GURBET Pogledaj me ja sam crn pogledaj me ja sam sam, uzmi me, uzmi moje osmehe i cveće sto ti dajem, hajde da se ljubimo, hajde da bežimo, hajde da odemo gde se ljudi raduju gde se deca igraju, gde su uvek karnevali, hajde, sta čekaš tamo su hlebovi veliki i beli. Prevod na Romski: GURBET Dik man me sem kalo, Dik man me se korkori leman le me haš, iludža šo čordem, hajde te čumi damen, hajde te naža, hajde te ča, kai o narodo raduimpe, kai o čelen e čavre, kai šu uvek karnevali, hajde, šo džudžure, uduring si mangro, baro i parno. https://www.blogoye.me/gurbet/ sr Mon, 03 Aug 2026 08:02:36 +0200 BlogOye! CELEN ROMALEN Neka Bog pozivi TEBE i sve one koji od srca citaju tvoje radove... Srdacni pozdrav iz Ripnja, Porodica Stankovic Da li treba samo da je Dan Roma ili Nedelja ili neki slicni dani, da bi nesto culi ili jos bolje, pricali o tome? Naravno tu smo i svaki dan je za nas praznik, nase veselje i radost ovog kratkog zivota. Ni Dekade nisu dovoljne... Raduje me sto mogu toliko zanimljivih informacija dobiti na jednom mestu! Cestitke za postove! Hvala brate, hvala ti na podrsci ! To je lepo od tebe ! IMAO SAM I IMAM DIVNE PRIJATELJE MEDJU ROMIMA ILI BRATE PO NASKI CIGANIMA I MADA JE FORA DA SVI NAVIJAJU ZA ZVEZDU MOJ PRIKE SRDJA NAVIJA ZA PARTIZAN A I BOLJI JE I POSTENIJI RADNIK DA NE KAZEM OD KOJIH DRUGIH I TO RADI U JAKOJ FIRMI KAO STO JE TE MORAVA BLOG TI JE BABAROGA A MOLIO BIH TE AKO MI MOZES POMOCI DA NADJEM JEDNOG PRIJATELJA KAKO BI SE CULI POSLE DUGO VREMENA NJEGOVA ADRESA JE CRISTCHURC SPRINGFIELD 1/173 UNAPRED HVALA I MNOGO TOPLIH POZDRAVA IZ SVILAJNCA. Pokusacemo da ga pronadjemo brate ako je to uopste moguce, preko ove skalamerije zvane internet. odličan blog :))) bravo ! Svaka čast za te podatke što si ispostavio na postovima koje sam sve pročitao,zanima me gde si to pronašao? Ko nesto mnogo zeli on i trazi pa i nadje a moj narod od mene zasluzuje bar ovoliko ! Blog GURBET nije nastao slučajno, on je nastao za sve koji su slobodna duha, ljude od ideja, koji imaju srce lutalice, koji uživaju u deci, koji na prvo mesto stavljaju ljubav a mržnju na poslednje mesto, koji nikada ne dele ljude po rasnoj, verskoj ili političkoj pripadnosti, koji boju nečije kože ne vide kao prednost već kao body art prirode... Ako ste ROM, ili slušate, pišete ili volite romske običaje, romske pesme na pravom ste mestu... GURBET...ista krv, iste oči, ista duša, jedan trbuh i jedna sreća" ( jek rat, jek jakha, jek dji, jek por, jek baht ). REKLI SU O NAMA BEZ DLAKE NA JEZIKU ! PRIČA 1 Ziveo sam (izmedju ostalog) u Juznoj Americi (ekvatorijalni pojas), pa sam shvatio da crnci i indijanci nisu po prirodi lenji, vec ih podneblje (okolina) uci da zive u skladu sa okolinom (Bog im je sve dao, pa nemaju potrebe da se naprezu). Genaracijama, to postaje karakteristika svakog pojedinca iz tog podneblja (okoline), pa i belca. Hocu da kazem, da isto vazi i za cigane, vekovima su bili gradjani drugog reda (okolina), pa je tesko to ispraviti. Oni su ljudi kao i svi drugi, problem je u odnosu drustva (okoline) prema njima. Primeri: - Nasem drustvu (jeziku) je prirodno da ih zovemo onako kako se i zovu - cigani (znaci u skladu sa srpskim jezikom). Okolina je taj naziv (zbog svog odnosa prema narodu cigana) ucinila taj naziv ponizavajucim. Tito je pokusao to ispraviti uvodjenjem mode da se zovu romi ako zelis pozitivno da govoris o njima (i time produbio antagonizam). Slicno je i sa siptarima (albancima), muslimanima (bosnjacima). Kao da su reci "carobni stapic" koji menja odnos drustva prema grupi. Odnos drustva prema grupi, menja sama promena odnosa, a ne rec. Dakle, kozmetika, umesto sustine (da bi se "oprala" savest drustva za pravi odnos drustva prema grupi). Ovo Natasa (posto je zivela u Italiji) zna, jer oni ih uvek isto zovu, a zna se kada se spominju tom recju u negativnom (ponizavajucem) znacenju, a kada u afirmativnom. Problem je sto ni tamo drustvo ne menja svoj odnos drustva prema ovoj grupi. - U subotici ima skola pored cuvenog "buvljaka" u koju ljudi pokusavaju da izbegnu slati decu, jer vrvi od cigana (prirodno su locirani oko "buvljaka"), pa time i deca cigana cine veci deo dece u skoli. To je primer rasiszma ovog naseg drustva. Cerka mi je neko vreme isla u tu skolu (dok se nije preselila) i imao sam muke da joj objasnim da su to ljudi kao i svaki drugi i da je problem u roditeljima ostale dece koja svoju decu pogresno uce (dakle nisu deca to "isisala" iz prsta, vec su ih naucili). Cak joj je posle toga najbolja drugarica postala ciganka. Ne mislim cak ni da treba da sam ponosan sto sam usmerio cerku u tom pravcu (to bi trebalo biti normalno ponasanje i odgoj), sustina je u tome da smatram da sam naucio dete da ima pravilan pogled na svet i okolinu, za njeno dobro (raspirivanje rasistickih i slicnih osecanja kod dece ce stvoriti od njih iskompleksirane, manje vredne, zarobljene umom i mizerne osobe - dakle roditelji rade direktno na stetu svoje rodjene dece). Do god drustvo ne shvati da radi direktno u korist svoje stete, nipodastvajuci jednu grupu: - nametanjem neistinite slike o prirodnim (a u stvari nametnutim drustvenim) osobinama te grupe, - stvarajuci uslove za negativno drustveno oblikovanje te iste grupe, - pravljenjem alibija za savest drustva (jezicki naziv, pa tzv. povoljniji status grupe, kao neke beneficije - sto je samo "pranje savesti" drustva, i slicno) cigani ce imati problem kao drustvena grupa (moze im drustvo dati i brda i planine, ali ostaje gorak ukus pogleda drustva prema grupi - danajski poklon). Oni sami nikada nece moci promeniti svoj status (ma sta dobili od drustva). Osloboditi ih moze samo drustvo oslobadjajuci samog sebe od stvaranja sopstvenih iskomleksiranih naslednika. Do god drustvo ne pocne raditi u svoju korist, radice i protiv cigana (a oni mogu voditi borbu protiv vetrenjaca). "Cigani" (prljavi) smo u svojoj sopstvenoj dusi, za sebe same, a cigani su vekovima daleko iznad nas i zato im je Bog dao da "lete u nebo", a nama je ostao samo poplocan put u pakao (daleko smo od toga da kazem poplocan dobrim namerama). PRICA 2 Zovite ih i romi i cigani, kako god zelite, njima je sve jedno. Kakva je razlika kad kazete npr. "onaj smrdljivi rom" ili "onaj smrdljivi ciganin"? U takvom kontekstu i jedno i drugo je uvredljivo. Oni sebe uglavnom nazivaju ciganima... U jednoj osnovnoj skoli pre mnogo godina cigani su pitali uciteljicu sta su oni - "Srbi su narod, a vi ste narodnst." Ne mogu da kazem da znam puno o njima, ali bar neko svoje iskustvo zelim da podelim sa vama. Koliko ste puta samo videli noge koje vire iz kontenjera? Sta mozete da mislite o nekome ko pretura po vasem djubretu, i ciji smrad mozete da osetiti i pre nego sto vas povuce za rukav i zatrazi vam pare? To je slika koju vecina ljudi ima o njima, i to sa pravom. Da ne pominjem kradje, prevare, sibicarenje... Nije ni cudo sto izbegavamo svaki kontakt sa njima. Ali nisu svi isti! Neke od njih nikad necete ni provaliti da su cigani osim ako vam sami ne kazu ili im ne vidite roditelje. Znam ciganina koji ima smedju kosu, plave oci, beo ten... u pocetku sam mislila da me zezaju, ali ima ih i takvih. Mozete da budete i u vezi sa nekima od njih a da i ne znate. Neki ce sad da pomisle da to nije moguce sakriti zbog mirisa (smrada). To su predrasude. Druzila sam se sa devojkom koja je spavala sa ciganinom (inace dobro situiran muzicar) i nakon odnosa krene ona njemu da mirise kozu. Decko je zbunjeno gleda i pita: "Sta to radis?" A ona mu odgovara:"Hocu da vidim da li smrdis sad kada si se oznojio!" Decko odgovara:"Ja se kupam. Smrdi svaki covek koji ne vodi racuna o sebi, bio on ciganin ili ne." Majka jednog mog prijatelja, inace ciganka, bila je pre par meseci na operaciji, trostruki bajpas. Nakon sto su je pustili sa intenzivne prvo sto je uradila bilo je da je na nogu navukla onu veliku kesu za djubre (naravno neupotrebljivanu) i otisla da se istusira. Sestre nisu mogle da veruju da joj je tako nesto palo na pamet. A kada su je sutradan zatekle kako pere kosu bile su u soku. Cak je i doktor vikao na nju jer ipak nije to nimalo laka operacija, mogla je da povredi ranu. I pitam ja nju sta joj bi, a zena mi sapuce "nisam mogla vise da izdrzim da se osecam prljavo" i dodala je " svi se kao brisu vlaznim maramicama, nema nista dok se ne istusiras". Kad sam otisla kod njih kuci videla sam da je to dom kao i svaki drugi. Najcudnija stvar mi je bila kada sam primetila njenu komsinicu kako zagleda da li negde ima prasine. Da li vam je to malo cudno za cigane? Meni je bilo... Postoji vise vrsta cigana (nisam uspela da zapamtim nazive), a i govor im se razlikuje. Zamislite situaciju kad pitate cigana da vam prevede neku pesmu a on vam kaze da pola reci ne razume  Mada, oni medjusobno najvecu razliku prave u nacinu zivota. Kada nekome ko vodi normalan i uredan zivot kazete da je marshar, to je za njega najveca uvreda. Marshari su upravo oni najgori cigani koji ne vode racuna o sebi. I moram i ovo da vam ispricam... Moj ortak ciganin i ja u prodavnici kupujemo neke slatkise kad ulaze dva mala ciganceta, prljava, nikakva, da se coveku smuci, a prodavnica uska, i u tom trenutku ja ga potpuno nesvesno povlacim da se pomeri da ga ne bi zakacili dok prolaze. I... onda provalim sta sam uradila. I oni su ljudi kao i mi... ni bolji ni gori... ima ih crnih, ima ih belih...neki imaju dobru dusu, a neki ne... Sansu za posao i bolje zivotne uslove treba pruziti onima koji to zele, a ne pokusavati da im po svaku cenu nametnemo ono sto mi mislimo da je normalno. PRIČA 3 Svi narodi , pa i mi skloni smo rasizmu u datom momentu, a ovisno od trenutnog raspolozenja. Ali u sustini smatram da u Srbiji to nije bar toliko izrazeno, a zavisi od samog ponasanja u ovom slucaju Roma. Obrazovani i emancipovani, uglavnom imaju i posao i ugled, sto je slucaj i sa ostalim gradjanima. Dok sirotinja je uvek nesrecna omalovazena, bili oni Romi ili Srbi. Njihov nacin zivota je zasnovan na principu "ko ume njemu dve" ili "da imam za danas, a sutra sta bude Bog je ovaj zivot stvorio za ljude". Istna je da mlade i radno sposobne Romkinje koje su odlucile da prose ne trude se da zarade na lepsi nacin i uz to grubo odgovore :"Ko je vidio da Ciganin radi?" To iritira, jer da bi joj dala koji dinar i ja moram da radim i zaradim, da li manuelno, intelektualno ali radim. Ali to im je valjda genetsko nasledje i moramo to kao cinjenicu prihvatiti i razmisljati kako da ih sto bolje socijalizujemo. Moje iskustvo sa njima veoma je pozitivno. Imam izuzetnog prijatelja-drugara, sada je u Nemackoj Rom muslimanske veroispovesti. Vrlo odan, pristojan i veseo. A u svakom momentu mogu racunati na njega od ramena za plakanje do bilo cega sto je u njegovoj moci. Njegova mama na samrti je mene pozelela videti, pored svoje cetvoro dece. Zatim na poslu u jednoj od firmi imala sam divne kolege Rome. Sada su mi jako simpaticna ona mala decica sto pevaju u gradskom i uvek imam spremljan novac za njih, kao vidi oni "rade" a ne prose bukvalno. Isto na Cvetnom trgu covek non-stop sedi isvira harmoniku, peva i svakom se osmehne. Kada sam dosla u Beograd i nikog nisam poznavala od njega sam uvek dobila osmeh i klimoglav, posto ga pogledam direktno u oci. Posebno me impresionira, sto je redovno tamo, on ili otac, bilo hladno ili velika vrucina, svira, pa napravi pauzu da jede, pa malo odspava i nastavi. Na zadnijm izborima u izbornoj komisiji bili su predstavnici Roma, ne da su bili zabavni i kolegijalni, da nam je dan zahvaljujuci njima proleteo u sali i smehu. Dobrog druga bi za kuma uzela.Komsija mi ne bi