umetnički, mističan, lep... https://www.blogoye.me/atlantis/ sr Sat, 07 Nov 2026 17:03:51 +0100 BlogOye! Cekala sam tvoj rodjendan kao i tebe sto sam cekala u maju. Nisam te docekala. Nisam mogla da ti cestitam rodjendan licno. Ti imaš nju. Ona te je docekala. Nekada si bio moj. Kao da je prošlo 100 godina. A ja to moram da zaboravim. Moram da oprostim. Uspecu jednom i to da uradim. Uspecu valjda jednog dana da kada te vidim ne osecam ništa. Tog dana ce konacno moja duša pronaci mir. Bog zna da bih volela da to bude što pre. Za sada mi to još ne ide. Zatvaram se u sebe, bavim se bilo cim što mi odvraca misli. A onda shvatim koliko su moje rane još sveže i duboke. Ne mrzim ja tebe ludo jedna. Ni kad sam vikala na sav glas ne jednom da te mrzim, ni tada te nisam mrzela. To je bio moj nacin da izadjem na kraj sa bolom koji me je razarao. Ali ne mogu da ti poželim srecu sa njom. To ne. Želim ti da poživiš u zdravlju i veselju još mnogo, mnogo godina, želela bih da jednog dana mogu opet da ti pružim ruku, pogledam te u oci i da se nasmešimo jedno drugom. Ko zna koliko ce vremena proci dok se to ne desi, ko zna. Još jednom iz ovog mog izmucenog srca srecan ti rodjendan Željko.   NATAŠA 20.07.2007. Crvena boja na ruži nije boja, to je moja krv iz moje ruke, samo ne zaboravi da je prethodno nego je kanula na sliku prošla kroz moje srce. Sun, 22 Jul 2007 11:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/17395/ SREĆNA VAM SVIMA NOVA GODINA !!! Puno smeha, radosti, ljubavi, lepih trenutaka i svega naj, naj...   HAPPINESS IS LIKE A BUTTERFLY: YOU RUN AFTER IT, IT KEEPS FLYIN'  AWAY, BUT IF YOU STAND STILL, IT COMES AND SITS ON YOUR SHOULDER.  WISH YOU LOTS OF BUTTERFLYES! SHHHHH........ DON'T  MOVE!!! Fri, 29 Dec 2006 17:51:00 +0100 https://www.blogoye.me/atlantis/8691/ Ovaj text je ostavio veliki utisak na mene i pokrenuo lavinu osecanja i suza, a Zeljkov glas je obojio ovu veliku istinu najlepsim bojama.   LICE LJUBAVI Nezno i opasno lice ljubavi sreo sam prvi put kad meni prisla si... i ne pitam kuda ides ni odakle dolazis samo da moja budes ti.   Lepo i surovo lice ljubavi znalo me kupiti za malo neznosti... niko mi rekao nije da nema srecne tuge kao ni tvoje vernosti.   I kad si uzela sve, i kad si otisla s njim iako zeleo sam NISAM MOGAO DA TE NE VOLIM!!! I kad si ranila me, pod noge bacila sve - bila si bolja od svih jos uvek ima tvoj lik lice ljubavi.   Rekli su: bolje nam vreme dolazi kada ce poslednji prvi postati, zato i cekam da dodjes da mojom ulicom prodjes ja cu ti korak poznati.   Nezno i opasno lice ljubavi... lepo i surovo lice ljubavi... niko mi rekao nije da nema srecne tuge, kao ni tvoje vernosti...   I kad si uzela sve, i kad si otisla s njim iako zeleo sam NISAM MOGAO DA TE NE VOLIM!!! I kad si ranila me, pod noge bacila sve - bila si bolja od svih jos uvek ima tvoj lik lice ljubavi...   Wed, 06 Dec 2006 20:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/atlantis/7605/ SLEEPWALKERClose your eyesfeel the ocean where passion liesSilently the sensesabandon all defencesA place between sleep and awakeend of innocence, unending masqueradeThat's where I'll wait for youHold me near youso close I sear youSeeing, believingdreaming, decievingA place between sleep and awakeend of innocence, unending masqueradeThat's where I'll wait for you Sleepwalker seducing meI dare to enter your ecstasyLay yourself now down to sleepin my dreams you're mine to keep...   