Edukator

Sta je potrebno svakom detetu sa posebnim potrebama

Tue, 23 Feb 2010 15:55:00 +0100

Sta je potrebno svakom detetu sa posebnim potrebama

Autor: Mykola Swarnuk

O iskustvu roditelja deteta sa posebnim potrebama, namenjen drugim roditeljima i profesionalcima: o osecanjima, povezivanju i izgradnji sistema podrske, o poverenju i nepoverenju...

http://www.cip.org.yu/materijali/stajepotrebnosvakomdetetusaposebnimpotrebama.pdf

Roditelji, kao u�esnici u programu obrazovanja dece

Wed, 13 Feb 2008 11:19:00 +0100

Ovaj tekst mo�e poslu�iti roditeljima koji �ele da u�estvuju u obrazovanju svoje dece, posebno u predškolskom uzrastu, ali isto tako mo�e se primeniti , uz odredjene adaptacije i na decu školskog uzrasta.Roditelji preuzmite odgovornost za obrazovanje svoje dece, nijedna škola ni institucija ne mo�e zameniti vas i vaš doprinos u razvoju njihovih li�nosti i potencijala, a isto tako preuzeti odgovornost u tom smislu koja je u najve�em i najlepšem zna�enje isklju�ivo vaša.

Roditelji, kao u�esnici u programu obrazovanja dece

Snunit Gal, Med, i Malca K. Aleksandrowicz, PhD

Ljudsko bi�e se ra�a bespomo�no. Beba je potpuno zavisna od onih koji brinu

o njoj. Što je period zavisnosti du�i, roditelji �e imati više vremena da

bebi/malom detetu prenesu svoja znanja, a ono više šanse da nau�i o

slo�enosti sveta u kome �ivi - drugim re�ima, o civilizacijskim procesima.

Roditelji su povezan sa detetom, koliko i ono sa njima. Ovu uzajamnu

zavisnost zovemo ljubav.

Ljudska zavisnost dosti�e vrhunac sa sedam meseci starosti, u nekim

slu�ajevima i ranije. U ovom uzrastu prisutan je ubrzani motorni razvoj. Dete

po�inje da se uspravlja i sedi, a uskoro �e po�eti da stoji i da hoda. Sa sedam

meseci dete je sposobno da sa skoro savršenom veštinom dr�i mali objekat

sa dva prsta. Dete tako�e po�inje da prime�uje nepromenjivost objekata

(Pija�e 1953.). Roditelji su naravno ''centralni objekti'' u �ivotu dece i

razdvajanje od njih je obi�no teško. I roditeljima je teško da budu razdvojeni

od dece. Roditelj se mo�e ose�ati tu�no ili �ak krivim zato što je ''napustio''

dete. Ovaj ose�aj uznemirenosti se pove�ava u proporciji sa stanjem

nepovezanosti sa ljudima ili mestom na kojem je roditelj ''ostavio'' dete.

Mo�da majci nije teško da ostavi dete sa svojom majkom, ali joj mo�e biti

teško da ostavi dete u jaslama/vrti�u ili sa bebisiterkom koju zna godinama.

(Pol 1990.)

Detetu je teško da bude odvojeno od roditelja, ali se ose�anje gubitka i

usamljenosti smanjuje kako mu/joj sredina u kojoj boravi postaje poznatija.

Posle nekoliko nedelja ili meseci prilago�avanja, dete prestaje da pla�e kada

roditelji odu. Po�inje da se smeši s ljubavlju med.sestri/vaspita�u kada do�e u

jasle/vrti�.

Odvajanje je deo �ivota. Zato kvalitetno iskustvo odvajanja i ponovnog

sretanja sa roditeljima, uti�e na detetov pozitivan razvoj.

Još jedan faktor koji poma�e detetu da se odvoji od ku�e i voljenih, kao i

procesu prilago�avanja na svet van ku�e (druge ljude i decu), je roditeljsko

u�eš�e u de�ijem �ivotu izvan ku�e - obrazovnom kontekstu u kome dete

provodi od tri do devet sati dnevno.