smetao, pod uslovom da mu policija nje glavi posetilac, te da se drzi gradjanskog reda. To da li su Romi Cigani ili obrnuto-ne znam odgovor verovatno to oni znaju bolje od nas. PRICA 4 Nemam prijatelje, poznanike, a ni rodjake medju Romima iliti Ciganima. Jedna Ciganka mi je godinama sredjivala kucu. Bila je vrlo pedantna, cista i postena. Kad god bi nesto nasla na cudnom mestu (ispod ormana, lavaboa i sl.) u vidu novca ili nakita, uredno bi mi prijavila i stavila na vidno mesto. Bezbroj puta sam je ostavljala samu kod kuce sa puno poverenja. To je jedino iskustvo koje imam sa Ciganima i ne moze se reci da je lose. E sad, da li bih se druzila sa njima, bila kucni prijatelj ili kuma, mislim da ne bih. Volim njihovu muziku (Panterse, Ivanovice), ali na tome se zavrsava moja zelja za njihovim prisustvom. Licno, nemam nista protiv njih. I oni su ljudi kao i mi. PRICA 5 Nažalost to još uvek pojedini shvataju kao način izražavanja ali Rom i ciganin nikako ne može biti isto."Ciganin" sam namerno napisao malim početnim slovom zato što se pridevi tako i pišu. Koren te reči potiče od grčke reči aciganos što u prevodu znači:nešto što se ne dodiruje,prljavo,ogavno itd... Stoga je taj naziv za ovaj (moj) narod i previše uvredljiv. Toliko o nazivima. Dalje,ne tvrdim da nema prljavih,ali da li po tome svi mi moramo nositi epitet zaraznih? Da li samo Romi kradu i varaju? Nisam još čuo da je neki Rom prebacio neku sumu na Kipar, u Rusiju ili Švajcarsku. Ako neko zna takvog neka javi. A koliko su ostali pošteni vidim dokle nam je zemlja dogurala!!! Na kraju krajeva Romi se i dalje od svih ostalih naroda u Srbiji najmanje poštuju. Po nekim anketama studenti bi pre delili sobu sa homoseksualcem, muslimanom, hrvatom, albancom nego sa Romom.Toliko od mene. Pozdrav svima! PRICA 6 Nije tema promasena... tema je upravo na mestu... Ti si pozivitan primer.. uzmimo da roma ima recimo 200 000 u Srbiji (racunao sam negde na proslim stranama po popisu, ali me mrzi da trazim...).. primera kakav si ti mozda je u vrh glave 1% a uopste ljudi koji zive "normalno" manje od pola. I to je zaista tako... i ti procenti su mnogo bolji kod vecinskog stanovnistva ovde - Srba. Da se razumemo... i mi smo mnogo daleko od onoga gde bi trebali biti ako se uzme u obzir kakve su nam mogucnosti... ali je to ipak daleko iznad Roma... Nije isto kada pricas o Romima u Srbiji i Romima u Nemackoj.. kao sto nije isto kada pricas o Srbima u Srbiji i Srbima u Nemackoj... Zasto... Zato sto je Nemacka surovi kapitalizam.. sto znaci.. .mozes da radis i da zaradis za sebe i porodicu.. a mozes i da ne radis i da crknes od gladi, da te uhapse zbog prosijacenja, da te deportuju ako nisi stvarno odatle.. Ovde to nije tako... ovde ljudi cim imaju posao (izuzev privatnika koji su mali procenat) misle kako da sto manje rade a da ga ipak uspeju zadrzati... Uporedi ucinak Srbina iz te dve zemlje koji radi isti posao pa ces videti kako se gastos ubija... pa i kad potrosi 200e za weekend na pevaljku.. neka mu.. zaradio je krvavo. Sto se izraza tice.. zaista ne znam sta se upotrebljava.. govorim tecno jedino engleski, ostalo jos par jezika samo neke osnovne stvari prepoznajem u govoru... iskopirao sam iz enciklopedije.. Statistika moze da vara.. ali cinjenicno stanje je da ako krenes po najstrozem centru grada.. od zelenog venca prema trgu republike.. i sednes u neki kafic.. naicices na barem 15-20 prosijaka od kojih ce 90% biti Romi, i kada sednes u kafic za tih sat vremena ili koliko vec na svakih 5 minuta ce te obletati neki novi klinci, isto u 90% slucajeva Romi... Takodje.. kada krenes auto putem.. ruglo Novog Beograda koje ces imati prilike da vidis je Romsko naselje... Takodje... ako ti neko zazvoni na vrata stana i prosi.. to ce isto u 90% slucajeva biti Rom.. obicno Romkinja... Takodje... ako se vozis kroz centar grada... i neko ti pridje da ti opere stakla na kolima... 90% Rom.. radno sposoban... Etc... To je "lice Roma" kao sto je ono najgore uvek "lice Srbije" u tudjim očima... PRIČA 7 Ako se kude Romi u celini to se onda odnosi i na Rome u Nemačkoj, Austriji itd. A baš kao što sam i sam napisao neke stvari postoje još uvek samo ovde u Srbiji. Druge zemlje su uspešno rešile problem Roma. I opet što se tiče naziva svi gore navedeni su pogrdni nazivi istog značenja samo prevedeni na ostale jezike. Znači i Nemac ako želi da uvredi Roma reći će mu "Zigeuner", ukoliko to ne želi obratiće se sa Roma ili Cinty. Inače Romi iz Nemačke se izjašnjavaju kao "Cinty Roma" ne kao Zigeuner. Znači ne želim ovde da ispravljam krive drine, želim samo da kažem da nisu svi ljudi isti. Da se razumemo ni ja sam ne podržavam prljave, lenje, neobrazovane itd. Ima svuda oko nas dobrih i loših ljudi, i Romi se dele na iste. Zašto bi mene neko smatrao nižim od sebe samo zato što sam to što jesam. Rođen sam u Beogradu, završio visoke škole u Beogradu, služio vojsku u Nišu, ratovao u Hrvatskoj, učestvovao kao rezerva za vreme bombardovanja. Zašto ja kao Rom ne bih bio ( normalan ) građanin Srbije koga niko nece da proziva i stalno vuce za uši, pitam ja vas ? PRIČA 8 Svako društvo sankcioniše ono što je različito od trendova , obično od većine. Tako i u kulturnom smislu.... U srbiji se tesko zivi nekako je i cela Srbija postala ciganska.... Karakteristike cigana: -Krenu da se svadjaju oko sitnica, podignu veliku buku i onda se izljube za kraj i kao da ništa nije bilo -Higijenski kriterijumi i kad mogu da budu ostvareni nisu , tj . čovek je spreman da spusti kriterijume svog življenja -Nema tu neke duboke logike, radi šta znaš , mazni šta možeš.... -Ne razmišljaj ništa dugoročno , već isključivo kratkoročno. Kriterijumi su spušteni 90tih, sada se ljudi prave da su iznad toga, ali i dalje ne mogu da izbrišu trag na sebi i da se osete čovekom i da se tako ponašaju..... Kao što kod albanaca više ne važi besa, tako ni kod nas cigana više nema patrijahalnog uredjenja kakvo je bilo.....u starim ciganskim zajednicama. Sve što je različito i uočljivo postaje lajt motiv za izliv frustracija i mržnje prema društvu i Romima koji su nekako postali stereotip za najgore pa time sve je ispoljeno prema njima je uocljivo jer su i najbliži u nasoj okolini..... PRIČA 9 Zajebi ti ove veštačke gradjevine od reči.... Kao uvoditi različito značenje reči da bi se naglasilo da izmedju stereotipa i generalisanog postoji ili ne postoji razlika.... Generalizacija postoji kao proces i pozitivna je. UVEK. Reči imaju svoja značenja. Ta značenja novinari svojim složenim i nepravilnim metaforama iskrivljuju i na kraju poistovećuju i deformišu....kažem novinari jer oni to najviše rade.... Reči i rečnik:    -reči imaju različita značenja -slična značenja se nekad asocijativno poistovete, baš kao u ukršetnim rečima -nekad značenje reči postane jasnije kad se upari sa rečima suprotnog značenja (moralnost, amoralnost, nemoralnost) -nekad značenje reči postane jasnije kad se upari sa komparativnim rečima.....(predosećaj, pretpostavka, predubedjenje, predrasuda) po težini osećaja i pristupa. -nekad reči imaju većini ljudi isto značenje, a samo na osnovu svog moralističkog i licemernog stava , demagoški odredjuju značenje reči (mudrost i lukavstvo, mudrost po društvenom , mudrost prema svetu). Lepo je koristiti višesmislenost u literaturi , ali tamo joj je i mesto . Loše je praviti mudrolije i senzacionalističko koristeći asocijaciju na reči i pridavanje i dodatno razdvajanje značenja reči koje ne postoje.... Srbin , nacionalna pripadnost Srbijanac, žitelj na području uže srbije Srbenda, srbin poreklom sa područja hrvatske ... ili Srbin , prevarant, sitna duša, Srbijanac, zavidnik, ohol, lenj, jaša gegulaš, ljaksa, nosokopač Srbenda, lukav, mutan, ćutljiv, podao. Po meni strašno neopravdano dodeljivati dodatni smisao i značenje ovim rečima... I čak uloga koja im se pridaje je užasno rasistička.... jer se legalizuje rasističko značenje neke reči , koja po meni i po drugima nema rasističko značenje.... Ako već moram da razdvojim , radi logike , da dve reči imaju dva značenja, onda bi rom bio univerzalni naziv za sve pripadnike koji potiču iz stare indije i ima ih svuda po svetu , a ciganin bi bio lokalizam za srpsku varijantu ,koja ima svoja obeležja, koja je ponegde poprimila od matičnog naroda, a negde dala matičnom narodu.... Eksplozija ciganstva u Srbiji za vreme Slobe, je primer pobede samozaštitničkog metoda cigana u bedi nad srpskim metodom dohvati se sekire i pokolji vlast. Te je tako narod ostao miran i postao ciganskiji... Koga kriviti? Cigane što imaju takav metod, ili narod koji je izabrao takav metod..... Meni smeta što je toliko ciganskim metoda ušlo u narav i ponašanje današnjih žitelja Srbije, ali to nijednog trenutka ne povlači ikakvu sankciju prema ciganima , koje ne bi bilo inače. Jer sankcije postoje. Verovatnoća da mi se desi impulsivno mažnjavanje po kući , naglasak na impulsivno, je naravno veća kad su u blizini. Ali ima jedna dobra stvar kod cigana, a to je ne podnose drogu... Bez obzira da li su dobro stojeći ili su beda, bez obzira da li su lopovi ili su prevaranti, da li su obrazovani ili nisu , strašno se bore protiv droge... Toliko da uspeju da izleče o oteraju drogu od drugih do kojih im je stalo... Naravno niko im ne vraća za taj trud, ali tako je to u životu.... Plate cenu te tolerancije , a ne prihvatanja, jer jedno je tolerisati koegzistenciju , a drugo je prihvatiti ih kao ravnopravne...ne po pravima već kao genetski materijal.... Srbi već dugo vibriraju izmedju ova dva, znači uglavnom su obe grupacije zatvorene za mešanje, ne za seks, i to zahvaljujući obe strane, jer i cigani drže svoje i srbi svoje.... PRIČA 10 Desilo mi se to, da sam jednom jako dobrom drugu dala link na temu Roma, pitajući ga pri tom da li bih možda mogla na njegovom forumu da otvorim nešto slično, jer mi je jako interesantna ova polemika. I tu ulazim sa njim u priču oko Cigana, i u brzini i afektu na neke leve stvari koje on pominje, ja kažem: "nemaju ni 4 razreda škole bre... žive na deponiji.. jedu iz iste činije sa pacovom... zato što tako VOLE!" (misleći pri tom da prljavština u kojoj žive apsolutno nema nikakvog opravdanja, sem ako je hendikepiran i fizički ograničen čovek u pitanju). Od tog momenta, bivam osuđena kao "rasista, zatupljena osoba, i ekstremista". I iz tog razloga, naše se drugarstvo raskida zauvek, jer jel'te, ja nisam normalna zbog te izjave...  Šta sa mojim komentarima nije u redu, ne mogu da shvatim... ali sve u svemu mnogo mi je lakše sad kad vidim da ima ovde dosta ljudi koje dele moje mišljenje. Komentari koji sam na ovu temu ostavila na blogu, su sledeći: Stvar je veoma prosta, a jako komplikovana kad se povadi svašta ponešto iz konteksta, pogotovo ako ostane toliko toga neizrečenog. Nema tu nikakvog žigosanja, nego suvih činjenica. Činjenica je da je 90% njih takvo kako jeste. Prljavo, neobrazovano, nekulturno. Postoji mali broj onih koji su uspeli... imam ja primera oko sebe na desetine. Ali, to je samo 10% njih... što znači da je 90% takvo kako jeste. Materijalna ugroženost postoji. Ali ne dibidus, jer primaju mesečnu pomoć. Takođe primaju i higijenska sredstva. Pored svega toga, nije normalno živeti u basnoslovnoj prljavštini. Nije normalno praviti po 10-oro dece ako nemaš sredstava ni za jedno. Nije normalno na -10 stepeni vući za sobom golu,bosu,modru i gladnu bebu kako bi se na taj način zarađivala plata... Svako može da radi. Druga je stvar što emancipovan čovek bira posao. Ako nemaš osnovnu školu, ne možeš ništa bolje ni da očekuješ. Nije normalno pustiti tu istu decu da se igraju u blatu sa pacovima, a oko njih kartoni, polupana plastika i staklo... Nije normalan ogroman broj incesta u njihovim porodicama. Nije normalno prositi i kukati, a kad se neki dinar i zaradi, dati ga na pečeno prase, koje će peći u istoj toj prljavštini. NIJE FER praviti nove generacije koje će se isto tako mučiti. Nije teško zasući rukave i potrpati smeće oko sebe u kontejnere ili ga zapaliti. Nije teško dati deci da jedu iz čistog tanjira. Nije normalno živeti sa 14 članova porodice u baraki i koristiti jedno kupatilo... To nije za sažaljevanje. A povrh svega toga, nije normalno pevati i "udariti brigu na veselje" dok se smrad širi,stenice piju krv deci kad legnu da spavaju, a pacovi kolo vode... Ako se nema normalan stambeni prostor, bar ono što se ima treba da bude bar u minimalnim higijenskim uslovima. Jer deca su deca, nije bitno koje su rase... I na kraju svega, nije u redu živeti tako, a kukati na sve ostalo... Odnesi u karton naselje kamion deterdženata - prodaće ih...Nađi im svima posao (fizički, ne može drugi sa 4. razreda),radiće 5 dana, pa će shvatiti da je lakše prositi na ulici...   