Ima misli koje se samo jednom jave, i nikad vise. Sad citaoce,moje cudo shvati, kad videh gde se niti ne pomace stvar,a u slici promena je prati! https://www.blogoye.me/ehotisine/ sr Fri, 17 Jul 2026 00:16:50 +0200 BlogOye! Ja sam zato da se na primeru Volt Diznijevih stripova i njegovih filmova,kao i stripova poput MANDRAKA,koji ima pored sebe fizikalca Lotara koji je Crnac,ili FANTOM-DUH KOJI HODA.Sedište mu je u Africi,i čuvaju ga Pigmeji.To je isto sa TARZANOM.To su rasistički stripovi.Belac u džunglama gospodari Crncima.To je rasistička varijanta kojom vaspitavaju svoju decu i ona je i dalje na snazi.Volt Dizni je stvorio sliku bolesnog sveta,svi žive sami.Na primer,Buldozi su MIKI MAUSU predstavljeni kao Hispanjolci,odnosno Crnci.I oni su uvek robijaši i lopovi.Kao što sam pričao o bajkama IVICA I MARICA ,ili CRVENKAPA:CRVENKAPA JE JEDNA OD NAJMONSRTUOZNIJIH PRIČA IKADA ISPRIČANA! Samo početak priče-bolesna baka leži u sred šume,i majka šalje ćerku da joj nosi kolačiće!? Pa svaki normalan čovek bi tu ženu doveo kod sebe da je leči,pa kako može bolesna starica da se brine o sebi!? Sam početak priče je monstruozan.I onda neke budaletine kažu-pa deca to ne shvataju na taj način.Pa o tome se i radi,oni podsvesno upijaju te bolesne principe,zato se starica pojavljuje kao neka veštica,kao ispali joj zubi,znači,ako čovek gubi telesnu snagu,više ne vredi,ne ceni se duhovnost,ne ceni se ljudskost,ne ceni se životno iskustvo,već se ceni ta fizikalija,…i zato je veštica uvek stara i odvratna.Tako je odvratan odnos prema starim ljudima.ALAN FORD je izvannredan strip.To je jedan od najboljih stripova koji je ikada napravljen.To je strip koji ima kritičku dimenziju i koji u karikaturalnom smislu,daje sliku kapitalističkog života.Na primer Superhik,koji otima siromasima i daje bogatašima,simbolika je neverovatna,nije ni čudo što su Magnusa i Bunkera proglašavali komunistima… :))) Starost nije dostojna coveka u ovom modernom vremenu. Fri, 02 Jan 2009 17:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/55407/ Slusam sinoc roditelje sta pricaju za vreme pripreme vecere.Otac sprema neke case za vino i daje komentar za jednu casu"Cinimi se da je ova casa pukla" Cujem odgovor sa druge strane kuhinje"Ja sam odavno pukla pa nikom nista" Ispih moje vine i produzih dalje. Tue, 25 Nov 2008 23:10:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/53053/     U casovi dokonosti i nedostatka osmeha sputanim dnevnim aktivnostima i poslu kojim se bavim,dok odmaram kuci i nevesto trazim nesto po sobi,ceprkam svrljam po starim slikama,pismima iz vojske dragih mi prijatelja,naletim na jednu staru sliku dok sam bio mali.Primetih jednom u tom trazenju i gledanju starih slika,ili skorijih svejedno da mi se izmami neki spontani osmeh i neka radost od vec necega dozivljenog,prozivljenog sa tih slika,ili pisama,i ostaveme trag na licu i osmehu.Krajnje  pozitivan dozivljaj koji traje do kasno u noc,do spavanja,a neretko i u samo budjenje,taj osmeh ne iscezava. Gledajacu tu sliku,staru,crno belu,posto sam i sam dete crno bele fotografije i tog doba/moji roditelji tad nisu imali foto aparat u boji/primetih na toj fotografiji naravno mene,a pored i NJU.Imao sam 5- godina tada.Naslonjen na zid,sa nogom levom na nekoj lopti sarenoj onoj za vodu na naduvavanje,a ona me zagrlila i prislonila glavu tik uz moju.Smesim se,zapravo oci mi se smeju,ruke ne znaju sta ce,i kako da ih namestim,samo se secam da se stidim da je zagrlim a uzasno se lepo osecam pored nje.Secam se,i imena njenog. Secam se isto,da su me cuvali baka i deka,deda je bio vojno lice,mornarica,i imali su stan u Dalmaciji,tada se to mesto zvalo Ploce.Roditelji su me slali tamo svako leto ne bi li malo ojacao na moru.Divno sam druzenje imao sa bakom i dekom,roditelje  nisam vidjao katkada po mesec