U�eš�e roditelja u obrazovnom kontekstu njihove dece:

1.doprinosi kvalitetnom de�ijem razvoju

2.stvara ose�anje zadovoljstva, ponosa, samopouzdanja i sigurnosti

svoju ulogu roditelja;i

3.pru�a mogu�nost roditeljima da procenjuju obrazovni plan i proces i uti�u

na njegov kvalitet

Da preciziramo:

1. U�eš�e roditelja doprinosi kvalitetnom de�ijem razvoju

Kada roditelj provede dan ili dva mese�no u jaslama/vrti�u on/ona šalje

poruku detetu ''Nisam te napustio!To vidiš po tome što sam tu i u�ivam u tvom

društvu i u ovom okru�enju''. Na taj na�in nestaje sumnja da se roditelji

otu�uju od dece i detetovo ose�anje da je napušteno i proterano iz raja se

smanjuje, zato što su mama i tata tu, pored njega. Na po�etku takvog dana,

dete se dr�i roditelja i prestaje da u�estvuje u dnevnim igrovnim aktivnostima.

Posle nekog vremena, detetu dosadi društvo roditelja i onda se ono vra�a

svojim uobi�ajenim dnevnin aktivnostima, s vremena na vreme proveravaju�i

šta mama i tata rade. Deca mogu da osete ljubomoru, ako neka druga deca

razgovaraju sa njihovim roditeljima, ali isto tako mogu biti ponosna na na�in

kako njihovi roditelji pripremaju u�inu ili slu�e obrok. Ako roditelj mo�e da

popravi neki slomljeni predmet, dete je dodatno ponosno. Na putu ku�i, deca

mogu sa roditeljima da pri�aju o igrama ili deci koja su deo njihovog �ivota, a

roditelj upoznat sa detetovim okru�enjem zna o �emu dete govori. Drugim

re�ima, u�eš�e roditelja u obrazovanju njihove dece ih zbli�ava sa decom,

pru�a im zajedni�ke teme za razgovor i osna�uje detetovo samopouzdanje i

samostalnost.

2. U�eš�e roditelja stvara ose�anje zadovoljstva, ponosa,

samopouzdanja i sigurnosti u svoju ulogu roditelja

Roditelji koji �esto provode vreme u obdaništu/jaslama svog deteta imaju

prilike da ponovo pro�ive detinjstvo. Oni se podse�aju de�ijih pesmica, igara i

nekih problema i strepnji koje su imali kao mali. Onda se «spuštaju» na nivo

svog deteta i bolje ga razumeju. Roditelji mogu da imaju ''vrti�'' i kod ku�e, jer

su upoznati sa pri�ama koje se tamo pri�aju. Tako�e znaju šta da kupe detetu

ili kako da savetuju druge šta da mu kupe zato što su u toku sa svetom novih

igara iz vrti�a i znaju kako da se igraju sa decom. Roditelji nau�e da porede

svoju decu sa drugom i za dobre i za loše stvari. Ovo znanje osposobljava

roditelje da se bave problemima svoje dece, bilo da se radi o razvijanju

motorne koordinacije ili obuzdavanju besa prema drugoj deci. Drugim re�ima,

zahvaljuju�i prilici da u�e, provode�i vreme u jaslama/vrti�u, roditelji upoznaju

razne strane li�nosti svoje dece. Vreme provedeno u jaslama/vrti�u poma�e

roditelju da se razvije kao obrazovni i emotivni koordinator svog deteta, da

oja�a samopouzdanje kao roditelj i ''oslobodi'' se ose�anja krivice zato što je

''napustio'' dete i ostavio ga sa «nepoznatim ljudima».

Roditelj koji provodi vreme u jaslama/vrti�u u�estvuje u razli�itim

aktivnostima: �iš�enju, pripremanju hrane, pripremi igara, ili zabava,

razdvajanju dece koja se sva�aju i sl. U�eš�e mu/joj poma�e da se ose�a

va�nim – ''Ja sam ovde potreban/a! Koristan/na sam.''