Takođe da se pridružim antirasističkoj družini sa komentarom da imam komšinku, Romkinju, sa kojom povremeno popijem kafu. Ali, u njenoj kući je čisto za promenu. I ona radi u sudu, u Beogradu, ali je završila školu i zna svoj posao. Za onoga ko zna da radi, hoće da radi, ima osnovnu kulturu - nema diskriminacije. Znam još par Roma koji rade na normalnim radnim mestima (da ih tako nazovem)... Znam dečka koji radi u Sbb-u, znam čoveka koji radi u farbari, imam komšiju koji radi u prodavnici nameštaja... I sve su to primeri onog malog procenta Roma koji imaju neki nivo svesti.. Koji su i sami ogorčeni na svoje sunarodnike i to otvoreno priznaju. Ovo nije 15. vek i više nije popularan nikakav Wu Tang Clan, već naprotiv - kažnjiv je zakonom. Romi imaju ista prava kao i ostale nacionalne manjine. Dakle, ja nisam rasista niti je rasa merilo čistoće i kulture, ali neka se svi zapitaju koja je prva asocijacija na reč "Cigani". Govorim o onom većem broju, o onih 90%. I svako normalan će reći da je sve ovo što sam nabrojala veliki problem u društvu i da je istina. Da stvar bude još ironičnija, jako bih volela da se svi pametnjakovići posavetuju oko ove tematike sa samim Romima, ako ih poznaju (ja ih bar poznajem i ne libim se druženja sa njima sve dok mi ne prete vaške i zarazne bolesti), pa neka kažu šta oni sami misle o svojim sunarodnicima koji žive kako žive. Dakle, pitala bih Rome koji su ovo pročitali, gde ja to grešim i šta nije u redu sa mojim izjavama, u tolikoj meri da bivam proglašena za "rasistu"? Hoće li možda neko da me uveri da ovo sve što sam rekla nije tužna istina? Dokaz molim. I da, samo usput da pomenem još nešto, još jednom: imam ih u komšiluku, kao što već rekoh - imam komšinku kod koje sam išla na kafu, ima par komšija koji svrate do nas ponekad (zbog posla ali nebitno) itd. Dakle, u odnosu na većinu ljudi koja polemiše na ovoj temi, ja sa njima imam svakodnevno iskustvo, i kao što rekoh, ne libim se druženja sa njima, što me automatski svrstava u anti rasistu. Ali se slažem sa covekom, koji je nabrojao mnoge velike ljude, koji su se iz bede podigli do oblaka... I odgovorno tvrdim, i dajem glavu za svoju tvrdnju:  da sve što sam nabrojala u boldovanom tekstu iznad nema opravdanja! Sa koje god strane da kreneš... Ne treba ti Ajnštajnov mozak da skontaš da ti ne treba 10 "komada dece" ako si već u bedi. A posle kad te neko pita, "Zašto niste decu poslali u školu, znate da je to obavezno", ona kaže "Evo ne znam, Bogu mi"  Nema opravdanja. I kraj bre ovoj prici bez dlake na jeziku koja nije imala nameru da nikoga proziva! Priče su ilustrativne i autentične, prenete sa sajta:   http://www.natasa-miljkovic.com/forum Poseti brate Limundo, ima mnogo dobrih aukcija kupices i ono sto nisi ni mislio da ces da kupis: www.limundo.com/ref/radeumetnik Thu, 09 Oct 2008 20:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/49693/ Hanča nakon 17. djeteta: više sigurno neču rađati Najpoznatija hrvatska Romkinja Hanča Mašić (38) dobila je 11. djevojčicu. Prema muslimanskom tumačenju, njeno ime Zekija znači “sretno dijete”. Hanča Mašić (38) u noći na ponedjeljak u zagrebačkoj bolnici Merkur prirodnim putem rodila je djevojčicu Zekiju. To joj je 17. dijete. Zekija je pri porođaju težila 3.6 kilograma, a bila je dugačka 50 centimetara. - Oko 18 sati kod kuće puknuo mi je vodenjak. Muž Safet (42) me oko 20 sati odvezao u bolnicu. Trudovi su mi počeli oko ponoći. Rodila sam u petom trudu oko pola dva. Sada sam dobro. Iscrpljena sam, ali sretna. Doktor i babice su me pazili cijelo vrijeme, ni sekunde me nisu ispustili iz vida. Hvala im svima - rekla je Hanča. Svu djecu Hanča je rodila u bolnici Merkur. Liječnik Mario Podobnik Hanči je obećao darovati 20.000 kuna skup porođaj u vodi u njegovoj klinici. Dobivši trudove, Hanča je nazvala dr. Podobnika. Po kolegici liječnici poručio je kako u klinici nema mjesta te neka se javi u bolnicu Merkur. Obitelj Mašić živi od 4000 kuna socijalne pomoći te 2700 kuna dječjeg doplatka na mjesec. Mašićevi i njihovo 13 djece žive u zagrebačkom naselju Trokut u kućici od 65 "kvadrata". Troje najstarijih se odselilo. Grad Zagreb im gradi kuću u Petruševcu u koju bi se trebali useliti do zime. Gradonačelnik Bandić bit će Zekijin krsni kum. Djecu više ne planiraju. MAŠIĆEVI IMAJU I ŠESTERO UNUČADI Djeca i unuci bračnog para Mašić su: Safeta (23), Behija (22), Derviš (19), Šemsa (19), Zeina (18), Zorica (16), Admira (15), Šeki (13), Mevludin (12), Danijel (11), Sara (10), Suzana (9), Leonardo (7), Asmira (5), Sandra (4), Samin (2), Zekija (stara jedan dan). Najstarija kći ima petero djece: Asmira (5), Eminu (4), Ernu (3), Stelu (1) i Sanju (3 mj.). Behija ima sina (6). Hanča za 17. dijete dobila na dar dobila porođaj u vodi Romkinja se proslavila zamijenivši ulogu sa Severinom u Knjazovoj “Mjenjačnici”. Hanča kaže da će joj 17. dijete biti zadnje, a suprug želi još Potkraj rujna posljednji put ću roditi, kaže Hanča Mašić (38), majka šesnaestoro djece. Suprug Safet (42) potajno se nada da će imati još djece. Želio bi da uđu u Guinnesovu knjigu. Želja će mu se možda ispuniti već i pri ovom porodu jer će Hančin ginekolog dr. Marijan Podobnik vjerojatno postati jedini ginekolog na svijetu koji je 17 puta porodio istu rodilju. Podobnik je otvorio privatno rodilište, a svoju najvjerniju rodilju počastit će besplatnim porodom u vodi koji stoji 20.000 kuna. Nakon Hančina osmog poroda savjetovao joj je da bi ju zbog zdravlja morao sterilizirati. To je propalo jer bi Hanča kod svakog ponovnog dolaska na pregled opet bila trudna. Dogovorili su se da će to učiniti na 14. porodu jer je zbog poprečnog položaja ploda tada bio potreban carski rez, no dan prije poroda plod se okrenuo i Hanča je rodila klasično. SEVERINA JE ZAKAZALA KAO KUMA Severina je Mašićima obećala da će biti kuma Saminu (3), koji se rodio kad je snimala “Mjenjačnicu”. Nije ispunila obećanje. Ništa od vodenog poroda i Severininog kumstva, ali Bandić je čovek od reči i ispuniće ga. Dobiće kuću na Petruševcu. Thu, 09 Oct 2008 02:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/49691/ AIDA KARIŠIK, NOVA MISS ROMA Mirjam Abazová titula Miss Roma 2003 Skopje, 27. 6. 2003 Pristrasan u novom blogu. kao Gurbet. Moja pravila: 1. Otvoren je moj i vas novi blog Gurbet i tu smo za sve price, diskusije, sugestije i vase OK stavove.  2. Prica o pravilima. nacin uredjivanja ovog bloga se moze promjeniti radi dinamicnosti prirode medija preko kojeg se komunicira te je stoga pravila cu stalno nadogradjivati. to ne mogu sam bez pomoci citaoca. nova se pravila mogu donijeti na fer i transparentan nacin u normalnoj diskusiji medju posjetiocima/posjetiteljkama ovog bloga. 3. Demokratija se pravi, za demokratiju se bori i demokratija se brani. ja nikome necu stvarati pravila niti cu ikad preuzeti odgovornost da kao urednik bloga budem i moralni/ideoloski sudija. 4. Nekoliko se posjetilaca/posjetiteljki bloga su govorili u vezi psovanja na blogu i veće u sastavu ja i samo ja donijelo je odluku da se psovke nekako trebaju uklanjati. obzirom da vecina onih koji posjecuju blog mogu imati negativan stav prema brisanju postova jedino moje sankcionisanje psovki na blogu je bijeli post ili ukoliko je psovki vise onda ce biti izvrseno prebacivanje na Prljavi blog. tako svako moze vidjeti sta je pisano bez da mene kao urednika optuzujete da sam neki post neosnovano i zarad svog hira obrisao. 5. Ako zelite da se neke nazadne ideologije, cijih zagovaraca ima dosta i na blogovima ne spominju na blogu ili da se permanetno uklanjaju onda otvorite diskusiju, glasajte, napisite sta ne zelite da bude na ovom blogu. ja cu postovati rezultate vase diskusije, komentare i rezultate vaseg glasanja. Gurbet Thu, 09 Oct 2008 03:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/49690/ Zvanicno, u rasistickim napadima sirom Evrope za deset godina ubijeno 300 pripadnika romske nacionalnosti MI SMO LJUDI CIGANI...    koro na svakom zidu kafica stambenih blokova pise „Cigane u gasne komore“, „Crni psi“. Ponekad nam se cini da je to rat iz koga ne mozemo pobeci. Zivimo u stalnom strahu. To je lose za nasu decu. Puni su energije, a ne mogu da idu napolje da se igraju. Psi imaju vise slobode od nas. Bar se ne plase da izadju napolje.    „Moj sin je prebijen, ja sam prebijen, a prebijeno je i osmoro dece mog sina. Jednogodisnja devojcica u nasoj porodici bila je tako tesko povredjena, da sam mislio da nece preziveti.“    „Policija je upala u svaku kucu i izvukla sve ukucane, muskarce, zene, decu. Policajci su onda stali u dva reda, formirali spalir i terali sve muskarce da prolaze pored njih. Dok su oni prolazili udarali su ih stapovima i pendrecima.“    „Uvek smo imali ‘bele’ prijatelje. Pre nekoliko godina, neki od njih su se promenili i dosli ne da se druze s nama, vec da uzmu nasu zemlju i nase kuce. Sada mi Romi zivimo u losim uslovima. Zivela sam u gradu, u stambenom bloku, ali sam se preselila ovde zato sto su mi unistili dom. Nisam prijavila policiji posto nisam zelela da mi prebiju decu.“    Ovo su samo neka od svedocenja Roma Slovacke, Rumunije, Ukrajine i Albanije zabelezena u Medjunarodnom romskom kalendaru, nedavno objavljenom u Velikoj Britaniji u izdanju Romskog instituta. Prema podacima OEBS-a i Evropskog centra za prava Roma, u rasistickim napadima sirom Evrope od 1990. godine ubijeno je 300 pripadnika romske nacionalnosti. Situacija je narocito alarmantna u istocnom delu kontinenta, mada ni nemacke neonacisticke grupe ne zaostaju puno za svojim ceskim, rumunskim i slovackim istomisljenicima. Kradu, ali ne ratuju    Rumunska javnost digla se na noge kada je njihovu fudbalsku reprezentaciju francuski novinar nazvao „ciganskim virtuozima“, a parlament te zemlje je 1995. zakonski redefinisao Rome kao Cigane, ne bi li ih razlikovali od etnickih Rumuna.    