misilim...hoću! https://www.blogoye.me/arrow/ sr Fri, 17 Jul 2026 18:22:07 +0200 BlogOye! ...I SAKRIH SE U BESKRAJ, U POTPUNI MRAK I SRAM OD ONOG ŠTO POSTAH.   Sun, 18 May 2008 03:04:00 +0200 https://www.blogoye.me/arrow/42222/ Stojim. Sama. Brojim. Ili sam to radila prošlog dana? Ne znam; ništa. Želim; nešto. Valjda...Tonem. Sada. Znam! Želim. Mrak. Spokoj. Pokoj. Puzim. Ne vidim. Osećam. Senke. Vrištim: Prihvatite me!!!                ............      .............        ..............       ...............      ...............      ........... Kopam po blatu, tražim tatu. Koga tražim?  Hitam nekome sa bolom blažim. Spas! Ili fras?  Nemam kuda!  Kažu da sam luda!  Ne znaju.  I oni kopaju.Svi kopaju.  Gomila krtica, gladnih lica, slepih lica.  Budi ptica!  Ne, ne leti; mrežu pleti, tudjim se srcima hrani, kad nikoga nema da ih brani.  Pleti mrežu, da oni tebe u čvor ne svežu.  Život je borba, život je rat.  Lešinar ili pećinar?  Svi su lešinari, leš ne želiš biti.  Veruj mi, ili nemoj, probaj sam, pokušaj, možda ćeš imati više sreće nego ja.   naškrabala na papiru jednog dana jedna jako mlada devojka Sun, 18 May 2008 01:20:00 +0200 https://www.blogoye.me/arrow/42221/ Stvarno sam od uvek mrzela domaće zadatke. I ne želim da učestvujem u njima. Nisam bila tu par dana a sačeka me tagovanje! E, pa neću! Možda ne umem da se igram, možda ne znam zašto nešto radim, a zašto ne; ne bitno; U svakom slučaju ne bih volela da ovo neko doživi lično; jer sam ovo jednostavno ja. Moj omiljeni sport je streličarstvo, ali nikad na nišanu nisam imala, niti htela da imam živo biće. Ljudi mi nisu meta. Tačka. Sat, 08 Mar 2008 06:15:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/36611/ Nikad nisam napisala ovako našto dugo, i nikad više neću, obećavam! (mislim... valjda?)     Lep dan; Lep vikend na pomolu. Prolazim našom lepom domovinom i uživam. A onda se nasadim, eto kuke, iznenada!?   Da krenem od sredine...   Malo mesto, do duše poznato, ali prilično oronulo. Ulice uske ili široke- potpuno zakrčene. Asocijacija na Tursku (nikad nisam bila tamo, ali mi ljudi pričali ), voziš minus deset na sat. Auto na sred ulice, da li je samo zastao? Ma nije, nikog nema  u njemu???? U redu?. Krenem da ga obilazim, a gomila pešaka se lagano šeta ulicom, kao da je njihova. Možda se nešto bune, možda su demonstracije??? Kreten pored mene ( na mestu suvozača ), počinje da viče, i da psuje ''majku seljačku''. Ja dobijam grčeve u stomaku, a baka (njegova mama ) pita iz pozadine: '' BOŽE, SINE, ŠTA TI JE''. Čini joj se ko da nju vredja, tu je rodjena. Kreten pored mene nastavlja salvom reči iz domaćeg rečnika na: JEB, PIČ, MAJ, KUR, PUŠ,... Ja vidim da su ljudi tu, opravdano,  jer ne mogu trotoarom- potpuno zaposednutim automobilima. I stvarno mi nisu oni problem, ali ne mogu da trpim buku sa desne strane -''ŠTA SE DEREŠ KRETENČINO!!!'' Baka stavila ruke na uši. -''Ma ko im je..  mater seljačku! Vidiš da ne možeš da voziš od njih?'' -Pa ko vozi mamu ti jeb..  ti, ili ja? Nisi seo za volan  dvadeset godina, a na svakoj krivini me upozuravaš da je ''krivina''. Sedi tu, ćuti, i kuliraj!!!!!! Vičem iz sveg glasa. Ništa ne pomaže, sve je isto , i nižu se raskrsnice, a