NIGHTWISH Wed, 15 Nov 2006 02:33:00 +0100 https://www.blogoye.me/atlantis/6880/ Danas se secam jednog mog prijatelja...danas? Ne, to bi bila laž. Ne prodje ni jedan dan a da se ne setim njegovog lika, kose, smeha, naših razgovora; toliko je pesama koje ako ne čujem negde na radiju pustim ih sama sebi i tako ga se sećam...Roulette - System Of A Down, Master Of Puppets - Metallica, muzika iz filma Lord Of The Rings, Gone With The Sin - Him, kompletan Nightwish, Green Roses - Orthodox Celts... eeeeee, kako je lepo umeo da mi peva te pesme...moj prijatelj, kojega sam izgubila svojom krivicom a znate li zašto? Zato što sam se zaljubila u njega. Tada su krenule scene prebacivanja, ljubomore, i znate već, slične gluposti...Nemojte nikada upropastiti prijateljstvo zbog toga. Teško je braniti se od ljubavi ali pokušajte sve da bi ste zadržali to prijateljstvo, sačuvali ga, jer kada ono jednom prestane, jako boli. Pročitala sam negde: " Jednoga dana Ljubav pita Prijateljstvo: Zašto postojiš ti kad postojim ja? Prijateljstvo odgovori: Da ostavim Osmeh tamo gde ti ostaviš Tugu."On je i dan danas moj Osmeh a ujedno i Plač, jer nije više tu, a ja bi menjala sve takozvane ljubavne veze za njegovo prijateljstvo. Zaboli me oštro kao ubod noža refren pesme od Crvene Jabuke..." i moram dalje bez osmjeha tvog sestro srca mog..." Ja ne želim dalje bez njegovog osmeha i imena... ja samo želim da sve bude opet kao pre...   FAREWELL SONG   Once You were here. So close to me, so near. Once we were like one, Blue sky and the sun.   You held my hand, we were walking, Like no one before You were talking. ''This man is so like me I don't want other, now I see!''   But everywhere around In the sky, on the water, on the ground Everywhere there was a sign: This man could never be mine!   Because the story is too good to be true. This life doesn't giving us joy but blues. I pretend I don't see a sign That You never will be mine.   So I lived in all my dreams Flew with coloured butterfly wings, Lied myself and others too Didn't want to belive I don't have You.   Trees in bloom, smell of spring, Stories from the Lord Of The Rings, Songs that You were sang to me Now are only a memory.   You will never come again And I shall have no other kings. All my life will just be a shadow And I'll be bird without a wings.   Ovo je pesma koju sam mu jednom napisala... Molim te, oprosti mi. Fri, 13 Oct 2006 18:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5923/ Dragi prijatelji, zaista ste sjajni, sada ćete me upoznati i u jednom drugom svetlu, ne tugujem ja uvek, ne, ne! Haug Veliki Poglavice! Evo mog predloga: hajde da organizujemo takmičenje u "epskim delima o Kraljeviću Marku" Ne, nisam ukrala ideju našem dragom SANATORIJUMU ali mi je upravo on bio inspiracija za moje "delo" koje ću sada ovde napisati  Ko misli da to isto hoće, neka piše, šta fali jednom lepom zezanju? Priznajem da mi ovo nije prva takva pesma jer sam napisala 2 još u srednjoj školi, ali nikad nisam mislila da ću to nekome i pročitati  Evo moje pesme a vi brzo, na posao! ovo je moje najnovije "dostignuće:   MARKO KRALJEVIĆ SPAŠAVA GANDALFA OD ZLIH BALROGA (GOSPODAR PRSTENOVA, NOVOOTKRIVENI NASTAVAK ČUVAN U TAJNOSTI)   Stari Tolkin jednu tajnu skrio: Još je neko u rudniku bio! Pronadjeni stari spisi žuti Pričaće vam o čem Tolkin ćuti. Junačka se priča dugo krila Veo tajne nad sobom nadvila. Ko je junak otkrićete sada Veo tajne sad zauvek pada. Družina se hrabra uputila Ne bi l' Srednji Svet oslobodila. Al' čarobnjak pošalje im snega Pa ne znaju kuda će sa brega. Hladnoća ih velika pritisla Dalje ići, vide, nema smisla. Svi su složni da u rudnik udju Samo Gandalf tome se protivi Strah je up'o njemu u čakšire: U rudniku strašni Balrog živi! I dugo ga čeka već na zicer Pa ispija on špricer po špricer. Sad se čeka na odluku tešku Niko ne sme napraviti grešku. Fali njima jedno sunce žarko Al' ne sunce već Kraljević Marko. I gle čuda : neko njima stiže Aragorn ga pogleda