Da Evropa treba da drugacije posmatra svoje gradjane tamnije puti smatra i Adam Bartos koji u svojoj knjizi o istoriji Roma podseca da su „Cigani poznati kao kradljivci kokosi i trgovci koji umeju da varaju kada prodaju kola, ali oni nikada nisu organizovali rat, proizvodili bombe i progonili druge“. I Erik Kantona Ciganin    U poznate Rome Romski institut ubraja poznate glumce Carlija Caplina, Avu Gardner, Jula Brinera i fudbalera Erika Kantonu. Nesto romske krvi, kako se prica, imali su i Pikaso, Servantes i Elvis Presli. Za terminolosku zbrku oko pojmova „Ciganin“ i „Rom“, zasluzna je upotreba grckih i indijskih izraza. Termin Ciganin vodi poreklo od grcke reci koja bi se mogla prevesti kao nevernik, dok Rom potice od staroindijskog izraza covek. Naredba iz XVIII veka    „Pronadjenog Ciganina treba odvesti do najblize sume i ako se zaista dokaze da je Ciganin, cak i ako nije pocinio nikakav zlocin, mora biti zatocen, bilo da je zensko ili musko do kraja zivota“, naredio je krajem 18. veka pruski kralj Fridrih Viljem. Tekst prenet iz: mediaclub.cg.yu Svedočenja o sterilizaciji u Češkoj 18. avgust 2006. | 13:20 | Izvor: Beta Prag -- Romkinja je svedočila pred nadležnim komitetom UN o prinudnim i nelegalnim sterilizacijama Romkinja u Češkoj. - i nikad nije zavrsena istraga ! Elena Grolova iz českog grada Ostrava govorila je o sterilizaciji romskih žena u češkim bolnicama, javili su češki mediji. Grolova je u Njujorku upozorila na problem da mnogi češki lekari ne objašnjavaju ženama da ta hirurška intervencija znači da više neće moći da imaju decu. Lekari imaju običaj da Romkinjama daju papir i olovku da potpišu saglasnost za sterilizaciju kada su u porođajnim bolovima ili pod sedativima pred operaciju. Grolovoj je sterilizacija izvršena u Ostravi 1990. godine pri drugom porođaju. Iako su je lekari ubeđivali da je sterilisana jer sledeću trudnoću ne bi preživela, Grolova veruje da je to, kao i u stotinama drugih slučajeva, učinjeno samo zbog toga što pripada "problematičnoj", romskoj manjini. Skandal zbog nelegalnih sterilizacija izbio je pretprošle jeseni, kada je Evropski centar za prava Roma izneo osnovane sumnje da Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija probleme sa romskom manjinom rešavaju i takvim kršenjem osnovnih ljudskih prava. Nevladina organizacija Liga ljudskih prava, koja je podnela UN izveštaj o diskriminaciji žena u Češkoj, tvrdi da je bez obrazloženja, sa potpisom izmamljenim u trenutku kada žena nije u stanju da misli, samo u Češkoj bilo sterilisano nekoliko stotina, ako ne i hiljada žena. Češka Vlada posle kratke istrage saopštila je da zakon nije prekršen i da su žene potpisale da se slažu sa operacijom, a češki predstavnici su danas pred UN optužili Romkinje da preteruju i da istraga nije potvrdila da je zakon prekršen. Češki ombudsman Otakar Motejl se nije saglasio sa zaključcima Vlade i upozorio je još i na tužnu praksu da socijalne radnice nagovaraju Romkinje na sterilizaciju da bi tako ograničile broj romske dece. Socijalne radnice su obećavale da će zauzvrat za sterilizaciju dobiti veću socijalnu pomoć. Na taj način je jedna socijalna radnica još u vreme komunista 'sterilisala' veći deo ženske populacije romskog geta Hanov u gradu Most ,na severu Češke, upozorila je kancelarija ombudsmana. "Dali smo Vladi preporuke da izmeni zakone tako da to više ne može da se dešava. U praksu nije sprovela ništa od toga", rekla je zamenica ombudsmana Ana Šabatova. Za razliku od češke Vlade, u susednoj Slovačkoj potpredsednik nove Vlade zadužen za prava manjina Dušan Čaplovič najavio je uoči saslušanja Romkinja u UN da će ipak, za svaki slučaj, obnoviti istragu, iako je prva istraga Vlade završila istim rezultatom kao i češka. Tue, 16 Sep 2008 01:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/48178/ Temeljna zadaća hrvatske Vlade jest skrb o hrvatskome narodu. Njezino djelovanje ustrojeno je Ustavom Republike Hrvatske, a jedan od najvažnijh članaka Ustava jest onaj pod brojem 15. koji jamči ravnopravnost svim građanima. No, kada se već jamči ravnopravnost svima, kako to da su neki ''ravnopravniji od drugih''? I to ne većina, kako bi se logički dalo zaključiti, nego oni koji su u manjini. Po medijima se često povlačilo pitanje problematike romskih obitelji, čije su nastambe izgorje le u požaru u Plinarskom naselju u Zagrebu. Iako taj slučaj nije izoliran, te se takve stvari često događaju, osim problematike smještaja Roma, otvaraju se i neka druga pitanja. Naime, kod događaja poput toga, gotovo uvijek se ponavlja jedna te ista priča. Romi su jadni, omraženi, napušteni od svih, žive u neljudskim uvjetima, te nakon takvih tragedija nitko im ne želi pomoći. Zanimljivo jest, da im je ovaj puta uručena pomoć u vrijednosti od 42 tisuće kuna, no smatraju je nedovoljnom i sramotnom. Također, kažu da je to samo predizborni trik te da ne žele sudjelovati u takvim 'igrama'. Nameće se pitanje, kako obitelji, koje žive u nelegalnom naselju, bez adrese i kućnoga broja, pri čemu mnogi od njih uopće ni nisu prijavljeni, te pravno ni ne postoje, uopće mogu dobiti poziv na glasanje? Začuđuje i zašto si te obitelji uopće dopuštaju život u takvim uvjetima, kada nerijetko posjeduju i automobile, ili čak i kombije, kao što se moglo čuti, kada se pred godinu-dvije sličan slučaj dogodio u zagrebačkom naselju Lukavac. Također, opće je poznata činjenica, da se prosidbom dnevno može zaraditi i do 400kn, što je svota o kojoj prosječni hrvatski radnik može samo sanjati. Isto tako, pored toliko romskih obitelji u Hrvatskoj, čije se bogastvo mjeri u stotinama tisuća kuna, ako ne i u milijunima, siromašni Romi traže pomoć od države, a ne od bogatih pripadnika vlastitoga naroda. Najveći je apsurd u svemu tome što im dražva tu pomoć beskompromisno uručuje, a kao i u ovome slučaju, Romi žele daleko veće iznose od onih koje dobiju. I dok se njima uporno tolerira stanovanje u nelegalnim i bespravno sagrađenim naseljima, ruše se objekti hrvatskim građanima po moru, čemu smo svjedočili prošlo ljeto. Iako su mediji prezentirali kako će se rušiti objekti koji su neuklopljivi u urbanistički plan, dovoljno će se biti sljedeće ljeto prošetati po obali i vidjeti da takvi i slični objekti i dalje stoje na rubu mora, dok su srušene malene vikendice i apartmani. Nažalost,  svemu tome, najmanje se može kriviti Rome. Svima je poznato da su oni nomadski narod, i kako stvari stoje, slabo izraženih umnih potencijala. Ako je tako bilo zadnjih stoljeća, sumnjam da će se to i u budućnosti promjeniti. Problem je u Vladi Republike Hrvatske i stvarima koje ona određuje prioritetnima. Na primjer, svjedočenje jednoga branitelja. Bivšeg zaposlenika Ministarstva obrane. Kao mlad je otišao u rat, danas živi u poluraspadajućoj kući. Uz garanciju MORH-a da je kreditno sposoban, podiže kredit, obnavlja kuću, da bi zbog invalidnosti, koja je manja od 50%, bio otpušten iz MORH-a te mu zbog nemogućnosti otplaćivanja kredita, banka ovrhom sjeda na kuću. Nažalost, taj je slučaj, kao i mnogi slični njemu, samo tiha ispovijest, bez odjeka među onima koji bi trebali obraćati pozornost na takve stvari. Sramotno je da, kao što smo spomenuli, Vlada isplaćuje pomoć Romima, dok se branitelji sami moraju snalaziti, i moliti pomoć na ulici, po raznoraznim udrugama i povjerenstvima, ili u najboljem slučaju na televizijskim emisijama. Isto tako, dok romska problematika nekoliko puta mjesečno puni novinske stupce i informativne emisije, branitelji se guraju na margine. Vrijedi spomenuti još jedan slučaj. Naime, grad Pula smjestio je branitelje u bungalove u kamp na Valovinama. Ministrica obitelji, branitelja i međugeneracijske solidarnosti nije uručila nikakvu pomoć. Žalosno je što je Vladi sve važnije od naroda za kojeg bi se trebala skrbiti. Dok se bezpogovorno uručuju novčane pomoći Romima, branitelji se odlučuju na samoubojstva. Zar je moralno pomagati one koji nisu čak ni legitimni državljani Republike Hrvatske? Koji ne plaćaju ni porez, ni režije? A u svemu tome se zapostavljaju oni koji su ovu državu stvorili, i bez kojih današnji vlastodršci ne bi bili tamo gdje jesu. Do kada će se takvo što tolerirati? Kada se već ukidaju  povlastice za djecu branitelja zbog ustavne ravnopravnosti, kako to da se Romima i dalje daju ispomoći financirane od novca poreznih obveznika te im se grade nova naselja, i dovode im se struja, voda i plin u već postojeća, a zna se da su nelegalno sagrađena? Zar smo došli do toga da Romi, od kojih većina, budući da nisu prijavljeni, nemaju ni status etničke manjine, imaju prednost pred legitimnim građanima Republike Hrvatske, a prije svega ispred hrvatskih branitelja?! Sramotno je i žalosno da nas je Vlada dovela do stanja, kada bez riječi i rezignirano gledamo kako Vlada pljuje i gazi po grobovima poginulih gardista. I opet ta ista Vlada će se pozivati na branitelje kada dođe vrijeme za nove izbore ove godine. Ne smijemo si opet dopustiti naivno i slijepo praćenje svih retoričkih blagodati kojima nas mame, jer ako nam i Bog oprosti ispuštanje krvlju stečene nezavisnosti, grobovi to neće. Autentično prenet tekst sa  bloger.hr NESHVATLJIVIM POREDJENJEM  ROMI I BRANITELJI ? STA TREBA DA OCEKUJU LINČ, NOVI PROGON ILI NEŠTO TRECE ? DEMOKRATIČNOST - ded - NO KOMENT Mon, 15 Sep 2008 23:20:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/48176/ Romi - tradicionalno, ili takoreći kulturno ime naroda, ime koje ne vrijeđa i nije pogrdno. Porijeklom su iz Indije. Mada, naziv "Cigan" takođe nije pogrdan, nego zaostavstina njemackog uticaja na naš jezik - Zigeuner (izg. Cigajner). Ili, mnogi se uvrijede kada ih nazovete Fir'aun; mada je i to turska riječ za pripadnika romske populacije. Za Rome se kaze da su narod bez domovine, tradicije, čak i bez nacionalizma (što je u današnji vakat nemoguće). Kaže se da su međusobno veoma složni; a u to se i sami uvjeravamo svaki dan, dok ih posmatramo kako vrlo složno kopaju po kontejnerima i ostavljaju haos i pogan iza sebe. Zato se meni najvise svidja termin koji za njih koriste skandinavci - Tatern i Heiden što jednostavno znači pogan! Kada pogan traži prava na normalan život, treba prvo da prestane biti pogan. Kada Fir'aun želi školovati dijete treba ga maknuti od kontejnera i učiniti od njega čistog insana. Kada Cigan traži pravo na zaposlenje neka se prvo uljudi i mnogi će ga zaposliti. Problem je što većina Taterna posao vidi u rađanju djece koja će za njih prositi, i gaditi život normalnim ljudima koji samo gledaju svoja posla! Tek tada će Rom - Manuš biti ono što njegovo ime zaista predstavlja. Tek tada će biti ČOVJEK! Objavio/la krepanumjetnik - tj. crkotina od umjetnika U mojem grubom prevodu bilo bi umetnik koji je crko, umro, pandrknuo, al jos ponegde kao duh koji hoda napise po neki post u kojem daje extra recepte jednom narodu kako da se vlada. Pogan je teska rec, makar da je to u pitanju i neko ko je pripadnik romske populacije. FALA MU KO BRATU OVAJ RECEPT NEK SACUVA MOZDA CE DOBITI NOBELOVU NAGRADU ILI CE BITI PROGLASEN ZA SVECA ! Mon, 15 Sep 2008 02:48:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/48098/ Čini se da u njihovoj spoljašnjosti prepoznajemo našu unutrašnjost Dolazak Roma pobudio je znatiželju evropskog stanovništva. U gradove su ulazili u dugim karavanima, neki pešice, neki na konjima, sa kolima punim dece, žena i prtljage. U nekim mjestima Romi su bili narorocito dobrodošli jer su sa sobom donijeli nove tehnike obrade željeza i metala. Govorili su da poticu iz Svete Kripte prosecan covek koji provede svoj život u jednom mestu može shvatiti lutanje samo kao oblik žrtvovanja ili kazne. Zato su ljude koji su se selili od jednog mjesta do drugog smatrali paćenicima. Romi su prihvatili ovu ideju i obogatili je svojim starim legendama. U Evropi, Romi su se našli u specificnoj situaciji jer se norme unutar njihovih zajednica nisu uvijek slagale sa normama i vrijednosnim sistemima većinske populacije koja ih je okruživala i do današnjeg dana imaju problema u pronalaženju određenih kompromisa kada su ove norme u pitanju. Romi su oduvijek živjeli u zatvorenim grupama. Njihov ulazak u velike zajednice evropskih gradova još više je ucvrstio ovu njihovu zatvorenost. a tome je pomogla i negostoljubivost "Gađovana" kao i