bas me briga........Napokon, vreme za odlazak. Ostajem da ispusim jos jednu, muka mi da se pokrenem.Onda se setim, mami je danas rodjendan, treba neki poklon da smislim. Uh....Totalno sam bez ideja. Mrzim da kupujem poklone. Mrzim namenski da kupujem poklone. Volim neplanirano da iznenadim, kad naletim, kad mi se oci zaustave i ne mogu da odolim. Ipak, Mira stize u pomoc, ona je racionalna, zna sta treba. Hvala Miro! Spasila si me. Dodam jos jedan bambus, imamo dva, pa da ih bude tri, valjda tako treba. Hehe..... Uspela sam da je zapanjim. Kupila sam sebi majicu, bez dvoumljenja (ja sam znate vaga, meni je to u karakteru), skroz van mog fazona, gomila izvezenih, sarenih cvetova, a u sredini sljokicama ispisano "lover".....hehehehe....Ma, cool je. Krenem kuci i pokupim druga koga nisam videla bar dve godine. Bio u Italiji, bavio se svim i svacim, uvek otkacen i kontra svim ostalima, sad je tu, brine o majci, noga joj je amputirana. Stigli smo ali ostajemo u kolima da zavrsimo pricu. On sa limenkom piva, a ja sa cigaretom. Ej bre, pa nismo se videli 20 godina! Sta, kako, gde, ko.....? Vazi, videcemo se, samo da on mamu spakuje u banju. Uozbiljio se, ko bi rekao. Dosla sam kuci, poljubila mamu. Pitam tatu sta joj je kupio. On kaze:" Kraljici kraljevsko". Ma da....uvek dobije cvece od njega, bez pakovanja, uvijanja, dodataka, masnica, celofana....To je moj tata! :D Tue, 10 Oct 2006 15:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/kalauz/5805/