night shift

POZORI�TARIJE - FESTIVAL "JOAKIM VUJI�"

Tue, 17 Apr 2007 23:15:00 +0200

Kruševa�ko pozorište �e od 04. do 12. maja biti doma�in 43. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vuji�“. Nakon odgledane 23 predstave, koliko ih je konkurisalo za u�eš�e na ovogodišnjem „Joakimu“, selektor Festivala, pozorišni kriti�ar �eljko Jovanovi� u takmi�arski program uvrstio je šest:

* „Ratko i Julijana“ �eljka Huba�a, a u re�iji Juga Radivojevi�a – Narodnog pozorišta Leskovac;

* „Jedan poreme�en dan“ Borisava Stankovi�a re�irao je Filip Gaji� – produkcija Narodnog pozorišta „Bora Stankovi�“- Vranje;

* „Umetnost i dokolica“ Stiva Teši�a – re�ija Nemanja Rankovi� – Narodno pozorište U�ice;

* „Pozovi M radi preljube“ Reja Kunija i D�ona �epmena, u re�iji Vladimira Popadi�a – Kruševa�ko pozorište;

* „Staklena mena�erija“ - Tenesi Vilijams – re�irala Katarina Petrovi� – Šaba�ko pozorište;

* „Zona Zamfirova“ Stevana Sremca, u re�iji Irfana Mensura – Narodno pozorište Niš.

Za u�eš�e na Festivalu, van takmi�arskog programa, ali kao predstave izrazite anga�ovanosti, selektor Jovanovi� predlo�io je i komade „Kosovska“ – koprodukcija Narodnog pozorišta Priština, Šaba�kog pozorišta i Narodnog pozorišta Beograd, i „Dragi tata“ – Narodnog pozorišta Pirot.

Ove godine prvi put �e se u okviru prate�ih programa Festivala „Joakim Vuji�“ odr�ati i „Mali Joakim“, gde �e se pozorišta predstaviti repertoarom za najmladje, naravno, van takmi�arskog programa.

*I kako to ve� biva, svako hvali svoje, a ra�unam i da �e ova vest nekog zanimati....u svakom slu�aju je to dogadjaj sezone za Kruševa�ko pozorište, pa ko bi da prisustvuje nek se javi....i osmeh, molim!*

Shahryar

Tue, 10 Apr 2007 01:04:00 +0200

Zamamne su tvoje pri�e.

Zanosno ih plešeš, mudra Šeherzado.

U�iva�u u tvom šapatu,

Opijati se tvojim usnama.

I pusti�u te da vladaš snovima mojim,

ali nikada ne�eš biti kraljica moje jave.

Otvori�u ti predvorja svoje duše,

ali ti ne smem otklju�ati srce.

Darovati svu tišinu svojih no�i,

ali ti dane ne mogu pokloniti.

Ho�e li ti to biti dovoljno?

Ho�eš li po�eleti više od �utanja?

Ne smem ti šaputati,

Ne tra�i da govorim,

mogu sebe poslušati.

Dovoljno je valjda što snivanja svoja

Pokrivam samo tvojim �ilimima svilenim?

�eherzada

Mon, 09 Apr 2007 01:25:00 +0200

Imaš li hiljadu i jednu no� za sve moje pri�e?

Ho�e li mi ponestati re�i?
Ho�eš li me pogubiti ili mi poštedeti �ivot
zanesen ovim divljim plesom misli,
zarobljen svim kazivanjima onim koja ti darovah u tami?

Ho�e li ti jednom dodijati boja moga glasa
i treptaj šapata tek stidljivo spalog sa mojih usana...
ho�eš li narediti da u�utim,
zatra�iti da nestanem?

I ho�e li me, misliš li, biti briga za to �ivim li
ako mi ikada ponestane tanane svile od koje,
samo za tebe,
izatkah raznobojne �ilime koje neuki stihovima nazvahu?

A hard day's night...

Sat, 07 Apr 2007 02:49:00 +0200

Jaaaoooo, što je veeelik ovaj monitooor!!!....ili on poras’o il’ ja odlepila....a izgleda i da ih imam dva...kad li sam kupila ovaj drugi?!...bila u prodavnici, ali kupila samo kafu...trebala mi da zamesim ’lebac....a zaaato mi Milena naplatila sto grama kafe dvesta dind�i?!?!...jok, nije monitor toliko skup, ima u pekari da se nadje za 25 kinti ako podraniš, nije zato...ve� zato što je Milena kleptoman ...ili samo lopov...ili posle 22h ujutro duplira ra�une...i ja dupppliram slova....