Na kraju, ovo u�eš�e u �ivotu i radu jaslica/vrti�a pru�a šansu roditelju da

procenjuje obrazovni rad - šta nedostaje, šta treba dodati, promeniti i koje

probleme treba rešiti? �esto smo slušali kako roditelji objašnjavaju drugim

roditeljima probleme svoje dece i poma�u im da ih reše na pravi na�in uz

punu saradnju med.sestara/vaspita�a i psihologa.

3.U�eš�e roditelja pru�a im mogu�nost da procenjuju obrazovni plan

i proces i uti�u na njegov kvalitet

Obrazovnom sistemu u jaslama/obdaništu se mo�e dosta pomo�i kada

roditelji poma�u u raznim domenima - pru�aju pomo� u �iš�enju, pripremanju

hrane, popravljanju instalacija, baštovanstvu, popravljanju igra�aka,

organizovanju igranki ili gimnastike ili kao saradnici koji rade sa malim

grupama dece. Roditelj koji u�estvuje u �ivotu jaslica/obdaništa mo�e biti

posrednik izme�u zaposlenih i obrazovih vlasti. Ovo posredovanje je

dvostruko - u oblastima gde roditelj ima više znanja nego zaposleni, mo�e da

doprinese svojim znanjem. Kao roditelj i gra�anin, roditelj mo�da mo�e da

lobira i izbori se za bolje uslove u obrazovnoj ustanovi, ostvarivanje prava i

pove�anja bud�eta, što zaposleni mo�da ne mogu. Roditelji koji provode

vreme u jaslama/vrti�u i znaju šta je neophodno za kvalitetan rad mogu da

stupe u kontakt sa institucijama koje su odgovorne za obrazovnu instituciju,

ubedljivije nego što to mo�e edukator i zahtevaju ono šta obdanište i njihovo

dete imaju prava da dobiju. Prisustvo roditelja u jaslama/vrti�u je od pomo�i i

u upravljanju svakodnevnim �ivotom. Ali još va�nije je, i to

med.sestre/vaspita�i treba da imaju na umu, da roditelj koji provodi dan u

jaslama/vrti�u, ''nastavlja sa jaslama/vrti�em kod ku�e'' i to ne samo sa

aktivnostima i rutinama, ve� i primenom sistema vrednosti. U slu�ajevima

kada dete ima problema u jaslama/vrti�u, roditelji �e pokušati da ih reše kod

ku�e i sre�no dete �e slede�eg dana do�i u kolektiv.

Zajedni�ke brige i poteško�e

Do sada smo govorili o prednostima u�eš�a roditelja u �ivotu i obrazovnoj

sredini dece. Va�no je obratiti pa�nju i na situacije koje se ne mogu zaobi�i i

koje se teško rešavaju.

Na primer, roditelji mogu da se �ale što ne idu na posao, posebno samohrani

roditelji. Kod razvedenih parova, dani kada koji roditelj dolazi se moraju

uskladiti i to �esto ne uspeva. Postoje slu�ajevi u kojima roditelji slabog

fizi�kog i mentalnog zdravlja ne bi trebalo da dolaze u obrazovnu sredinu.

Jedna od poteško�a je i ta da deca u ovakim situacijama, lišena u�eš�a svojih

roditelja, mogu biti ljubomorna na decu koja imaju tu ''�ast'' da «ugoste» svoje

roditelje.

Edukatori se tako�e mogu ose�ati nelagodno u prisustvu stranaca (posebno

onih koji su skloni kritikovanju). Neki vaspita�i/med.sestre tvrde da se �esto

ne mogu osloniti na zrelost i odgovornost roditelja. Ako obe�aju da �e do�i,

desi se da ne do�u. Ako su zamoljeni da pomognu, ne urade to uvek na

odgovaraju�i na�in.