solidarnost među samim Romima unutar njihovih grupa. Većinske zajednice su Rome smatrale (a nažalost u većini slucajeva to se zadržalo i danas) kao nešto "SEKUNDARNO", kao neki vid prisutnog i ne tako lako rješivog problema, a njihov broj je polako rastao te su oni postali nešto sa cim moderno društvo mora racunati ! - Ja sam svoju sreću našao u smeću - sekundarne sirovine - reciklaza ili put do najbliže divlje deponije - nova kultura sa kojima gurbeti nemaju veze, po starom dobrom receptu - deviza je jednostavna - smeće baciš gde stignes samo da tata ne vidi ! DRUGAČIJE GURBET IZGLEDA IZ DRUGOG PERA ! Prvo da se ogradim od snobova (arogantnih i netolerantnih likova koji mi stalno skreću pažnju da treba da govorim ROM): pisaću Cigani, jer sam tako navikao, a, btw, termin Romi je obavezan da se koristi samo u zvaničnim dokumentima. Cigan (još) nije zabranjen u kolokvijalnom govoru ili, npr, na blogovima (kolokvijalno pisanje). Naime, ovo cigan može dvojako da se tumači, od latinskog aciganus (gnostik) pa do onog famoznog tsigani ili tzigani koje kao može da ima i neko zlonamerno značenje npr. prljav. A i ovde, da je neko malo bolje proučavao, postoji razlika između (kulta) spoljašnjih i telesnih prljavština i unutrašnje čistoće, koja se gradi baš nasuprot ovim (neizbežnim) spoljašnjim prljavštinama. Nego, priča ide ovako: Kao i svako savremeno domaćinstvo, naše je puno smeća. Od podruma do tavana, gomila smeća s kojim ne znaš šta ćeš. Nekom smeću se još i izmisli kakva upotrebna vrednost ali, s većim delom prosto ne znaš šta da radiš pa ga skloniš negde u garažu ili negde u dvorište (migracija smeća). Smeće je, uostalom, najznačajniji proizvod sadašnje civilizacije (i srbijanske, ne samo američke), te se za proizvodnju jedne tone proizvoda (proizvod: smeće koje ljudi požele da kupe) mora proizvesti 5 do 10 puta, a možda još i više smeća. Kako to funkcioniše? Evo, npr. imaš neku reku ili jezero. Današnja tehnologija je vrlo čista, pa proizvede npr. samo nekoliko stotina grama otrova po toni nekog proizvoda. Međutim, taj otrov se ispusti u vazduh ili u vodu, pa tako više posredno nego neposredno učestvuje u ovoj produkciji smeća. Tako se mogu tumačiti brojke, pa onda ispadne da Amerika proizvede najviše smeća u svetu, a mi ostali - ekolozi - samo nekoliko stotina grama otrova. Gde ode taj otrov, to nikog ne interesuje. Kada se otkrije da je voda zagađena, onda se to čuva kao najstroža tajna - da se ne unosi bezveze panika među ljude, a i nije dobro za turizam koji se, evo, razvija vrtoglavom brzinom. Dakle, malopre sam već objašnjavao: Nije smeće samo ono što završi na gradskoj deponiji, pa se tamo izračuna koliko je to tona (zvanično: na naše deponije se godišnje izbaci oko 20-tak miliona tona smeća). Nisu problem samo divlje deponije, nego je problem što se i zvanične deponije tretiraju kao divlje (pre par godina sam radio jedan mali prilog o đubretu, pa sam se raspitao kod lokalnih smećara odn. menadžera upravljanja otpadom). Tako su stvarne brojke mnogo manje, kao što su npr. brojke o prosečnim primanjima u Srbiji mnogo veće, jer se uračunavaju i oni doprinosi koje će nam država vratiti kao penziju, pa se ista suma 2 puta ponavlja (tebi je to primanje jer će i tebi biti isplaćena penzija, a penzionerima je to primanje jer im se isplaćuje penzija, tako standard uvek ispadne nešto viši nego što jeste). Ah, ta matematika masa, taj Heri Seldon, ta psiho-istorija kao jedini poznati parametar u funkciji naše budućnosti. Nego, vratimo se na smeće. Pre neki dan -ding-dong- došao Gurbet na vrata: “‘bardan! Imate smeća da pokupim?“. Imamo, kako ne bi imali smeća? Uz malo moderacije, šta još ne smatramo smećem, a šta smatramo, Ciga i njegovo Ciganče pokupiše smeće, utovariše na konjsku zapregu i odoše. Čoveče, kakav servis! Kakva usluga! Ovo ne bi moglo ni u superiornim USA. Ovo je ideal-tip eko-snobovštine: besplatno odnošenje smeća, ne zagađuje okolinu (konjska zaprega), a čak možemo biti sigurni da će deo tog smeća završiti recikliran a ne na landfillu. Što se tiče ostalog, donekle će snositi odgovornost za smeće koje je pokupio a ne treba mu, pošto će živeti na njemu, ili ga pretvoriti u građevinski materijal. To još nisu smislili ni oni silni eksperti za zaštitu životne okoline, reciklažu, eksperti za projekte, copy-paste studije i awareness kampanje. A ja baš pisao o onoj deklaraciji, u kojoj Cigani preporučuju svetu da krenu njihovim primerom. I baš se zamislim: Ako se mi tek borimo da priznamo sebi da ove naše nacije koje moraju imati države proizvode ništa drugo osim sukoba, ako se još zanosimo time da će izbeljivanje naše spoljašnosti (čak i izbeljivanje čmara) nekako da pročisti i naše duše, ako se još borimo da priznamo sebi da su proizvodi kojima smo okruženi zapravo smeće, onda su, a ako već verujemo u istorijsku dijalektiku, progres i sl. manipulacije, onda su Cigani već odavno u famoznom XXI veku. Tek treba da im se pridružimo. I možda ih zato baš niko ne voli previše (gvirni u istraživanja etničke distance). Autor prethodnog teksta je meni Gurbetu nepoznat - da li se slaze sa njim ili ne to prepustam vama  da zakljucak izvucete sami !   Fri, 12 Sep 2008 23:26:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/47983/ Drugi izvor, iz 1447. pominje dolazak velike grupe Egipcana u Barselonu. Crkva se odmah postavila neprijateljski prema njima pa je 1449 god. naredjeno da napuste zemlju. Posto su odbili da poslusaju, drakonski su kaznjavani. U vrijeme vladavine Filipa V cak su osljepljivani. Slicne mere su uvedene protiv Cigana i u Portugaliji. Jos 1600 god. grupa "Ciganosa" deportovana je iz Portugala u Afriku, a 29 godina kasnije druga grupa je poslana iz Indije u Brazil. Cigani u Skotskoj dozivjeli su slicnu sudbinu, kada je jedna grupa upucena na Barbados. Jos jedna grupa je deportovana u U.S.A. Virdziniju 1750 god. Francuska je usvojila istu politiku i jednu grupu svojih Cigana poslala na Martinik 1724 god. a drugu u Luizijanu 1750 god. Spanci su takodje deportovali svoje Cigane, najcesce u svoje kolonije u Latinsku Ameriku, ali je 1783 god. Karlo III potpisao dekret kojim je ukinuo zakone o njihovom progonu i kaznjavanju. Datumi progona pocinju, u stvari, oko 1500 god. mada postoje i raniji zapisi (u Lucernu, npr. iz 1417 god. godine). Kako je ovaj drugi, tragicni, period u proslosti Cigana poceo? Sta je to uzrokovalo da postanu progonjena rasa i da, kao Jevreji, prema nacistickim planovima, budu odredjeni da nestanu s lica zemlje? Predrasude protiv Cigana nisu skorog datuma. U stvari, mnogi razlozi za to imaju korene u davnoj proslosti i istgorijskim dogadjajima. U vreme osvajackih ratova u XI veku Seldzuci (INDISKO RATNICKO PLEME) su osvojili velika prostranstva, od Persije do Male Azije, na kojima je, nesumnjivo, zivelo brojno cigansko stanovnistvo. Izvestan broj Cigana, koji nisu presli na islam, krenujo je na zapad ispred Seldzuka, i kasnije Osmanlija. Drugi, takozvani turski Cigani, pre svega pleme Arlije, prisli su Turcima i primili islam. Vreme krstaskih ratova, koji su se vodili izmedju XI i XIII veka, poklopilo se s periodom kada su se Cigani primicali Evropi. Po izgledu, odeci, nacinu zivota, obicajima i verovanjima oni su se veoma razlikovali od evropskih naroda. U izvesnim zemljama, njih su, u prvom casu, poistovjecivali s Tatarima, koji su pregazili Sleziju 1241. i cija su zlodela ostla u sjecanju naroda. Izvesni hronicari, kao sto je Albert Kranc, nisu pravili razliku izmedju Turaka i Tatara, i Cigana i Tatara. Prietnja od turske najezde, koja je lebdjela nad Srednjom Evropom, dovela je do toga da Cigani budu nabedjeni da su "turske uhode"... Da bi se zemlja oslobodila stranaca koji su se od domorodaca u svemu razlikovali, vlasti su ozvele propagandnu legendu po kojoj su Cigani, u stvari, iskovali eksere upotrebljene za Hristovo raspece! Ovu pricu su poduprele jos mnoge druge sracunate na to da podstaknu predrasude. S hriscanskog gledista, Cigani su bili "pogani", obzirom na to da su bili zaokupljeni gatanjem, vradzbinama i magijom, svrstani su u djavolski porod. Sama njihova pojava odredila im je mesto u svetu podeljenom po boji koze: beli-predstavnici boga, crni-predstavnici djavola. U ovo vreme je Rimska katolicka crkva vec oformila institucije za ispitivanje, mucenje i kaznjavanje jeretika. Inkvizicija je dejstvovala tokom srednjeg vijeka u svim zemljama zapadne Evrope. Spanska inkvizicija, najstroza od svih, ustanovljena je 1480 god. Hajnrih fon Vislocki tvrdi da su u nekim zemljama Cigani proganjani jos i u XIX (14-stom) veku. Dok su Evropljani smatrali "privatnu svojinu" neprikosnovenom, Cigani u svom jezikui nisu imali cak ni rec "posedovanje"... to su bila dva dijametralno oprecna stava, dva nesaglasna nacina zivota. Ziveci u bedi i prljavstini, Cigani su bili prinudjeni da kradu i pljackaju da bi opstali, i do danasnjeg dana "vecina" ostali su navodno "lopovi"... Ako ovom dodamo strah od bolesti koje donose lutalice, posebno strah od kuge koja je u XIV stolecu odnela 25 miliona ljudskih zivota u Evropi, zatim njihov jezik, koji je Evropljanima bio nerazumljiv, stoga cesto koristen kao zargon kriminalaca, postaje jasnije zasto je putovanje Cigana kroz Evropu praceno stotinama zakona i propisa koji predvidjaju njihovo istrebljenje, sto je u Drugom svetskom ratu kulminiralo u krematorijima, gde je vise od pola miliona Cigana naslo svoju smrt. Ziveci vekovima kao nomadi, Cigani su sacuvali mnoge svoje drevne obicaje i tradiciju. Iako su se stalno kretali, zivot im je uglavnom bio vegetativan nacin opstnka, pasivan. Oblik zivljenja koji ih je nacinio sklonim praznovjerju i robovima tradicionalnih pravila ponasanja. Osecanje pripadanja je jako u ovakvom drustvu, koje je jos uvek krvna, jezicka i obicajna zajednica. Plemenska organizacija se najduze zadrzala u plemenu Kalderasa (kotlara, bakracara, kalajdzija kaldare = kotao na rumunskom ), koji su sve do nedavno, uglavnom, ziveli kao nomadi, a neki i dalje tako zive. Srediste tog nomadskog ili polunomadskog plemenskog nacina zivota je, pre svega, ciganska cerga, ili pokrivena kola, gadulija, koja predstavlja dom za dve pa i vise generacija. (Pleme Bandzara u Indiji ovakav tip karavana naziva tanda ili "trenda" putujuca koliba). JEDNA MOJA PRABABA RODOM BUKOVICANKA KOJA JE UMRLA Ca. 1919 GOD . NAKON OKTOBARSKE REVOLUCIJE KADA SU CIGANI ZBOG LENJINA I STALJINA PROTERANI IZ TADA JOS CARSKE RUSIJE ZVALA SE „ TRENDA“ JERININA MAJKA KOJA JE UMRLA NA PUTU IRONIJOM SUDBINE „TRENDA“ PRILIKOM JERININOG PORODJAJA 1919 god. Vise generacija koje zive zajedno rezultat su ciganskih ranih brakova. Oni su povezani bliskim srodstvom, oni su, kao sto sami kazu, "ista krv, iste oci, ista dusa, jedan trbuh i jedna sreca" (jek rat, jek jakha, jek dji, jek por, jek baht). Zivot u cergi regulisu moralne i tradicionalne norme, koje takodje odredjuju podelu rada. Muskarci plemena Kalderasa "Kalajdzija"" prave lonce i druge mesingane sudove, a zene proricu sudbinu. Nekoliko "cara = konjska kolska zaprega - cerga), koje pripadaju braci i njihovim potomcima s porodicama, sacinjavaju vicu, (uzica kanap vezno-srodstvo) koja je potekla od romske rijeci za "lozu" /poreklo ili "porodicno stablo". Vica, kako to sami Cigani objasnjavaju, predstavlja "prste iste ruke", dok se velika vica "barivica), prosirena patrijarhalna porodica sastavljena od vise takvih zajednica, opisuje kao "prsti obje ruke". "Velika vica" obicno ima jednog zajednickog pretka, po kome se cesto i naziva shodno patrilinearnom principu. Tako, na primjer, nalazimo imena kao sto su