pobliže: Aoj braćo evo nama spasa Najhrabrijeg od svih hrabrih dasa! Posla nama neko prijatelja Napokon mi uslišena želja. Ovaj junak spucaće dušmane Srednjem Svetu opet će da svane. Marko njima vedra lica zbori: Velika se ovde zbrka stvori Ali kad se Marko posla lati Balrozi će brzo dolijati! To ubedi i Gandalfa siva, Mi ćemo te sačuvati živa. I udjoše u rudnik Morije Balrozima da zavrnu šije. Najmoćniji od Balroga, Gotmog Namirisa starca s kilometra, Naroguši svoju ljutu grivu: Poslaću te kod svetoga Petra! Bljuje plamen, bič u ruci steže Plamenom će Gandalfa da veže. Al' zalud mu te vatrene sline Protiv našeg Marka topuzine. Veli Marko ljutome Balrogu: Ja ću tebe oboriti s nogu! No Gandalfu baš svejedno nije Iz čakšira lete fekalije. Jer, u strahu velike su oči Al' tad Marko na Balroga skoči. Demon vrišti, sad mu nema spasa, Buzdovanom ošinu ga dasa. S Kosova se junak izborio Da bi Balrog bitku izgubio, U rudniku on pokoren bio. Izljubi ga celcata družina Te nazdrave bocom rujna vina. Radosni su i Gimli i Frodo Skoro Marku moćni prsten prod'o al' ne želi prsten junak slavni Druga želja Kraljevića mami: Moju želju smetnete li s uma Skočiću sa mosta Kazad-duma! Nemoj skakat' Kraljeviću , mori, Već ti nama svoju želju zbori. Lotlorijen nalazi se blizu Tamo ja ću prebroditi krizu Jer je vile posetila ona Moja draga vila Ravijojla. Kraj nje hoće da odmori Marko Jeste l' čuli, sunce li vam žarko? Složiše se s tim što Marko zbori I krenuše prema Zlatnoj gori. Zlatna šuma u daljini sija Toplota im svima jako prija. Zalečiće tamo rane ljute Pa će svako poći svojim putem. Ali da je lako to bi svako! Iz daljine topot konja tutnji Eto mesta novoj crnoj slutnji, Nije slutnja no istina živa Saurona zloba nema mira, No on šalje besmrtne utvare Da družinu našu nasamare. Stižu, stižu sad Crni Jahači Svaki junak znade šta to znači. Ali Marko od njih straha nema Već im klopku u zasedi sprema. Samo napred glupavi Nazguli Sad će Marko sve da vas zaguli! Napalm bomba na Nazgule leti Tako se naš junak Marko sveti. Razneo ih, ništa ne ostade Družina se dalje na put dade. I stigoše u dolinu zlatnu Zemlju večnog drveća u cvatu. Ravijojla s drugaricom šeta Nestrpljivo svoga Marka čeka. Šarac s Bregom sočnu travu pase Na ražnju se peče divlje prase. Ogladneli junaci u boju Tu će sad da utole glad svoju. Svako svoj zadatak ispunio Došlo vreme, ode junak mio Svi se redom sa njim pozdraviše I ponovo vinom nazdraviše. Družina će prsten uništiti A Marko će Kosovo spasiti. I tako se priča završila Skrivena od celog sveta bila, Ali zaklela se zemlja raju Da se ipak sve tajne saznaju.       Tue, 03 Oct 2006 23:14:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5568/ Pronaći sreću u sebi, pronaći smisao, možda zbog preteškog vremena u kojem živimo, ne uspeva mi to uvek. Ipak je potreban mir da bi čovek lakše disao, potrebna je toplina da se stvarima oko sebe divimo, potrebno je biti čovek. I onda mi tako dodje, teskoba pritisne grudi, realnost zaboli oštro i tada se klonim ljudi. Ali i taj osećaj prodje, smenjuju se dani i noći, ipak ostaje nada da spokoj i sreća moraju jednom doći. Moram vam priznati ovo: kada mi je najteže, kada strah i panika vreba, vaše mi prijateljstvo i podrška u tom momentu treba. Piše vam ovo jedna duša koja luta i traži sebe, i kao što sam rekla: ne znam šta bi bilo kada prijatelju moj ne bih imala tebe! Ovo je posvećeno svakome ko mi je pravi prijatelj. Hvala vam. Tue, 03 Oct 2006 19:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5557/ Nedostaju mi bezbrižna lica dragih ljudi, nedostaje mi radost kojom su zračili. Prijatelja ostalo je tako malo, valjda nismo dovoljno jedni drugima značili. Neprijatelja svakim danom u sve većem broju. Gomilaju se, u očima im zavist, zloba, pokušavajući tako da prevazidju nesreću svoju, poneki bi bili sposobni terati me i do samog groba. Bojim se da bi mogli uspeti. Gubim ponekad snagu i nadu, ne shvatajući kakvo bi zadovoljstvo imali u mome padu. Pitam se, zašto je toliko teško naći oslonac, zašto život iskušava čoveka tako? Hoće li ikada svanuti dan kada ću stati, nasmejati se veselo i reći, iskreno, od srca: Meni je lepo! Meni je lako!.........     