Kvalitetne jasle/vrti�

Da�emo primer ''kvalitetnih jaslica/ vrti�a'' , jedan model u kome bi uklju�enost

roditelja u �ivot njihove dece bila izbalansirana. To je model u kome roditelji

zajedno sa osobljem implementiraju ranije navedene principe, vode�i ra�una

o potencijalnim poteško�ama.

Mi predla�emo da se roditelji okupe radi poboljšanja obrazovnog nivoa

institucija koje poha�aju njihova deca. Njihov doprinos bi se razlikovao od

obdaništa do obdaništa, jer bi bio u skladu sa specifi�nim obrazovnim

ciljevima kao i sa sposobnoš�u roditelja koja varira od grupe do grupe.

Predlog se bazira na slede�im pretpostavkama:

1.Roditelji šalju decu u vrti�, jer su zauzeti i nemaju dovoljno slobodnog

vremena da se bave njima tokom dana (Sers,Filip i Makartni 1989.)

2.Roditelji su jako zainteresovani za razvoj svog deteta i aktivnosti kojima

se bavi tokom boravka u jaslama/vrti�u

3.Uklju�enost u �ivot i rad jaslica/vrti�a poma�e roditeljima da se izbore sa

ose�anjem krivice što su poslali decu toliko vremena van ku�e. Smanjenje

ose�anja krivice bi smanjilo njihovu anksioznost, što bi im omogu�ilo da se

skoncentrišu na svoj posao.

4.Samo prisustvo roditelja, baka i deka doprinosi da se deca ose�aju bolje

i podsti�e njihovo samopouzdanje. Ve�e samopouzdanje osloba�a decu

ansioznosti usled odvajanja od roditelja. Što se dete sigurnije ose�a, bolje

�e se uklju�iti u aktivnosti.

5.Ne treba da zahtevamo da roditelji budu mnogo uklju�eni u �ivot i rad

jaslica/vrti�a, jer to mo�e da doprinese tome da se oni umore i da manje

pa�nje posvete deci kod ku�e.

6.Postoje razlike u poljima interesovanja i mogu�nostima roditelja. Zbog

toga se u�eš�e roditelja mora dobro osmisliti, adaptirati i individualizovati

sa sveš�u o tome da je samo prisustvo roditelja nešto što oboga�uju�e.

Kako se organizovati?

Prvi korak u uklju�ivanju roditelja je stvaranje atmosfere otvorenosti i

saose�anja za roditelje kroz diskusije i seminare.

Drugi korak je pronala�enje ''roditelja kojima je stalo'', obi�no kroz izbore

odbora roditelja, kao i sastajanje odbora i njihovo uklju�ivanje u obrazovne

aktivnosti.

Tre�i korak je da se �lanovi odbora roditelja zainteresuju za osmišljeni i

organizovani anga�man roditelja u cilju unapre�ivanja jaslica/vrti�a.

�etvrti korak je da odbor roditelja sam inicira i organizuje opšti roditeljski

sastanak na kome bi se diskutovalo o tome na koji na�in roditelji mogu i treba

da se obave�u da unaprede jaslice/vrti�. Ponekad ovi sastanci treba da se

odr�e nekoliko puta da bi roditelji shvatili smisao i zna�enje onoga što se od

njih tra�i i da bi se uklju�ili u aktivnosti. U ovoj fazi osoblje treba da bude

otvoreno, pasivno i da pru�a podršku.

Peti korak je kada se ''roditelji kojima je stalo'' organizuju i svaki se obave�e

da �e dva ili tri sata mese�no (ili više, zavisi od mogu�nosti) provesti u

jaslama/vrti�u.

Šesti korak je kada odbor roditelja zajedno sa direktorom jaslica/vrti�a i

med.sestrama/vaspita�ima, pravi listu razli�itih aktivnosti koje su relevantne

za rad jaslica/vrti�a i prilago�ene sposobnostima �lanova grupe. Roditelji �e

obele�iti aktivnosti u kojima �ele da u�estvuju, kao i dane i sate koji im

odgovaraju. Roditelji �e se pridr�avati rasporeda koji su dogovorili.