Minesti, Frunkulesti, Cukuresti, Belkesti, Palesti, Piklesti Breazalovci, Rusesti, Vlauci Parisani Cerkezani Djunovci ( Djuva = vaska) Lozanjci, Markanesti. Medju grupama Kalderasa bakracara, kotlara, "kalajdzija" u Jugoslaviji, Rumuniji, Madjarskoj, Poljskoj, Cehoslovackoj, Francuskoj, Kanadi, SAD i Argentini = Buenos Aires . To ne mora da znaci da oni imaju isto poreklo, ali imena dokazuju da su, u blizoj ili daljoj proslosti, svi pripadali istom kulturnom tipu. Ako se zdruze dva ili vise velikih veca, formira se plemenska grupa od 100 i vise cergi. Ali do ovako velikih grupisanja dolazi samo povremeno i kratkog su veka, jer im ni spoljni drustveni uslovi ne idu na ruku. Grupa Cigana obicno zadovoljava potrebe izvesne zajednice, kojoj nudi svoje usluge i robu. Ako ih je preveliki broj, onda ponuda prelazi potraznju. A ni zivot u prevelikim grupama nije tako idilican i skladan kako to, mozda, izgled nekim romanticarima. Osecanje pripadanja i zajednicke tradicije nisu dovoljni da sami po sebi obezbede mir i red. Patrijahalni sistem je takodje imao odlucujucu ulogu kad su Cigani poceli da zive u naseljima, koja se na romskom jeziku takodje zovu "cara", cerga. Oni, obicno, upotrebljavaju glagol "besav", sto znaci "boraviti" prije nego "ziveti" negdje. Posto ta rec podrazumeva kratak predah, odmor poslije koga se putovanje nastavlja, ona govori o nacinu na koji su Cigani ziveli vekovima. Stanovnici ciganskih naseobina obicno nose ista prezimena. Zivot u naseljima se razlikuje od zivota nomada, Iako su izdvojena zahvaljujuci tradiciji, praznovjerju i predrasudama, ova ciganska naselja su deo sire drustvene zajednice. Drustveni i kulturni zivot naseljenih Cigana je tako poprimio neke o sobine sredine koja ih okruzuje i postepeno doveo do vecih razlika izmedju nomada, Kalderasa i drugih Cigana. U romskom jeziku ne postoje reci za "brak" i "porodicu". Zena ce obicno reci "lav rom", a muskarac "lav romni", sto znaci "stupam u brak", dok izrazi "romeste sem i si man romnji" oznacavaju bracno stanje. Iz ovoga se vidi da su Cigani sklapali brakove samo izmedju sebe. Praksa endogamije (brakova u okviru plemena), koja je i danas rasprostranjena, deo je ciganske tradicije. Stupiti u brak s nekim ko nije Ciganin, nekada je znacilo iskljucenje iz ciganske zajednice. Taj okrutni obicaj, medjutim, bio je i nacin samo-odrzanja. Do zene se dolazi kupovinom, razmenom ili, ponekad, mada retko, otmicom. Cigani stupaju u brak veoma rano, brakovi cvrsto povezuju porodice, koje su, opet, deo naselja ili grupe, i preko njih "vice".("porodicna stabla") Kalderasi, Lovari i neka druga plemena kupuju zene, dok ih Gurbeti, na primjer, dobijaju razmjenom. Obicaj kupovanja zena imao je izvanredno jak uticaj na zivot Kalderasa i skoro ih je izolovao od drugih ciganskih plemena. Cinjenica da se zena mora kupiti, kazuje da se ona smatra svojinom, iako pravila i norme ne dozvoljavaju da se tretira kao roba. Kalderaska zena, pre svega, stice status vracare, travarke, "drabarni", dok se u drugim plemenima ovo moze smatrati kao pozeljna dopunska delatnosti, ali ne predstavlja obavezan nacin zarade za zivot. Tip braka koji je ranije bio karakteristican za Kalderase je ono sto antropolozi nazivaju "razmena sestara". Porodice su razmjenjivale neveste, sto je sa novcanog gledista (izrazenog u dukatima) znacilo da svako dobija onoliko koliko daje. Medjutim, posto nije uvek bilo moguce izvesti ovakvu fizicku razmenu, s vremenom je ona postepeno zamenjena direktnom kupovinom. Prvobitno ritualno razmenjivanje dukata postalo je obicna komercijalna transakcija. "Ja tebi, ... ti meni i obrnuto" Ako obe porodice smatraju da cena neveste odgovara, onda roditelji obe strane postaju prijatelji (hanamika) ako se cena smatra preteranom, onda roditelji neveste postaju "stranci" (straine) za mladozenju i njegovu familiju. Ciganska plemena su takodje sacuvala tragove kastinskog sistema, sto najbolje ilustruje njihovo shvatanje "cistote" i "necistote", faktora koji se uzima u obzir prilikom sklapanja braka. Brakovi se, inace, sklapaju uglavnom izmedju clanova istog plemena, da bi se "obezbedila cistota" i "sacuvalo jedinstvo". Primjeceno je da se Cigani obracaju jedni drugima sa "brate" i "sestro", sto je izraz osjecanja pripadnistva istoj etnickoj zajednici. Porodicni odnosi su veoma naglaseni zato sto na njima pociva snaga i status grupe u okviru plemena. Lako je razumeti zasto Cigani iskazuju svoju zelju za "velikom porodicom" cak i u pesmama i molitvama. Brakovi bez dece se smatraju nesrecom i cesto se zavrsavaju razvodom. U okviru plemenske grupe vlast je obicno tradicionalnog i harizmaticnog karaktera. Njena ligitimnost pociva na svetosti vekovnih prava i obicaja. (Cigani kazu za svoju tradiciju da potice iz vremena "kad je Bog hodao zemljom"). Ali osoba kojoj se vlast poverava ne samo sto mora da bude dobro upoznata sa tradicijom romano-cacipe vec mora da posjeduje i "harizmaticne" odlike. Takva osoba se naziva "baro manus" = veliki covek-, ili "bahtalo manus"-srecan covjek, i najvjerovatnije ce postati plemenski staresina. Staresina se od ostalih razlikuje po odeci i drzanju. Obilezje njegove vlasti je srebrni stap s ugraviranim "semnom", simbolom koji se sastoji od pet ritualnih figura: nijako (tomahavk), sunce, mesec u prvoj cetvrti, zvijezda i krst. Stap se zavrsava srebrnom jabukom.   Cigani su nasledili mnoga zanimanja i zanate od svojih predaka, koje su naucili u Indiji, Iranu i Jermeniji, zemljama bogatim gvozdjem i drugim rudama. S tim znanjima su dosli u Malu Aziju i Evropu i tu bili kovaci, ali i rezbari, korpari marfari i muzicari. U vreme njihovog dolaska na Balkan, lokalno stanovnistvo, uglavnom zemljoradnici, smatralo je bavljenje nekim zanatom ispod dostojanstva, sto je dobro doslo Ciganima zanatlijama, narocito kovacima. Medjutim, kako je u to vreme potreba za zanatlijama bila ogranicena, grupe kovaca su morale da se podele i nasele u razlicitim selima i gradovima. To se odnosilo i na druge vrste zanatlija. Kao posledica toga, izvesne grupe su s´ vremenom zaboravile romski jezik i delimicno izgubile i druge etnicke karakteristike kada su pocele da se miesaju s ostalim stanovnistvom. Medju prvima koji se na ovakav nacin naselili bili su Tamari, grupa Cigana kovaca. Ovaj proces nije mimoisao ni druge ciganske grupe i omogucio je da nastanu razlike medju njima: u boji koze i opstem fizickom izgledu, u oblacenju, vjerovanjima i jeziku-jedinom ciganskom "pravu po rodjenju". Od drevnih vremena Cigani su morali da uce jezik sredine u kojoj zive i pravila koja tu vladaju. Iz iskustva su naucili da se moraju sluziti lukavstvom da bi opstali. "Ako hoces da prezivis, moras biti djavo!", kaze jedna ciganska poslovica. Drugo pravilo je: "Ti si Ciganin, a gadzo je gadzo". I, najzad, postoji upozorenje: "Cigani se dave u plicacima". Ove tri izreke sumiraju kodeks ponasanja Cigana u drustvu-sve drugo je, smatraju oni, predodredjeno sudbinom. Malo je konfuzna ova legenda na pocetku. Mozda je do slobodnog prevoda Prava prica ide ovako: Neki mag je upozorio indijskog kralja da ce neprijatelji napasti njegov o kraljevstvo i unistiti mu porodicu. Medjutim, napadac ce biti nemocan napadne li Rome. Kralj je zato pozvao romskog poglavara i u tajnosti mu poveri jedinicu kcerku, Gan. Nju je trebalo da romski poglavar odgoji u bezbednosti kao svoje dijete. Gan je odrasla u istoj satri sa poglavarevim sinom Cenom (chen=mindjusa) Jednog dana umre poglavar a romsko pleme natera Cena da se odmah zeni. Cen je odbijao sve ijednu od djevojaka koje su mu nudili i zaprijetio je da ce se ubiti jer voli samo svoju "sestru". Cenu je tada majka saopstila da Gan nije njegova sestra, ali da mora cuvati tajnu jer bi inace osvajac ubio Gan kao kraljevu kcer. Pleme se podijelilo u dva tabora. U prvom su se okupili oni koji su u svemu podrzali novog poglavara a u drugom oni koji su ga zbog braka sa sestrom osudjivali i ne priznavali. Taj drugi tabor protjerao je Cena i njegove sledbenike iz indijske zemlje. Otada Cen i njegovi sledbenici lutaju zemljinim sarama jer ih je veliki mag prokleo da nikada ne prespavaju u istom mjestu, da ne piju vodu dva puta s istog izvora i da nikada ne pregaze istu rieku dva puta u istoj godini.. Riec "obicaj" ne postoji u romskom jeziku, svi oblici i norme ponasanja koje se tradicijom prenose, oni tumace riecima: "Nasi stari su tako radili i mi radimo tako. Tako treba da bude". Pa ipak, obicaji prate Cigane od kolevke do groba. Kada se dete rodi, "uvodi" se u svet presjecanjem pupcane vrpce. Prvo mu se na glavu stavlja crvena krpa, a zatim mu se crveni vuneni konac vezuje oko ruke i pravi mu se crvena amajlija. Sve to se radi da mu se osigura srecno djetinjstvo. Poslije sedam dana sudjaje (urme) odredjuju sudbinu deteta, i majka ne sme da spava te noci "da detinja sreca ne bi zaspala"..Prema predanju sudjaje zive na dvoru kraljice Kasali, koja "tka kosulju dobre srece". Zajedno s kraljicom one su sagradile dvorac gigantske ptice Carani, koju proguta vatra svakih 999 godina, a ona se onda ponovno radja iz pepela, kao feniks. Prema predanju, novorodjence treba najpre da posisa desnu dojku, zato sto je u ciganskoj tradiciji desna strana "dobra strana", srecna, prava strana, kao sto samo ime caci rig kaze. Mnogobrojni obicaji prate zivot dteta do puberteta, kada se raznim obradima uvodi u svijet odraslih. Tradikcionalna ciganska svadba sacuvana je do danas u Kalderasa i Lovara. U ovoj ceremoniji mladozenja kleci na levom koljenu, a mlada na desnom, okrenuti licem licu. Kum stavlja komadice hljeba na njihova koljena i posipa ih solju. Mladozenja ustima uzima hleb sa mladinog koljena, a ona sa njegovog. Dok jedu hljeb, kum peva "Neka vas prati dobra sreca. Cak i da hleb i so postanu neprijatelji, vi zivite u sreci i slozi". Najzad, postoje i pogrebni obicaji, koji poticu iz mnogih verovanja i praznovjerica. Konkretna pogrebna svecanost je obicno onakva kakvu veroispovest kojoj je pokojnik pripadao, nalaze (islam, katolicanstvo, protestantizam...), ali pored toga postoje i obicaji koji su vezani za verovanja Ciganina, od kojih je najjace vjerovanje u vampire. Medju mnogim obicajima isticu se svecanosti vezan e a Bibijaku i Crnu Saru, koje obe vode poreklo od indijske boginje Durge. Njih slavi samo nekoliko plemena (Gurbeti, Kalderasi, Kalesi), dok su Cigani muslimani potpuno zaboravili ovo bozanstvo. (U mom nekadasnjem komsiluku, zivi nekoliko ciganskih porodica, tzv. medju tamosnjim stanovnistvom "belih Cigana"... ni najstariji od mojih komsija Roma ne zna ciganski jezik niti svoje nekadasnje obicaje i bozanstva. Poodavno vec su primili Islam i ponasaju se u skladu kako ta religija nalaze). Bibijaka je bozanstvo koje zivi u sumi ili u visokim planinama, veca je od obicnih smrtnika i blista kao da je od suhog zlata. Leti nevidljiva nocu, ulazi u kuce i cerge i prikazuje se samo izabranoj nekolicini postenih ljudi. Zamislja se kao bogata i prelijepa, nikad ne govori, ne jede, ne pije. Ako negde zavlada bolest, ona dolazi i odnosi bolesnog. Ali ako Ciganin odsece i pojede uho psa ili macke ili praseta, ona ga ne moze dodirnuti. Bibijaka se slavi u martu. Crna Sara (meni omiljena ciganska bozica) u maju, kada hodocasnici iz celog sveta dolaze u Sent Mari de la Mer, na jug Francuske. Crna Sara se iznosi iz talasa, dok se Bibijaka slavi oko neke vocke, obicno kruske, koja se onda naziva Bibi, po boginji. Pre proslave drvo se ukrasava cvecem i crvenim trakama, a na dan svetkovine na zemlju oko drveta stavi se posna hrana (riba, pirinac, pasulj itd.) i alkoholna pica. Svetkovina pocinje paljenjem sveca i pevanjem molitava ("Za zdravlje Bibijake i srecu Cigana!"). Onda domacin proslave, svake godine drugi, sluzi muskarce, zene i decu hranom i picem. Oni ga blagosiljaju, a on im blagoslov uzvraca. Onda ljudi odlaze kucama i nastavljaju slavlje do mraka, kada se svi okupljaju na veceri kod domacina proslave. Djurdjevdan, "cigansku slavu", 6. maja slave gotovo svi Cigani, cak i oni koji su primili muslimansku veru i obicaje. (taj obicaj se odomacio i medju muslimanskim delom stanovnistva! Do toga dana Cigani ne jedu jagnjetinu, posto je sujeverno verovanje od drevnih davnina da jeduci jagnjetinu pre Djurdjevdana, covek jede meso svoje mrtve djece. Jagnje se kolje pre izlaska sunca. Prvo se glava porodice zahvaljuje Bogu sto ih je sacuvao u toku zime, a zatim okrece jagnje u pravcu sunca i nudi mu vodu da ga napoji. Ovo cini da bi mu jagnje oprostilo sto ce biti zaklano. Kada sve ovo uradi, domacin maze krvlju zaklanog jagnjeta celo svakog ukucanina, "mete" = cisti kucu jagnjecom kozom, a samo jagnje ukrasava vrbovim grancicama. Cigani veruju da jetra jagnjeta zaklanog na Djurdjevdan ima magicnu moc. Pojam srece je centralni pojam ciganske kulture. Iako su prihvatili religiju zemlje u kojoj zive, Cigan i su u mnogome ostali verni magiji, koju diele na bahtali i bibahtali, odnosno na "bielu" i "crnu" (srecnu i nesrecnu,) zavisno od toga sta covek zeli da dobije, koriste se razna sredstva, ciji su znacenje i uloga odredjeni magijskim sistemom....   