nepotreban bes mi para uši. Već sam na izlasku iz grada, i nadam se lepšoj i tišoj vožnji. Ispred mene na raskrsnici GOLF 3, stoji, gde mu je i mesto da stane (po saobraćajnoj signalizaciji ), ja stojim iza. U mom uskom prostoru i dalje vika. Vreme je da se krene, nigde nikog sa strane, auto ispred mene kreće, ja za njim... Auto ispred mene staje, bez vidljivog razloga, ali ja jebi ga visim na njegovoj visokoj kuki. -''Ne fali mi ništa, al' daj 100 evrića'' Žena ide kući, nakon teškog kulučenja i hoće da se relaksira. Meni mezimac razbucan, jeza!  Na to izleće ''moj'' kreten- suvozač i zaustavlja pandure!!  -''NEEEEEEEE!!!'' Šta još reći? Predhodnih dana bila slava, a, i, tog dana se bilo u gostima. Ića i pića hvala BOGU u izobilju... Baki iz pozadine se na sve to jako pripiškilo. Sun, 03 Feb 2008 05:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/33550/ Smešno okovani zglobovi mi otiču i cimam, ledjima, ramenima, preteške lance nečije gluposti i bolesnog opterećenja. Još mi samo vrhovi prstiju pipaju po tami, i iskrzali nokti grebu površinu običnog života. A ispod noktiju se skupila samo prljavština; crnilo izmišljenog problema. I šta sad? Ostaje mi samo jedan dobar manikir- da se očistim od tudjih gluposti, i jednostavno, čistih ruku, uzmem sebi to što tražim. Zgrabim i uživam. Ostalima? Pa... mogu da im nacrtam, ali im to neće pomoći, jer će se svaka tanka linija izgubiti u  bljesku zlovolje. BREME RAZLIČITOSTI   Thu, 17 Jan 2008 18:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/31574/ JA, umorna i grešna Imam pokvaren komp; prazan dzep; lošu frizuru i užasnu glavobolju. Nemam posao; normalnu porodicu; sredjen stan i strpljenje. I naravno, imam ukočen osmeh za sve gluposti mog sveta.     Tue, 15 Jan 2008 18:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/31402/ Urlici u noći mi se prikradaju; Kao magla. Penju se sve više uz moja stopala, a hladna koža mi  čeka tvoje vrele dodire. Znam da si daleko, ali osećam tvoj dah na  ramenu. Mesečina remeti vreme, i doziva me! Nesigurnim korakom izlazim iz senke i upijam bledu svetlost. Pokorno puzeći poklanjam sebe Luni. na ivici Sun, 13 Jan 2008 14:17:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/31140/   Nemoć …Sve je već vidjeno ili je dosadno. Ljudi se raduju, ljudi su tužni, zabrinuti su, siromašni, bogati, euforični... Cigareta u ruci, lagano se spuštam i nežno me okružuje belo. Otvaram oči, promiče belo drveće, na staklu razmazani odsjaj šarenih lampica se upija u mene. Lakše je belo. Otvaram oči, bele mi ruke mirno leže kraj tela. Pokušavam da ostanem budna i pažljivo posmatram bela odškrinuta vrata. Čekam. Januar je zavejao ulice, iza sebe brojim jasne bele tragove, ispred mene se mladi sneg hvali svojim sjajem. Teškim koracima se penjem uz stepenice. Ostavljajući mokre otiske grlim svoju toplinu. Sklapam oči, ušuškana, bez straha, sanjam belo… Mon, 07 Jan 2008 16:45:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/30447/ Crni obrisi se pomaljaju ispod belog, snežnog pokrivača. Pokušavam da ih prepoznam u prozoru hladnoće. Samo je u uglu oka moga ostala bleda slika sećanja. Fri, 28 Dec 2007 04:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/arrow/29702/