dana,i voleo sam te odlaske na primorje.Kasnije kad su razradili moj odlazak iz Beograda,koji se ogledao u tome da mi kupe kupace gace i cetkicu za zube,slali su me na avion,samog,a u avionu su me cuvale stujardese.Nisam se prterano bunio,cak stavise bio sam radostan jer znam da me cekaju na aerodromu baka i deka.I ona naravno.Zvala se Sanja.Druzili smo se vec od moje druge godine svako leto i rasli zajedno. A sto mi je ta bas fotografija sa njom vratila ponovo osmeh i to secanje i nesto setno,sto je bilo.Zapravo kad bolje pogledam sad tu sliku,iz tog doba,setim se da mi je to bila prva ljubav u mom malom decjem zivotu.Pa neko bi rekao da sam bio mali za ljubav,da je to bila simpatija samo,ali ne.Za mene je bila ljubav,sad to vidim iz ovog ugla kad sam odrastao.A zasto? PA zato sto sam bio tuzan kad idem u nazad za BG,a radovao se kad cu je opet videti.Ja plav,plave trepavice,obrve,plave velike oci.A ona crne duge kose,plavih ociju i pomalo vislja od mene al tad nisam mario za taj macho trip visine.Vecinom slucaja,vreme smo provodili u igri,na moru u camcima i dugim setnjama. Secam se isto,da sam dobio neke cudne tikove pored nje.Cesto nisam znao kako da se ophodim prema njoj,kako da joj izrazim svoja osecanja koja se tek razvijala kod mene a ni slutio nisam da cu ih usvojiti vec tada pa mozda do kraja svog zivota.Nebrojano puta nisam znao sta cu sam sa sobom kad je pored mene,sta cu sa rukama,nogama,glavom.Cesto sam se saplitao,padao,pa se pravio da sam pao u nesvest da vidim da li ce ona prva da mi pridje i pomogne da ustanem,stanem na te nespretne noge.Onda sam provali fazon,da kod god zelim nesto  lepo da joj kazem,ili mi drago sto je opet vidim,ja je pocupam za kosu,ili sutnem u nogu.Cesto sam poceo to da radim,i cesto je plakala zbog toga,mada nisam razumeo sto place  i kmezi.Sanju sam kasnije ostavio na tom mestu,koje nisam vise posecivao,deka dobio novu sluzbu u Puli.Ali meni je Sanja i dalje uzasno draga,i cuvam je u masti,i dalje je mala,malo vislja od mene,zakovao sam je u svom detinststvu,i prvoj emociji,ljubavi,nasoj maloj. Dodjose osnovni skolski dani,i dalje sam sve svoje simpatije ponekad cupao za kosu,ponekad sam znao da ih zvinem u nogu,ne tako jako kao Sanju,nego onako nesmotreno al mnogo lakse da ne placu.Bojim se da me i tad nisu razumeme,al no dobro,sad vidim zasto. Secam se vec osmog razdreda.Poceo sam sam da se oblacim i biram stvari.Nema vise trenerki,sam idem na sisanje  i biram frizuru,stavljam gel na kosu,manekenisem se i bacam noge dok hodam,to je bio fazon tad.Opet jedna ljubav.Fazon sa cupanjem,ali i sa sutiranjem iscezava,ali pomalo.ALi padanje u nesvest i dalje drzim u rukavu.U nemocu izrazavnja mojih osecanja pred njom,al vec vidim da se smekamo pogledima nedeljama,a blizi se raspust,odlucim se za staru taktiku padanja u nesvest.Bio je veliki odmor,kad su svi van ucionica.Vidim da je tik par stepenika ona iza mene,ja se zaplicem i padam u nesvest.I cekam.I cekam.Cujem glasove neke,Vlado, Vlado,i nadam se samo da me ovi moji iz razreda prvo ne podignu.I zamislite,prva ona prilazi,hvata me za ruku,i vec tada sam znao da je to ona,jer me neka cudna toplina obuzela od glave pa sve do novih starki crvenih koje sam dobio od sestre za rodjendan.O sreci mojoj nikad kraja,opet me sam Bog pogledao i stidljivku jednom,meni,poslao jos jednu dragu osobu meni u moj emotivni zivot.Zapravo bilo mi je nekako drago,za svu tu paznju i kako su se svi uplasili za mene,ali ona mi je bila najdraza u tom momentu.Od tad smo bili zajedno,nas dvoje,i delili prvi poljubac i sve te igre,prvi Mek,zvake,voznje motorom,tajne. Secam se,ma ne secam se ovako je bilo. Vec sam veliki,preskacem sve stepenice secanja i dolazim do te,kljucne za ljubavni zivot moj,onaj pravi kad te bole grudi,zamagli,kad ne znam vrata da