Fri, 12 Sep 2008 22:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/47976/ .. i tu leži, jedna od mnogobrojnih mala mozaik "TAJNA" zašto su Vlaški-Rumunski cigani "zaboravili" svoj pravi maternji Romski jezik! Dok, su nažalost, sticajem okolnosti prinudom zbog višestolecnog "ropstva" od skoro 400 god. poprimili Rumunski jezik sa kojim se i danas prezentativno "deklarisu" ... neznajuci nažalost ni sami zasto je sve to tako, i da su ustvari velika ANATEMNA "žrtva" ogromnih seoba sopstvenog Romskog naroda. Ustvari "vlaški-rumunski" cigani su "one" izgubljene "ovcice" kao sto su i cuveno pleme Huni današnji Madjari, podneli, kao svoje nacionalno "prokletstvo" i podeljeni u dve grupe "onomad" u vreme VELIKIH SEOBA NARODA I NARODNOSTI, ... "Trbuhom za kruhom" ... su, za vreme cuvenog Hunskog vojskovodje Atile "Bic-Božiji" jedni pošli ka Panonskoj niziji današnja Madjarska ili Vojvodina, a druga (manja) grupa je otišla daleko na sever u "Skandinaviju" od cega su naime i konkretno postali danasnji Finci = Finska = gl. grad Helsinki (Madjarski i Finski jezik spadaju u zasebnu podgrupu svetskih jezika i veoma su slicni i jedinstveni u celom svetu u svakom slucaju istog su gramatickog korenja) Po, slicnom šablonu su i "Rumunski-Romi" cigani doziveli svoj viševekovni preobrazaj, t.j. zbog viševekovne zarobljenosti u tadašnjoj Feudalnoj drzavi Rumuniji gde su uzivajuci staus roblja proveli oko 400 god. ili OSAM generacija nisu bili ustanju iz raznoraznih i objektivnih razloga da "neguju" i upotrebljavaju svoj maternji Romski jezik, vec su se egzistencije i neizbežnog životnog opstanka vecina njih uglavnom takozvani "MUREŠANI" (okolina danasnjag grada u Rumunskoj pokrajini MUREŠ ili Trgu Niamcu = Mureš Mare) opredelili, za totalnu asimilaciju i integraciju u Rumunsko nacionalno življe! Treba istaknuto napomenuti, da je ta kobna zla sudbina i "trnovit" put uglavnom zadesila tu plemensku zajednicu koja je medju prvima negde sredinom 14-stog veka dospela na tadašnje prostore Feudalne teritorije Rumunije koja po brojnom stanju ne verujem da je prelazila cifru vecu od 100 do 200 hiljada odraslih ljudi. Kako su u ta Feudalna vremena 14-stog veka u doba cuvenog TRANSILVANISKOG GROFA DRAKULE cigani te plemenske zajednice zapali u višestolecno ropstvo kao žrtve Feudalnog društvenog uredjenja, bili su primirani da svoj jezik i romsku kulturu žrtvuju i zaborave, a poprime sva rumunska kulturna obeležja i jezik. Tokom tih dugih 400 godina i Ca. osam vremenskih generacija. Ta zla kob i sudbina je uglavnom zadesila cigane iz plemenske zajednice takozvane KALDERASE/KORITARE, ... i URSARE/MECKARE ... uglavnom one koji su se bavili pretežno nekim od tadašnjih zanimanja kao zanatlije ili neke koji su imali artisticke sposonbosti u vezi sa ukrotiteljstvom divljih životinja poput medveda i sl.u tom pravcu. U svemu ostaje pomalo zagonentna cinjenica i jedno od vecito gorecih pitanja zašto, ... onda današnji CIGANI Romi, ... u Rumuniji govore i dalje svoj izvorno autentican Romski govor. Odgovor na to pitanje i MOZAIK lik nije teško sloziti i odgovoriti. Ako se zna primera radi da u zapadnom delu Rumunije postoji jedno veliko i dan-danas nepristupacno mocvarno podrucje pod nazivom "BOROGAN". Te iz toga proizilazi jedan od logicnih zakljucaka koji se prosto kao cinjenica i odgovor samo od sebe namece. Naime kada je jedan deo cigana sredinom 14-tnaestog veka iz Frigije Male Azije, ... sticajem okolnosti zbog tamošnjih ucestalih ratova, nabasao primoran seobom radi daljnje zivotne egzistencije, na put Rumunskih prostora. Oni pravi cigani okorelog i cvrstog karaktera koji nisu želeli da se pokore tadašnjim feudalnim vlastima i rezimu, ni po koju cenu i da se integrisano asimiliraju, ... i prihvate Rumunski jezik i obicaje bili su rigorozno zlostavljani kaznjavani i sproteravani u taj zapadni deo Rumunske pokrajine BOROGAN mocvarno i nepristupacno podrucje (pustinjskog karaktera i zivotnih uslova.) Medjutim urodjenim smislom voljom, zeljom i perfektnom zivotnom egzistencijalnom snalazljivoscu ti "tvrdoglavi" cigani, ... su uspeli da sebi obezbede opstanak i pod tako teškim skoro nemogucim "pustinjskim" uslovima. Ne cesto su u manjim grupicama izlazili nocu krisom iz tih BOROGAN "mocvara" i primorani pljackali okolna sela i sve sto im se zadesilo na putu i pod ruku, ... kako se to desavalo tokom visestoletnog perioda. Mada je državno uredjenje ostajalo uvek Feudalnog karaktera do drugogsvetskog rata 1941 ipak su se smenjivala vlasti, tokom stoleca ... sto je pak ciganima u BOROGAN mocvari otezavalo ili olaksavalo daljnji zivot, u zavisnosti i skladu od vremenskih okolnosti, ... bilo kako bilo ti tvrdi okoreli koji se tada nisu pokorili sacuvali su tokom evolucuje u periodu od tih 400 god. svoj jezik i kulturu, ... i danas zive u Rumuniji i govore pored rumunskog i svojim tecnim i izvornim ciganskim jezikom. Dok su oni "asimilovani" cigani uglavno iz plemenskih skupina KALDERASI/KORITARI, ... URSARI/MECKARI, ... i sl. nakon dekreta iz 1851 god. i zvanicnog oslobadjanja svih cigana od dotadašnjeg statusa robovanja i zvanja "rob" masovno "k´o sa lanca" pobegli oslobodivši se kud koji mili moji na sve strane sveta jer su naime i dalje u Rumuniji imali status "CIGANIN" mada su svoj ciganski jezik u potpunosti zrtvujuci tokom tih 400 god, ropstva zaboravili. Ipak nisu bili prihvatani kao Rumuni, ... i nisu nikada uzivala status tog zvanja, ... ali su se zato tako (zloupotrebom "parola snadji se") deklarisali radi mnogobrojnih olakšica primer prilikom dolaska u Srbiju, ... i ostale tadašnje evropske zemlje u kojima su se masovno u zbegovima pojavljivali. Konkretno i danas u Rumuniji postoje "takvi" cigani pod nazivom "Aciganji" koji ne govore ni jedan drugi jezik ´sem cistog i tecnog rumunskog. Slicna ili gotovo apsolutno identicna sudbina je zadesila TAMALSKO pleme ili tako zvane KOVACKE cigane! Koji si svoj ciganski jezik zrtvovali i zaboravili asimilacije i integracije radi sa stanovnistvom u zemljama u kojima su kao ZANATLIJE KOVACI obavljali usluge te vrste delatnosti u svom zivotnom okruzenju. Jer su bili striktno vezani za mesta gradove i sela u kojima su egzestaencijalno i više vekovno kao familije i plemena obitavali. Uostalom slicna sudbina gotovo po apsolutno idenricnom scenariju ... ceka i nas danasnje generacije CIGANA, ... svi mi koji dugogodisnje zivimo danas sirom nekih evropskih i svetskih zemalja, ... nasa deca "govore" sve manje ili nikao "ciganski" cak sta vise nazalost cak ni "Srpski" ali zato govore perfektno, ... nemacki, ... francuski, ... italijanski, i ostale evropske jezike, ... jedno od najbolnijih pitanja je da li i nas ceka ista susdbina kao i cigane Sinty i Manuse i nemackoj koji su vec vise od 600 godina primer integrisani u nemacko nacionalno zivlje i danas samo jedan manji deo mozda jedva 10% tih nasih krvnih saplemenika vlada pravim ciganskim jezikom, ... ipak optimistickog sam predubedjenja, stava i pogleda na skoru kao i daleku buducnost, ... nasa ROMSKA tradicija postojanja datira od negde od pre huljadu godina, ... konkretno 10-set proteklih vekova samo odrzali svoj JEZIK KULTURU I NACIN zivljenja, ... to nijedna nacija i narod na svetu ne poseduje, ... i retko ko moze da se pohvali takvom burnom tradicijom i prosloscu, ... ZATO APELUJEM I PORUCUJEM SVIM CIGANIMA NA SVETU NE STIDITE SE SVOG MATERNOG GOVORNOG JEZIKA UCITE SVOJU DECU I PRICAJTE CIGANSKI JAVNO NA SVAKOM MESTU I U SVAKOJ PRILICI. DESET VEKOVA SMO SKORO BILO NEPISMENI NISMO ZNALI DA CITAMO I PISEMO. U DVADESETOM STOLECU OVOG MILENIJUMA SMO TO IPAK NAUCILI. ZATO CIGANI NE STIDITE SE GOVORITE I PISITE NA SVOM MATERNJEM CIGANSKOM JEZIKU TO JE NASA BUDUCNOST JEDINO CEMO TAKO SACUVATI ONO STO SU NAM PREDCI-DEDOVI NAŠI OSTAVILI A TO JE NAŠ PREDIVAN JEZIK KOJI JE TOLIKO BOGAT I GRAMATICKI PERFEKTAN DA JE PRIMER U POREDJENJU SA NEMACKIM JEZIKOM NAS CIGANSKI JEZIK ZNATNO PERFEKTNIJI. Nemacki jezik poseduje samo 4-tri padeza, ... i veoma je prost i lako se uci, ... nas CIGANSKI JEZIK se sastoji (roda broja) i 7-dam padeza, ... Deklinacija ili arh. sklanjanje (u lingvistici) je promena imenskih reci po padežima. Deo gramatike koji proucava razlicite oblike reci naziva se morfologija. Imenske reci u ciganskom jeziku su imenice, zamenice, pridevi i brojevi. Zajedno sa glagolima, imenske reci cine grupu promenljivih vrsta rei (od deset vrsta reci u ciganskom jeziku pet su promenljive, a pet nepromenljive). Osim po padežima, imenske rieci se menjaju i po rodu i broju. U ciganskom jeziku postoje tri roda: muški (maskulinum), ženski (femininum) i srednji rod (neutrum) i dva broja: jednina (singular) i množina (plural). Neki svetski jezici ne razlikuju rodove, a neki pored jednine i množine imaju još i brojeva, poput dvojine (dual)ili dvojne množine (partitivni plural), koja postoji u finskom jeziku. U svakoj od vrsta koje ih cine (rod, broj i padež), imenske reci se izražavaju odredjenim nastavcima za oblik. Tako postoje razliciti oblici imenskih reci za rod, kategoriju zasnovanu na razlici pola u prirodi, za broj, kategoriju zasnovanu na uocavanju jedinke i veceg broja jedinki, i za padež, kategoriju zasnovanu na službama (funkcijama) koje imenske reèi imaju u recenici. CIGANSKI jezik razlikuje sljedece padeže: 1. nominativ (od latinskog nomen, što znaci ime, naziv arh. prvi padež, imenitelni padež,) 2. genitiv (od latinskog gens, što znaci rod, odnosno poreklo arh. drugi padež, roditelni padež.) 3. dativ (od latinskog glagola dare, što znaci dati, pokloniti arh. treci padež, datelni padež.) 4. akuzativ (od latinskog glagola accusare, što znaci optužiti, okriviti arh. cetvrti padež, vinitelni padež.) 5.vokativ (od latinskog glagola vocare, što znaci zvati, dozivati, i imenice vocatio, što znaci poziv, dozivanje arh. peti padež, zvatelni padež.) 6. instrumental (od latinskog instrumentum, što znaci sredstvo, orudje, sprava; arh. šesti padež, tvoritelni padež.) 