Zaglavljeni u kololechinu 21. veka zaboravljamo shta znachi biti chovek... https://www.blogoye.me/besede/ sr Sun, 19 Jul 2026 00:52:33 +0200 BlogOye! ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu...``  Ljudi svoju domovinu nazivashe majkom.  ,,Poslednju kap krvi ostavicu na bajonetu dushmanina, da bi moje dete mirno spavalo u kolevci majke Srbije. Prolicu znoj koliko Morava odneti moze, krv cu svoju na ralu ostaviti, da bi nahranio svoju decu. I sina jedinca poslah u boj, i iz boja mi se sa jednom rukom vrati, ali pozlatice to nasha Srbija. Muchena, gazena, pocepana, krvava, primice nas pod svoje skute.˙˙ No vekovi obrisashe slova sa krajputasha, majku Srbiju zamenismo ,,Srpskom majkom˙˙.  Prsatom pevachicom, zenom za uzorl.I boga zaboravismo, jer nije danas cool verovati. Proklesmo svoje dedove, pljunusmo sebi u lice... I kao komad semena koje leti po vetru, bez korena izgubicemo svoje korene, a onda neka nas vetrovi u svet odnesu. Nadajmo se da nam majka Srbija nece pribegnuti eutanaziji... Thu, 24 Feb 2011 01:07:00 +0100 https://www.blogoye.me/besede/86102/ Zaglavljeni u kolotechinu 21. veka zaboravljamo shta zapravo znachi biti chovek. U besomuchnoj trci za egzistenciju, zapostavljamo prave moralne vrednosti i okrecemo se prezivljavanju. U ovom poslednjem stadijumu evolucije ponovo postajemo prozdrljive zivotinje, hanibalski nastrojene, prozdiremo druge ljude ne bi li preziveli. Osmeh je davno zaboravljena rech, ljubav samo ideal koji nikada nece biti ostvaren, a novac sva sreca ovog sveta. Svojim rechima zelim da bilo koga nateram na razmishljanje shta zapravo znachi biti chovek. Da li je to privilegija, ili prokletstvo koje nas je u svoj ovoj zbrci u lancu ishrane postavilo na najnize mesto. Svoje rechi posvecujem ljudskom rodu, onom kome smo svi nekada pripadali, choveku koji chuchi u nama, i vapajem doziva u pomoc... Thu, 24 Feb 2011 01:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/besede/86101/