Sedmi korak je kada odbor roditelja u saradnji sa osobljem jaslica/vrti�a,

pravi raspored u�estovanja roditelja u skladu sa onim što su roditelji ponudili.

Svi zaposleni i deca �e profitirati od aktivnog uklju�ivanja roditelja. Prisustvo

roditelja koji �ele da budu uklju�eni mo�e da obogati jasle/vrti�, i da pomogne

na neki na�in,deci �iji roditelji nisu uklju�eni.

Jedan od problema koji se javlja je šta u�initi sa roditeljima koji ne poštuju

svoje obaveze? Mi predla�emo ''kaznu'' izbacivanja za one roditelje koji ne

poštuju svoje obaveze. Prema našem mišljenju, osoba ne mo�e biti nevoljni

volonter tako da nije prikladno koristiti socijalni pritisak da bi se roditelji prisilili

da u�estvuju.

Razli�iti na�ini/mogu�nosti uklju�ivanja roditelja

1.Pri�anje pri�a u malim grupama

2.Fizi�ke aktivnosti

3.Pokretne igre

4.Kuvanje u koje mogu biti uklju�ena deca, a ne moraju

5.Popravljanje igra�aka i svega drugog što je potrebno

6.Priprema aktivnosti za bezbednost u saobra�aju, "kao da" aktivnosti sa

napravljenim ulicama i saobra�ajnim znacima

7.Šetnja oko jaslica/vrti�a u malim grupama, istra�ivanje “komšiluka” i

lokalne zajednice

8.Popravka nameštaja

9.Priprema i izdavanje �asopisa, informatora, prikupljanje materijala,

štampanje i distribucija

10.Prikupljanje fondova

11.Priprema i proslava razli�itih praznika

12.Popravka ode�e za lutke, plišanih igra�aka

13.Radne grupe za organizovanje proslava i zabava za roditelje,

okupljanja bez dece.....

Ovoj listi se mo�e dodati još aktivnosti. Što je lista du�a roditeljima �e biti

lakše da prona�u nešto za sebe, na�in da se uklju�e i ose�aju prijatno i

prihva�eno.

Igre za decu i roditelje, 2

Wed, 29 Nov 2006 02:08:00 +0100

Igre za decu i roditelje

Mon, 27 Nov 2006 02:57:00 +0100

Dragi roditelji! Ovim topikom zapo�injem jednu seriju predloga igara za pravilan i zdrav razvoj va�e dece!

DR�AVA BLAGOSTANJA UNI�TAVA PORODICU

Thu, 28 Sep 2006 02:18:00 +0200

Ve�inu ljudi koji se susretnu sa libertarijanskim idejama zbunjuje pomisao da �e privatno dobro�instvo, u odsustvu dr�avnih programa socijalnog osiguranja, re�iti probleme zaista bespomo�nih ljudi. Takve donatorske organizacije i sada postoje ali niko ne zna zasigurno koliko bi se njihove donacije pove�ale u dru�tvu u kome bi porez bio ukinut.

Kada smo moj brat i ja bili deca, dok su roditelji bili zauzeti poslom o nama su brinuli baba i deda. Sa svoje strane, moji roditelji su obezbe�ivali celo doma�instvo u kome smo svi zajedno �iveli pod jednim krovim, da bi u�tedeli novac. Kada se moj otac preselio u Sjedinjene dr�ave i zara�ivao vi�e, pobrinuo se da moji baba i deda budu zbrinuti.

Ovako je bilo uvek i svuda do pojave dr�ave blagostanja: roditelji se brinu o deci jer �e deca njima pomagati u budu�nosti. Ovaj osnovni element porodi�nog �ivota izgleda da je neshvatljiv pobornicima dr�ave blagostanja. Zagovornici dr�ave blagostanja neprestano govore o na�oj odgovornosti prema dru�tvu koja se ostvaruje preko poreske preraspodele.