otkljucam,zaboravljam peglu,gubim stvari ne odem na neki vazan rodjendan da bih bio sa njom.Imam vec 29 godina.I dalje ne znam sta da kazem,ponekad,kad je ono bas pravo.One pored mene,u nekom klubu,opet ne znam sta cu sa rukama,nogama glavom.Znam da ne smem da je sutnem,cupam,guram.Samo sam joj rekao i pitao da li smem da je sutnem u nogu.Zacudjeno me pogleda,onako ko ludaka i pita "zasto?" "Pa znas ono kad smo bili mali,ili kao u osnovnoj,kad imas simpatiju a ti ne znas sta ces pa je sutnes u nogu.Jel mogu ja tebe da zviznem u nogu"? Tek tad se nasmeja,shvatila,priblizila lice.Odjedanput se ruke same odvezase,noge takodje,a tek glava kao da se zauvek oslobodila.Vise nema problema sa vratom i tim ukocenim rukama,nogama,glavom.Zapravo vise nema padanja u nesvest,nespretnosti.Poceo sam i da govorim,glasno,razgovetno i pricam o svojim emocijama.Poceo sam da recitujem,igram basket,fudbal.Dobio sam novo telo.Dobio sam pored nje,sebe,uz nju.Vise ne sanjam.Budam sam.San mi je postao san,unutar sna. ZA sve koji jos traze,ne libi te se,sutnite nekog,lagano,pocupajte za kosu,nemojte se bojati.Tako sam ja poceo sa njom,sa Sanjom a kraj vec znate.Sada je sutnem samo za godisnjicu,ne jako,ali da se seti samo.I dalje se nasmeje,priblizi svoje lice,a ruke,glava,noge hmmmm ma vec sve znate               Sat, 22 Nov 2008 17:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/52850/      Jednom se Zlo nadje oci u oci sa Dobrom i taman htede da ga prozdere kako bi jednom za svagda okoncalo tu besmislenu kavgu;ali videvsi kako je drugi majusan,Zlo pomisli !      "Moze se raditi samo o zamci;zaista,progutam li Dobro sada,dok igleda tako slabasno,ljudi ce pomisliti kako sam rdjavo postupio i jacu se toliko skupiti od stida da Dobro nece propustiti proliku nego ce me ono progutati, S tom razlikom sto ce ljudi pomisliti da je ono dobro ucinilo,jer je tesko navesti ih da odustanu od pomisli koji ih teraju da poveruju kako Zlo postupa rdjavo a kako Dobro postupa dobro"      I tako se dobro jos jednom izvuklo. Fri, 21 Nov 2008 22:18:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/52757/          "Stvari nisu tako jednostavne-govorilo je sebi Dobro tog poslepodneva-kao sto misle neka deca i vecina odraslih.     Svi znaju da se u nekim prilikama ja skrivam iza Zla,kao kada se razbolis ili propustis avion a avion se srusi tako da bi i blagi Bog ispustio dusu:u drugim prilikima,naprotiv,Zlo se iza mene krije,kao kad se onomad podlac Abel podmetnuo da ga kain ubije kako bi ovaj ispao hulja pred svetom i kako nikad vise ne bi mogao popraviti svoj ugled.     "Stvari nisu tako jednostavne."   Thu, 13 Nov 2008 15:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/52120/ Moj stil je leprsavost krila njegovih prodornost svetlosti jake Moj stil je kljuc svih praznih kljucaonica moj stil je vera u svaki izgubljeni treptaj leptirove nade Moj stil je sutra Tue, 11 Nov 2008 23:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/52016/ Zasto pojedini ljudi zele da cuju tisinu kada u njoj nema niceg osim tisine Mozda i ne znaju sta je tisina zasto bi inace zeleli da je cuju Znam jednog koji se vratio iz tisine danju je veoma tih i smiren a nocu budan Obicno je sam i retko sa kim prica Po danu ne seta,voli senke Pricao sam sa njim i druzio se ali sam od njega dobio samo tisinu Pokusao sam da ga razumem ali sve sto sam dobio bila je tisina Plase ga se,misle da je tisina prelazna i opasna Vecina ne zna da je bolje ziveti u tisini nego u stvarnom i bolesnom svetu On je sam i zivi u kuci na kraju price Cesto dok setam vidim kako u tisini razgovara sa tisinom Mon, 10 Nov 2008 14:18:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/51905/ Ustadoh malo ranije jutros nego obicno.Uvek se osecam blago mentalno zaostao posle budjenja.Uradim par vezbi za kicmu,uz mobilni