7. lokativ (od latinskog locus, što znaci mesto arh. sedmi padež, predložni padež.) Romi: Khanjari (kokošari, poslednji cergari) iz Srbije i Crne Gore, pravoslavne vere(1960.),Ludari (najbliži Bajašima-koritari) iz Srbije, pravoslavne vere (1960-1965.), Horahaji iz Bosne, Makedonije i Kosova, muslimanske vere (Arlije, Aškalije, Gopti,(kopti) kovaci, meckari/ursari 1965., 1970., 1980. 1988. 1993. 1994.) te Sinti (cirkusanti, lunapark 1975.) iz Austrije i Italije koji su katolici poput Lovara-autonomnih hrvatskih Roma. Danas, Romi došljaci, uz prethodno prisutne Rome Bajaše (Koritari, dolaze iz Rumunjske preko Madjarske: 1909-1915) Rome Kalderaše (kotlari, kaldare = rumunski/kotao) i Šijake (metlari, iz Madjarske, Srbije i Rumunije 1892-1914) i autonomne hrvatske Rome-Lovare (koji su danas u manjini) cine osam skupina Roma u Hrvatskoj. Ukupan broj hrvatskog romskog stanovništva, prema popisu stanovništva iz 2001. godine, iznosi 9463 Roma. Krajem XIV i pocetkom XV veka vec ih ima gotovo u svim zemljama Srednje Evrope, gde se pominju u hronikama nekih gradova. ne znam da li vam je poznato da je i legendarni Charli Chaplin pripadnik ovog naroda! Kad su stigli u Hildeshajm 1407. hronicari ih nazivaju "Tatarima", pretpostavljam zbog boje koze. Sedam godina kasnije, pominju se u Bazelu, a 1415. u Kronstatu (danasnji Brasov u Rumunija)..Prema ovom izvoru: "Gospodin Emaus iz Egipta, sa 120 ljudi, primio je hranu i novac od gradskog veca...".. Izmedju 1417. i 1420. Cigani su se pojavili u mnogim gradovima: Augsburgu, Lineburgu, Hamburgu, Lübeku, Vajmaru, Rostoku, Magdeburgu, Leipzigu, Frankfurtu, Strasburu, Zürihu, Bernu, Satijon-an-Dombu ( Savoja (franc. Savoie, tal. Savoia, engl. Savoy), povesna pokrajina u istocnoj Francuskoj. Od 1416-1720. cela vojvodina je bila u ta davna drevna vremena inace pod vlašcu Savojske dinastije, ciji su vladari 1720. postali sardinskim kraljevima, a od 1861. i kraljevima Italije. Briselu ... Kao "Egipcani" i "Tatari" stizali su u grupama od 100 do 300 ljudi (ne racunajuci decu) s posebnim pismima koja im garantuju bezbedan prolaz (pominje se i propusnica koju im je, verovatno, dao kralj hrvatsko-ugarski kralj Sigmund 1401 god., = Der Schutzbrief des ungarischen Königs und römisch-deutschen Kaisers Sigismund (1423) ermöglichte den Zigeunern, sich fast überall in Europa zu verbreiten. Von den registrierten 5573 Zigeunern, das waren 2,41% der Gesamtbevölkerung, sprachen: 4451 nur Ungarisc 1122 ebenso Zigeunerisch wie Ungarisch. Als bevorzugte Gewerbezweige und Tätigkeiten werden angeführt: Lehmarbeiter (955), Lehmziegelstreicher (680), Tagelöhner (634), Musikanten (478), Ziegelbrenner (273), Schmiede (247), Spinner, Weber, Korbflechter (154), Seiler, Bindfadenmacher (113), Trogmacher (99), Kesselmacher und -flicker (79), Abdecker (16). Unter den Arbeitslosen finden sich die Diebe, Wahrsager und Kartenleger. Die Zigeuner trugen mit ihren spezifischen Tätigkeiten zur wirtschaftlichen Entwicklung der Region bei. Das Zusammenleben über mehrere Jahrhunderte ermöglichte das Kennen lernen und den Austausch kultureller Werte. Leider hat man sehr spät begonnen, die Volksüberlieferungen der Ungarn. Römenien, Serbien .... ecetara, ... und vor allem der Zigeuner zu sammeln. (Zigeunerregister 1895, 50, 60-82) Najveca grupa od oko 14.000 osoba stigla je u Strasburg 1418. godine. Prema hronicaru, Cigani su govorili da im je sudjeno da lutaju sedam godina i da su dosli iz Egipta. Njihovog predvodnika "kneza" Mihaila pratilo je pedesetak konjanika. Njegov brat "knez" Andrija, po dolasku u Satijon-an-Domb, predstavio se kao "knez od Malog Egipta"... U januaru 1420. pojavio se u Briselu, gdje su gradske vlasti njega i njegovu pratnju snabdele hranom i picem. U martu iste godine ova grupa je stigla u Holandiju, a 1421. u Monsu, u Belgiji, obrela su se oba brata, Mihailo i Andrija. Andrija, sa svojom grupom, stigao je u Bolonju 1422. a u julu iste godine, ova grupa je presla iz Forlija u Rim da posjeti papu. Prema istrazivanju, ova poseta je imala za rezultat dokument, u kome je ova grupa dobila blagoslov pape Martina V, ali nikada nije dokazano da li je taj dokument autentican ili je falsifikat. Kasniji izvori svedoce o njihovoj pojavi u Bazelu, Minsteru i Regensburgu, gde se pominje jedan drugi "knez" , Ladislav. Smatra se da je on posedovao pravi dokument, koji je potpisao kralj Sigismund. Na celu grupe koja je stigla u Spaniju 1425. bili su Jovan od Malog Egipta i Toma od Malog Egipta. Jedan izvor kao datum njihovog dolaska u Pariz navodi 17. avgust 1427. Za razliku od drugih, ovaj izvestaj navodi odakle su dosli i zbog cega su dosli. Ta konkretna grupa nije bila velika i stigla je na konjima iz Rima. Predstavili su se kao dosljaci iz "Egipta", odakle su, navodno, proterani zbog svojih hriscanskih uverenja. Savetovano im je, govorili su, da posete papu, sto su oni i ucinili i dobili njegov blagoslov. Medjutim, da bi okajali svoje griehe, morali su da lutaju svijetom sedam godina i da za to vrieme nikada ne zanoce u postelji. Pred kraj avgusta jedna druga, mnogo veca grupa stigla je u Pariz i izazvala paznju svojim izgledom: Cigani su bili tamne puti, tetovirani, cak i po licu, i nosili su srebrne mindjuse. Zene su proricale sudbinu, pa je sve to, uprkos njihovoj prljavstini, privuklo mnoge gradjane. Izvor koji pominje njihov dolazak u Konstancu 1430. navodi kako su to "Cigani" iz "Egipta", koji se nalazi "blizu Krfa". Ovaj podatak ukazuje na Mali Egipat, njihovu naseobinu u Grckoj, iz koje su krenuli. Sljedeci izvori znacajni za proslost Cigana su Saksonska hronika Alberta Kranca (1564) i Cosmographia universalis (1588) Sebastijana Minstera. Ovaj drugi naucnik pominje grupu Cigana (1544), cije su zene bajale i proricale sudbinu, imale mnogo dece, neobicno izgledale itd. I njemu je bilo poznato da Cigani imaju "pismo" koje im obezbjedjuje kretanje i da su "osudjeni" na sedam godina lutanja. Izvori pokazuju da su se, u istom stolecu, Cigani pojavili u Svedskoj (1512.), Velikoj Britaniji (1514.), Norveskoj (1544.) i Finskoj (1597). U Spaniju je prva grupa Cigana stigla 1425., kada je bila prognana iz Francuske. U hronikama iz ovog vremena navodi se da su ciganski "knezovi" bili primljeni u zamku bivseg vojnog zapovednika i cuvara pecata Kastilje, vojvode Migela Lukasa de Iransa. Der Post wurde 10 mal editiert, zuletzt von Zoran Cjata am 18.03.2008 - 05:30. Fri, 12 Sep 2008 21:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/47974/  (... ovo je moj mali prilog viševekovnoj borbi ovog mog divnog naroda za njihovo mesto pod suncem ... ne mogu da poreknem draž i srecu koju u mom srcu budi sama rec: Cigani ´n ... me sem Rrom! ) Vizantijski istoricar Nikeforos Gregoras zabeležio je da su Cigani artisti-akrobati izvodili svoje prestave u Konstatinopolju još 1322. Ova grupa je stigla iz Egipta i obišla mnoge zemlje Vizantijskog Carstva. Posle Konstatinopolja prešli su u Makedoniju preko Trakije. Pismeno svedocenje Simeona Simenisa o Ciganima na Kritu datira iz 1322 god. Dalje pouzdano svedocanstvo o njihovom prisustvu u Grckoj nalazi se u Pravilniku manastira Kseropotamon na Atosu od 1325-1330 god. gde se spominje "Ana, kcerka Limocervulosa, udata za jednog Egipcanina". U to vreme su Cigani živeli na Krfu,(današnje Grcko ostrvo) koji je tada pripadao porodici Anzu. U Bugarskoj (kralj Ivan Sisman je dozvolio jednoj grupi Cigana da se nasele u blizini manastira Rile) i u krajevima Vizantijskog Carstva koji su tada bili pod Venecijom. Okupacija Cimpe, kraj Galipolja, od turske otomanske vojske naterala je Cigane da potraže utociste u krajevima pod tadašnjom venecijanskom vlašcu, i na kopnu, i na ostrvima. U isto vreme došli su i do još nepokorenih država na Balkanskom poluostrvu, u manjim i vecim grupama. Iz ovog perioda potice zapis datiran 5. novembra 1362. o prisustvu Cigana u Dubrovniku. Etnolog Djurdjica Petrovic smatra da je ovo najranije pominjanje Cigana na tlu nekadašnje Jugoslavije. Vizantijski satiricar Mazaris, autor Timariona i Mazarisove "posete zemnom svetu" i sekretar cara Manojla II, takodje nam je ostavio pomen o Ciganima. Opisujuci etnicki sastav Peloponeza, nabrojao je tadašnje skupine sedam glavnih nacionalnosti, medju kojima i Egipcane, (Egüptzy) sto ce reci Cigane. U vrijeme kada su Turci pokorili Peloponez, 1423 god. posto su prethodno zauzeli Trakiju (1365) i južnu Srbiju (1389) Cigani se vec nalaze u svim balkanskim zemljama. Smatra se da su u Srbiju stigli još 1348 god. u Moldaviju 1370, u Vlašku 1385 god.. Uskoro po njihovom dolasku u današnju Rumuniju,(tada još Feudalnog društvenog uredjenj do II sv. rata 1941 god. naime Rumuni su preskocili komplet "kapitalisticko društveno uredjenje direktno su iz Feudalizma iskocili u "socijalizam" po principu "iz opanaka u cipele" .... i tako, u tadašnja vremena u RUMUNIJI cigani ...su postali "rumunski" robovi Feudalne vlastele, kneževa i crkve: Cak je u tadašnja drevna vremena postojala i pijaca ciganskim robljem. Oslobodjeni su tek 1851 god. posle cega su mnogi narocito VLAŠKI cigani oslobodivši se najzad nakon skoro 4 veka "robovanja" (400 god.) u Rumuniji ( od 1385 do 1851) prešli bežeci masovno od viševekovnog ropstva glavom bez obzira, ... naseljavajuci se u ondanašnju Srbiju pod rukovodstvom tadašnjeg kneza Miloša Obrenovica, kao i širom cele Ex Yugoslavije. ... Bosnu, Makedoniju Hrvatsku/Dalmaciju .... Sloveniju, ... Madjarsku, istocnu Evropu, na Balkan, a neki cak i u Ameriku. ( kako ko je gde stigo znao i umeo, sa svojim familjama u manjim plemenskim zbegovima) Prema navodima, godine 1909 god. iz Madjarske, bežeci od novouvedenog propisa «žigosanja Roma» dolazi još jedan veci deo Roma-Kalderaša prezimena: Goman, Lakatoš i Romi Bajaši prezimena: Horvat, i Bogdan. Oni se takodje naseljavaju na navedenom podrucju uz autonomne hrvatske Rome i prethodno pristigle sunarodnjake, madjarske Rome iz Srbije. Zbog dolaska novih skupina Roma u Hrvatsku, koje su se od Roma Lovara razlikovale po kulturi, veri, ali i po razlikama u romskom jeziku, narocito jezik Roma Bajaša koji govore starorumunjskim jezikom, dijalektom ljimba d´ bajaš, jezik s podrucja "Dacije"= Rumunska oblast, teško je bilo znati koliko ih je ukupno bilo, što pokazuje statisticki godišnjak Kraljevine Hrvatske i Slavonije za razdoblje 1906-1910. Isto tako, nema nicega na osnovu cega bi se moglo zakljuciti u koju su kategoriju stanovništva Romi tada bili svrstani, da li prema nacionalnoj pripadnosti sredine u kojoj žive ili su jednostavno upisani u rubrike «ostalo» i «nepoznato». Kao okvirni broj romskog stanovništva uzima se podatak iz popisa stanovništva Kraljevine Jugoslavije od 31.03.1931 godine. Popis je izveden na osnovu veroispovijesti i materinjeg jezika. Prema njemu se 64.909 stanovnika izjasnilo da im je materini jezik «ciganski». Precizniji je podatak iz «Godišnjaka banske vlasti Banovine Hrvatske» od 16.08 1940.godine, da «ciganskim»kao materinjim jezikom govori 14.879 ili 0,37 posto stanovništva.Prema ondašnjem broju Roma u Hrvatskoj, koje sacinjavaju, uz autonomne hrvatske Rome–Lovare, Romi došljaci, može se zakljuciti kako je svim romskim skupinama tadašnji zakon, naklonost neromskog stanovništva i podrucje u kome žive u potpunosti odgovaralo. To je bio poticaj da to podrucje prihvate kao «obecanu zemlju» u kojoj ih nitko nece proganjati i u kojoj ce se trajno nastaniti. Zanimljivo je da su pridošli Romi bili specificni po svijetloj puti te plavoj ili zelenoj boji ociju što je bila suprotnost ovdašnjim Romima Lovarima koji su bili izrazito tamne puti i vecinom smedje boje ociju. Der Post wurde 13 mal editiert, zuletzt von Zoran Cjata am 18.03.2008 - 00:20. Fri, 12 Sep 2008 21:48:00 +0200 https://www.blogoye.me/gurbet/47973/