Porodica je stole�ima zbrinjavala svoje �lanove. Zagovornici dr�ave blagostanja zaboravljaju pro�lost.

Ovi su ljudi pre�ivljavali u skladu sa osnovnim �ivotnim principom: ti brine� o svojoj deci, a jednog dana u budu�nosti deca �e brinuti o tebi. U pro�losti, podizanje dece bilo je ulaganje u budu�nost. �ovek je znao da �e jednog dana deca brinuti o njemu kao �to je on brinuo o deci.

S druge strane, kada dr�ava poku�a da ispravi svaku gre�ku koju ljudi u �ivotu naprave, dobijamo sasvim druga�ije podsticaje. Ako su roditelji potpuno obezbe�eni socijalnim osiguranjem, koliko zaista brinu o budu�nosti dece? Naj�e��e se roditelji trude i brinu o svojoj deci i �ele im najbolje. Ali, roditelji koji znaju da moraju da podignu dobru decu ili �e im se u budu�nosti mo�da desiti da nemaju �ta da jedu mnogo �e se vi�e potruditi da svoju decu sa�uvaju od droge, kriminala i drugih pogre�nih odluka.

Ne �elim sada da diskutujem o razlozima za i protiv abortusa, ali kako mo�e siroma�tvo da bude izgovor da se nema dece i da se prekida trudno�a? U mnogo te�im vremenima porodice su imale po desetoro ili dvanaestoro dece. Ogromne porodice nisu bile neuobi�ajene. Danas me zagovornici abortusa uveravaju da u dana�njim, sto puta boljim ekonomskim uslovima ne mogu sebi da priu�te podizanje deteta. Mora�e mnogo vi�e da se potrude da na�u nekakvo obja�njenje.

Uraditi pravu stvar �esto nije lako. Ali te�ko�e ne mogu opravdavati nemoralna dela. Naravno, da brine� o svojim ostarelim roditeljima te�e je nego da prepusti� brigu o njima dr�avi. A da li je to tvoja moralna odgovornost? Jeste. To nije odgovornost nekog drugog gra�anina (poreskog obveznika) koji uop�te ne poznaje tvoje roditelje. Svako ko nepoznatim ljudima prepusti brigu o svojim roditeljima treba toga da se stidi.

Jednoga dana �e dr�ava brinuti o mu�karcu koji je napustio porodicu, a ne njegovi potomci. Ovim se jo� vi�e poni�tavaju podsticaji da se deca podi�u kako valja, da bi postali odgovorni ljudi.

Mogu da govorim i iz sopstvenog iskustva. Video sam da dobro�instvo i ljubav u mojoj porodici mogu da nadvladaju mnoge prepreke. Poreklom iz biv�e Jugoslavije, moja porodica navikla je na nema�tinu i siroma�tvo socijalizma. Ali kada se radi zajedno, porodica posti�e mnogo za svakog svog �lana. Nije se tu radilo o nekakvoj socijalisti�koj vrsti odgovornosti. Jedan �lan porodice brine o tebi u jednom razdoblju. Kasnije ti brine� o njemu.

Tendencija dr�ave je da razara porodicu. �to se vi�e oslanjamo na dr�avu, dajemo joj vi�e opravdanja da postoji i raste sve vi�e. Dr�ava se boji ideje da ljudi mogu sami za sebe da obezbede ono �to im je potrebno. Ova ideja ukida ulogu dr�ave kao institucije koja jedina mo�e da obezbedi blagostanje. Porodica je opasna za opstanak dr�ave.

Umiranje porodice je ro�enje dr�ave.

* Vedran Vuk je student ekonomije na Layola univerzitetu u Nju Orleansu i Summer Fellow Mizes Instituta u 2006.
** Tekst je preuzet sa adrese www.mises.org

Prevod: Andrej Stanimirovi�

update

Thu, 20 Apr 2006 18:26:00 +0200

Preuzeto s jednog foruma,nadam se da nece imati nista protiv!

Najsve�ije �to sam prona�la je iz 2005, godine....dakle, o tome se i dalje �uti....