I šta mi je sa ovim tepihom...nešto se malo zgu�vao, a dodala sam u mašinu omekšiva� i pustila sam ga na blagu centrifugu...mo�da ga pogu�vala šerpica za mleko, ona mnogo tandr�e kad se pere sa sitnim vešom, sve mi soknice razbacane i sa�vakane zbog nje....a mislila sam da �e bolje da se ponaša u društvu sa velikim vešom...ništa...ga�e �u da perem samo sa tanjirima, al’ ne smem i escajg da stavim, ima da ih iscepa skroz...mada, ako im nama�em Pavlovi�evu mas’ mo�da budu manje osetljive...

...sa�ekajte malo, sad �u da se vratim, idem do kupatila da jedno dva minuta skoncentrisano gledam u onu naprslu plo�icu na zidu...to mi poma�e da se saberem....i da se oduzmem....loše ra�unam...al’ ra�unam na to da ne�ete sad odma’ da pošaljete iz hitne velika bela kola koja vi�u tino-nino i da me �ike lepo obuku, ve�u i odvedu...jer mi ne znate adresu!!!

Ma, samo sam htela da vam ma’nem, da znate da sam tu...idem sad da uzmem Persil da operem zubi�e, ne mog’ da perem i noge sad, zauzeta mi šerpa, sarme sam skr�kala u nju...sam’ �u da navu�em �izme i da ogrnem zavesu i da sednem na terasu da odspavam malo...te�ak no� bio ovaj dan...’aj, pa tako!!!

*Za miran san preporuka: �aj od lijandera i ... Folk Raping – Elvis J. Kutovi�*

crveni glas

Thu, 05 Apr 2007 02:38:00 +0200

Glasovi...razmišljam ve� mesecima o ljudskim glasovima...šta bi bilo kada bih, na primer, bila lišena svih drugih �ula...kako bih tada, na osnovu �ega, poštovala, mrzela, volela, i uopšte procenjivala ljude sa kojima �ivim, razgovaram, dru�im se...kako to rade oni koji ne vide, koje ne zavarava vidljiva spoljašnjost, koji rasudjuju samo na osnovu onog što osete sluhom...i, ako imaju sre�e, dodirom... pitala sam se....pa napravih eksperiment i po�eh da osluškujem...zatvorenih o�iju...onemogu�ena da vidim...samo da slušam...razne glasove...i po�eh da prepoznajem neke nove, do tad neprime�ene detalje...i shvatih da slepi bolje vide....

I tako za�mureh i slušah svoje sagovornike...one koje �ujem svakodnevno, a i one kojih se jaaako u�elim...i primetih da ih jasnije �ujem i bolje razumem širom zatvorenih o�iju...po�eh da im darujem boje i emocije...da ih vidim mnogo bolje nego kad im vidim lica...

...neki lepi likovi izgubiše dra� kad ih pa�ljivije oslušnuh...bu�no, prazno i bezbojno...razo�arah se...par falš tonova, prora�unatih re�enica bez emocije... i pufff...gotovo..razlila se lepa slika...kao od kiše na plo�niku u parku Meri Popins...

...neki pak glasovi koje njihovi vlasnici nazivaju grubim u stvari su topli, meki i baršunasti...kao ze�ije krzno...i blistaju u mom umu...svetle toplo, narand�asto...greju mi dušu �ak i kada re�i koje izgovaraju nisu ne�ne...iz njih izbija ljubav...�ista, jednostavna, iskrena i ni�im zaprljana...

...a neki drugi glasovi, dugogodišnjih prijatelja, bli�njih...onih koji se busaju�i u grudi zaklinju na odanost od njih nikad ne zatra�enu, dok sam ih spokojno �mure�i slušala, po�eli su odjednom da zvu�e kreštavo, la�no... papagajski...i odmah dobiše jed zelenu boju, mojim srcem darovanu...