sa slusalicama na usima i nekom dobrom laganom muzikom.U ovim jutarnjim satima opredlih se za neku zvuke iz Tibetanskog manistira.Cujem da jedna slusalica prekida,leva.Pade mi na pamet da posle vezbi skoknem do kineza po nove slusalice.Sve za 100 din.Tamo imaju bas sve. Ulazaim u radnju,vidim da me pogledi vec prate po radnji i misle da sam vec krenuo nesto da maznem.Uvek me zabavljaju ti pogledi.Naletim na svakakve djakonije po radnji,fen za kosu za 150 din,nije neki al jeftino i pise sony na njemu,oridjidji je garant/original/.Sve ima pomalo cudan miras,svaka stvar po tim njihovim radanjama.Naletim i na one masinice za dlake iz nosa,usiju pa pokupim tri komada toga,bice dobri za rodjendan za drugare iovako ulazimo u to doba kad ce nam terbati ti aparati.Imaju tamo bas sve za svakog po nesto i nije skupo.zadnji fen mi trajao 7 dana,ali no dobro 150 dinara nije puno a bas me zanimalo koliko ce da traje.Placam sve to na inprovizovaoj kasi i odlazim spokojan kao iz pravog sopinga i vec se pomalo bolje osecam.U dzepu mi disk sa muzikom saund of natura koji nosim drugarici na poklon.Bolesna je ima neki grip pa kuka da je obidjem malo i ponesem joj sto god interesantno sto i ucinih.Zastadoh na trafici da uzmem nesto slatko,zurnal spotrski i vidim bravo grll,one novine za tinejdzere.Iako je ona u prvoj dekadi 30-setih pomislih da ce biti zabavno izlistati sa njom to stivo tinejdz.Vec me opet zove na mob i piti kada stizem,ja vec ispred vrata njenih.Otvara,pomalo bleda i aksiozna ali osmeh je tu,ne voli niko da je sam pa cak i kad boluje.Vec sa vrata vice sta si mi doneo jer uvek zna da ponesem nesto posebno i zabavno mada i kad nista ne donesem ja kazem da sam doneo samo  sebe.Dodajem joj bravo grll i vec prasak od smeha uz komentar da je vec sve to prosla poodavno.Ali ne lezi vraze,dosta tema je vec sigurno zaboraila pa je red da obnovimo sve to zajedno.bravo grll sadrzi sve teme i imaju sve skoro pa kao kod Kineza i u onim radnjama sve za 50-100 dinara.Ali zaista sve pise,kako se stavljaju ulosci,kako da se skockas za izlazak,prvi poljubac,sminkanje i meni naj zabavnije pravilo treceg izlaska sa deckom.Ne znam da li je to zastupljeno samo u Evropi,ali pise da decku treba dati na trecem sastanku,znaci spavati sa njim ako se vidite treci put ne pre toga.Sta uce decu tinejdzersku Evropsku.Ne verujem da ce ove nase princeza da usvoje to prailo treceg vidjanja,barem moje misljenje.U trenu mi pada na pamet da cujem i njeno misljenje,mada ga vec dobro znam. Stize caj koji je vec gotov u razmacima naseg citanja i smejanja.Primecujem da joj je vec malo bolje i nema ono bolesnicko lice,paznja cini cuda.Vreme  leti u smehu  i pricama naseg iskustva iz ljubavnog zivota i uvek mi je bilo zabavno slusati zenska iskustva sa velikom paznjom ne bi lih nesto vise saznao i otkrio,zabavljaju me takvi razgovori i opustaju.Nju stize umor lagano,merimo temperaturu i vidim da je lomi.Pustam joj muziku koju doneseh,prinesoh tecnosti na stocic i pokrih je debelim nekim cebetom.Pita da jos malo ostenem dok ne zaspi,taman da vidim sta ima od filmova i ponesem nesto ako ima zanimljivo.Dok sam narezao taj film vec je utonula u san.Iskradam se polako,ljubim je u obraz i ovlas pomilujem po licu.Uvek mi se dopadala kad je krhka i dobije taj izraz zenstvenosti dok boluje i spava,samo tad mi je privlacna posto kad je raspolozena i zdrava ne mozes je ispratiti sa tim idejama i energijom  koja ne miruje.Dok sam odlazio razmisljam sta bih mogao da jedem usput.Osecam se ispunjeno,jer ovo mi je bio dusevni rucak,dusevna hrana.Nesebicnost,ljubav,iskrenost,pozrtvovanje osmeh. Malo je potrebno za radost,odlazim sad u tisini,malo da posmatram prirodu,slusam muziku,citam poeziju Mon, 10 Nov 2008 14:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/ehotisine/51903/