Zgrade bivseg rudnika pretvorene u paviljone za 457 tesko retardiranih osoba svih starosnih doba
Specijalni zavod za decu i omladinu " Dr Nikola Sumenkovic" nalazi se nadomak Petrovca na Mlavi, u selu Stamnica, na 127 kilometru od glavnog grada. Do njega se stize krivudavim, neokrpljenim putem koji ostavlja iza sebe poslednje petrovacke kuce i bronzane lavove, cuvare dvorista svojih vlasnika.
Neokrnjena priroda pothomoljskog kraja ne nagovestava da se iza bele metalne ograde krije poseban svet 457 tesko mentalno zaostalih stanara ove ustanove. Gordana Matkovic, ministar za socijalna pitanja, i Gabrijel Keler, francuski ambasador u Beogradu, u ponedeljak su otvorili gradiliste na kom ce iznici nova zgrada. Donacijom francuskog Crvenog krsta i humanitarnih organizacija 80 korisnika dobice dom. Ovo je prva poseta Zavodu ministra resorapod koji potpada, od njegove izgradnje, 1964. godine.

U Specijalnom zavodu "Dr Nikola Sumenkovic" - Stamnica smesteno je 457 sticenika, oba pola, od sest do 76 godina. Svi su tesko mentalno zaostali i vecina ostaje dozivotno u domu.
Sa prostora su cele bivse Jugoslavije.

Kako kaze dr Mirjana Rapajic - Glusica, o deci se stara 150 zdravstvenih radnika, od toga samo jedan lekar opste prakse, dva defektologa i jedan socijalni radnik. Porodice cesto odbacuju ovakvu decu, sto zbog ekonomske situacije, sto zbog tereta i osecaja sramote. S druge strane, porodica ne moze da im pruzi svu potrebu negu, te je deci cesto svrsishodniji smestaj u nekoj instituciji.

Zeleci da se uverimo kako zive oni koje je sudbina nesrecno obelezila pogresnom kombinacijom gena, prosli smo kraj prozora portirnice na kom je zalepljen natpis "Dobrodosli, dragi gosti". Docekan radoznalim pogledima sticenika kojima je teska mentalna retardacija oduzela svaku sposobnost za samostalan zivot, coveku koji ulazi ne moze biti svejedno. Mesaju se strah od nepoznatog i sazaljenje.
Na vratima Uprave zavoda stajao je 20-godisnji Aleksa. U ruci deciji pistolj jarkih boja, na licu osmeh nekoga ko jednostavno - ne razume.
Na polurazgovetnom jeziku samoodredio se da nam "cuva" auto. Prvi led je probijen.