...i na posletku, za�uh crveno. Zvonko i pevljivo...mazno i umiljato...veselo i razigravaju�e...i nisu va�ne re�i...va�an je samo na�in, ton, boja i ritam kojim su izgovorene...muzika koju stvaraju takvi glasovi va�nija je od teksta...tako crveno obojen glas obavija toplinom i mami osmeh...prepozna�ete ga tako što hvata ritam vaše duše...prati otkucaje srca...prepoznaje boju vaše tišine i suze vašeg osmeha...i nikad vam ga nije dosta...zalepi se nekako za vas i ma koliko ga gurali, taj glas nosite svuda sa sobom...u malom d�epu srca sašivenom samo za njega...crvenom, naravno...

....eksperiment uspeo, pacijent ni �iv ni mrtav! �elim vam crveno obojeni glas, od sveg srca, da, prosto re�eno, svaki put kad za�murite i �ujete ga, padnete na dupe! Samo �uvajte glavu....

*Soundtrack: Frank Sinatra - I’ve got you under my skin*....i obavezno sipajte burbon preko �etiri kocke leda....

komedija, tragedija, drama...

Tue, 27 Mar 2007 02:26:00 +0200

Zubima mu je presekla vene i okre�ila stan u crveno.

.....a, neee...to je druga pri�a......

Mrzim ujaka. U stvari, više ga ne mrzim. Od kad sam mu se osvetila. Od desete godine. Neki dobar psihoanaliti�ar grdne bi mi pare uzeo, ovako shvatih da je samoisceljenje dobar posao. Regreso-terapija je majka.

Imala sam �etiri godine i novu, kao Sunce �utu haljinicu, „tratku“.... on je imao lopatu i malter. Onda sam ja plakala. On se smejao.

Imala sam deset godina i ovlaš�enje da gostima kuvam kafu.....on je hteo da je popije. Onda je on povra�ao. Ja se smejala. Rivend�. Dve kaši�ice soli u kafi uspešno su osvetile lopatu maltera na haljinici. Oko za oko, so za malter.

I onda je on postao neradnik, a za to sam ja kriva. Ne ’fa�a se lopate više. Trauma iz mladosti. Strah. Da ne dobije so u kafi.

A, da: treba me ipak vezati. Definitivno.

stvarni�ka bajka

Fri, 23 Mar 2007 23:07:00 +0100

Bio jednom jedan �ovek. Samo �ovek. Nije bio princ, a ni princeza. Nije bio ništa.

I sedeo tako jedne ve�eri taj samo �ovek i slušao o �emu pri�a društvo okupljeno oko stoli�a za kafu. I onda po�e da mu bude muka: od zvukova, od glasova, od smisla koji se pomaljao iza nasumice nabacanih fonema što izletahu vodjene Govornikovim zlim mislima. I samo �ovek po�ele da buka prestane. I da Govornik za�uti. Govornik je nastavljao sve glasnije i nepristojnije da bljuje besmislice. Samo �ovek nije mogao da mu ka�e da prestane, jer je u tom trenutku shvatio da se uopšte ne poznaju.

Prestravljen tolikim zlom �ovek oseti stezanje u grudima a ruke i noge po�eše da se hlade. I obradova se da �e umreti. Po�eleo je da umre. I umirio se odjednom iš�ekuju�i. I prolaziše minuti, sati. I ništa se nije dogodilo. A Govornik je nastavljao nesvestan zla koje izbacuje. Ili mo�da svestan.

A onda je samo �ovek shvatio da ne mo�e da umre ponovo. Jer je ve� jednom davno od prevelikog zla umro. I shvati da mora da po�eli nešto drugo. I samo �ovek po�e da �eka. Jer zna da mora da o�ivi da bi prekinuo buku i bes. Eto.

besprizorna pesma

Thu, 22 Mar 2007 23:52:00 +0100

I dok se samo smejemo

I dok se susre�emo pogledima

I dok zatvorenih o�iju

Naizgled ne radimo ništa

I dok priznajemo i pre�utkujemo

I dok sanjarimo

Vodimo ljubav

I kad se milujemo osmesima

I kad se podajemo bez dodira

U saglasju prstiju i usana

U predasima izmedju uzdaha

I kad sasvim �utimo

Nestašno i ustreptalo

�edno i bestidno

Ti i ja

Vodimo ljubav