Tue, 03 Oct 2006 14:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5552/ Gledala sam večeras po ko zna koji put jednu od emisija o našoj ne tako dalekoj prošlosti, na B92. Ponovo je bila tema kako je došlo do ubistva premijera Srbije Zorana Djindjića, i mada sam pogledala mali milion takvih emisija, uvek me iznova i iznova sve to pogadja. Napisaću vam ovde moje dve pesme koje sam napisala u trenucima očaja i tuge zbog gubitka jednog tako velikog čoveka. Ne očekujem da se svako sa mnom složi, ali ovo je moj stav iza kojeg ću stajati uvek.   MOLITVA Na ovom svetu sudbina Velikih je ista Kao što beše sudbina Gospoda Isusa Hrista: Nevericu slabih zaslepi istina što kao zlato blista A njihove grehe opere krv nevina i čista.   Vidim Te u svemu.Čujem reči Tvoje. Na čudnovat način ljudi vreme broje. Od kada Te nema kao da je stalo, Nepomično, mrtvo, bez smisla imalo.   Živiš u snovima i molitvama mojim, U njima Te čuvam, u njima se bojim Da li je duša Tvoja našla spokoj i večitog svetla put? Gospode nebeski, ne dozvoli da sve bude uzalud.   ISTINA Kao svetionik u noći zauvek ćeš ostati. Kao jedini smisao u besmislu U kojem ćemo bolji postati. Neće zaborav moći Sakriti osmeh Tvoj i Tvoje drage oči. Kao sunčev sjaj koji ne umire nikada Tebi, dragi Zorane, večnost pripada.   Zloba Sauronova dugo je nad nama I senke Mordora predugo traju. Ali svanuće dan, iščeznuće tama. Njihov poraz neminovan je i oni to znaju. U ogledalima nema njihovog lika. Staklo pršti. Krhotine. To jedina je slika. Sramotu, nečistu savest, podmuklu narav zmije Ni jedno ogledalo ne želi više da skrije.   Ne bojim se ničega više. Ti si u svemu, ovde, sada! Istinu niko nije uspeo da izbriše. Ti si jedina istina i nada U koju ću verovati dok postojim. Besmrtnost nazvaću imenom Tvojim Jer, kao sunčev sjaj koji ne umire nikada Tebi, dragi Zorane, večnost pripada.   Mon, 25 Sep 2006 23:04:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5198/ PUT Sumrak se spustio na krovove, dan je odlazio. Struja nemira i strepnje lebdi u vazduhu. Duhovi u svojim plaštovima spremni su za lutanje. Ona izlazi. Otvaraju se vrata. Nema vremena, sati, minuta. Postoji samo večnost. Ona ne žuri nigde, ima sve, ima sada, I imaće zauvek, jer ona je večno mlada. Toplina uzvišenog Sunca njoj je na usluzi, Mesec svojom svetlošću obasjaće put, Put na kojem se igra vetar Sa cvetovima najlepših boja. Nebo nije više visoko, Postoji samo beskonačan prostor Bez prepreka, bez mostova. I svi su na tom putu zaštićeni, slobodni i večni. Ona ide napred i strepi hoće li naći na tom putu Nekoga koga davno beše izgubila. Svo vreme ovoga sveta njoj je na raspolaganju, I sve je tako idealno, lepo... I šta je bezbroj godina potrebnih da prodju Da bi stigla do svog cilja?   IZA OBLAKA Kada gledam daleke zvezde, Naš nekadašnji dom, Pokušavam da se setim Kako smo bili tamo zajedno, Jednom...   Tamo ćemo se naći kada dodje vreme Iza granica od paperjastih oblaka, Jednom, kada duša bespovratno krene Putem nepogrešivog nebeskog znaka.   Ali mi ipak reci, Da nikada ne posumnjam, Da zaustavim nemir što se otima: Kako su naše duše vezane Oduvek i zauvek. U svim našim životima.   Sat, 23 Sep 2006 02:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/atlantis/5113/