Kroz 14 zgrada bivseg rudnika uglja, pretvorenih u paviljone, proveo nas je Ivica Stevic, direktor i jedan od dva defektologa u Zavodu. Obilazak je zapocet pripremom "da cemo svasta videti" i prolaskom kroz odeljenje na kome su nepokretni sa teskim anomalijama. Tezak prizor. Metalni kreveti i nepomicna deca u njima. Prozori kroz koje puca pogled na polja kukuruza jedini su detalji na belim zidovima. Negovateljica Nada hranila ih je smesom griza i jaja. Nekoliko pokretne dece nagnulo se nad krevete onih kojima je priroda nametnula da vegetiraju. Sposobniji se, uglavnom, vezuju za nepokretnu decu i brinu o njima. Kao mame i tate. Kao prava porodica. To je uobicajena pojava kod ovakvih stanja. Medusobno jedni drugima produzavaju zivot - zapocinje Ivica.Sledi upozorenje da je na redu obilazak "Belog dvora" i "Topcidera". Ivica je iznenadenje odagnao objasnjenjem da su dva renovirana paviljona vlasnici malo neobicnih imena.I zaista, u sveze okrecenim sobama novi kreveti, poklon humanitarne organizacije "Hendikep", omogucavaju san i odmor dostojan coveka. "Deca", kako ih zaposleni zovu, iako po godinama to nikako nisu, u meduvremenu su se privikli na prisustvo neznanaca. Prilaze, zele da nas dodirnu, izgovaraju samo njima razumljive recenice i smeju se u glas. Smeh im otkriva srecu, jer emocije su sve sto imaju - nastavlja pricu Ivica i dodaje - Retko se desavaju ispadi, nisu agresivni. Sa njima je, zbog osetljivosti, isto kao da se radi sa kristalom - moze lako nesto da "pukne".
Dodi da vidis moju devojacku sobu i igracke- uspeli smo da protumacimo otegnuto izgovaranje sticenice Vere Ivica objasnjava da ima oko 50 godina i spada medju veseliju grupu u Zavodu, jer dane provodi u pesmi i igri.
Na zalost, zgrade koje smo potom obisli ne izgledaju kao "Topcider". Memljivi zidovi vape za adaptacijom od poda do plafona, namestaj dotrajao. Prostorije koje bi se mozda pre koju deceniju "prosvercovale" kao kupatila iziskuju bogatiji srpski da bi se danas opisala kao takva.
Iako se dnevno opere oko 1200 kilograma vesa, muku muce sa dotrajalim masinama
Ispred ulaza, kako ko moze, sede ili leze sticenici "Stamnice". Ivica razgovara sa svakim ponaosob, oni uzvracaju dodirom njegove ruke i sjajem u ocima.
Ovo je Radoje iz Zajecara, ono tamo kod drveta je Milanka. Stigla je iz Urosevca, posle bombardovanja, usled pogorsanog stanja. U crvenoj haljini je Beogradanka Zaklina. Ovde je naucila da pise i sije. Cudimo se kako im Ivica zna imena. Ipak, mnogo ih je. Kako kaze, svi zaposleni u Zavodu cesto ostaju i posle radnog vremena jer njihovi bolesnici iziskuju 24-casovnu negu.

Da Hipokrat zna za Stamnicu, sigurno se ne bi postideo.

Aleksa sa pocetka price dugo je odmahivao za nasim automobilom pokusavajuci da ga "upuca" dzonvejnovskim potezom. Njemu je sve, ipak, samo igra.

Bez re�i...

Thu, 20 Apr 2006 02:27:00 +0200

Nema re�i za ovo...
Ali postoje fotografije koje mnogo vi�e govore

Mi bi da putujemo negde

Fri, 14 Apr 2006 02:04:00 +0200

Dobri ljudi dobre volje,evo prilike da svi nau�imo mnogo i doprinesemo ne�im �to je sitnica za nas, a velika stvar za one koji su stvarali sve ono �to �ete imati prilike da vidite na ovim fotografijama, kao i na izlo�bi u Sava Centru u ponedeljak u 17.04.2006 u periodu od 16 h pa sve dok vam srce mo�e podneti taj entuzijazam za stvaranjem lepog i korisnog!Svaki predmet je unikat i delo u�enika ometenih u razvoju i posebnih edukativnih potreba, i uz nesebi�nu pomo� njihovih nastavnika specijalnih edukatora iz Osnovne �kole Novi Beograd.Da bih vam bolje oslikala duh ove odlu�ne dru�ine kreativnih u�enika i nastavnika ispri�a�u vam deo razgovora koji se odnosio na moje pitanje da li su mogli na�i neke donatore za finansije za odlazak na eksurziju u Topolu koju toliko �eljno i��ekuju.Dobila sam najmanje o�ekivani ,a najmudriji odgovor: "Pa mi to i nismo �eleli!Na�a namera je da zaradimo za taj put!" Ja �elim da verujem da �e biti dosta onih koji �e do�i , kupiti za sebe ili za nekog dragog neko malo remek delo ovih majstora volje i upornosti!

dogadjaj:Izlo�ba radova u�enika ometenih u razvoju
mesto: Beograd,"Sava Centar"
datum: 17.04.2006
vreme : 16 h
A sad radovi...

Ja �u biti tamo, a vi?