ja nosim kofer ljubavi...veliki, crveni... https://www.blogoye.me/Scarlett/ sr Fri, 06 Nov 2026 10:58:15 +0100 BlogOye! "Slika, ritam, osecaj i rec zar je tako brzo proslo vec..." Dodjavola i ti i ja i ovaj sugav osecaj nedostajanja, i to sto se trudim, i to sto se ne javljas, i to sto to tvoje nejavljanje uspevam jos uvek da opravdam, i dodjavola moj osecaj srece kada si tu, i svaki nas dan neka se goni dodjavola, i moja ruka u tvojoj, i osecaj pripadanja, i moje cutanje, i svaka moja zelja, i svi dosadni dani bez tebe, i ceo svet, i to sto ti nije stalo. Sve nek ide dodjavola! Tue, 17 Jan 2012 01:30:00 +0100 https://www.blogoye.me/Scarlett/92233/ Ne pitaj me nista. Cuti, molim te. Ne pitaj sta radim. Danima sedim i sakupljam delove svog srca koje si slomio. Sakupljam i razbijene snove za koje sam mislila da cu ih ostvariti sa tobom. Ja sam pogresila, ne okrivljujem te. Samo sedi tu kraj mene dok se ne sakupim ponovo u celinu, dok ne prepoznam sve svoje delove. Osecam ih po mirsu, po tvom tragu koji si ostavio. Svaki put je tako kad pogresim i razbijem se. Moji delovi se malo izmene, na sebi nose potpise dragih mi ljudi. Zato sedi tu dok se zasivam suncem, osmehom koji ti nalaze idemo dalje. Gde mogu u nove snove ovako poderana i pocepana? Zato cuti i sedi kraj mene. Ma volim te, ludo. Znam da ti nista nije jasno i mislis kako sam opet poludela, ali polako samo strpljenja treba, sve ce ti biti jasno uskoro. I cuti. Trebam mir i tisinu da svaki deo stavim na pravo mesto. Da ponovo budem jaka, da odisem sigurnoscu... Ali cak i kad sakupim sve delove ostaju rupe koje treba zakrpiti. Njih zasivam tvojim delovima. Da, i ti ces se razbiti. Kada ti budem rekla istinu i skinem tu masku koju nosis, razbice se na male komade, pa cu sebe uvecati nekim njenim delom i popuniti rupe koje ostaju posle svakog pada i loma. Uzecu neznosti i ljubavi da za sledeceg imam jos vise nego sto sam tebi imala pruziti. Uzecu i ono malo od mirisa lazi i prevrtljivosti da za ubuducem znam kako prevara mirise i prepoznam je na vreme. Zgrebacu sa povrsine tvoje maske sve moje reci, srce, neznost, dodire, poslednje vapaje da prezivim sa tobom, suze koje nisu doprle do tebe. Meni trebaju. Ma sve ces razumeti samo sedi tu kraj mene dok se lepim. Trebas mi i danas, jer navika je cudo, navika da te uvlacim u svoj zivot....Budi miran. Nema jos mnogo. Kraj se blizi. Hajde nasmesi mi se onako kako ti umes...jos samo malo, izdrzi... Thu, 28 Jul 2011 21:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/90018/ Otrovana Balasevicem celo vece me dodiruju secanja. Pa vise ne znam sta je stvarnost, sta proslost,  sta  zelje. Pa onda samo legnem i prizovem te. Cak mogu da osetim kako lezis iza mene. Osecam tvoj dah na vratu. Moja ruka u tvojoj. Cak i cujem isprekidane reci neznosti, reci koje obecavaju sigurnost i radost. I osecam da mi se srce puni, i vise se ne plasim i osecam da cu opet zaspati sa osemhom. Srecna. Opet. Zar mogu vise pozeleti? Utonuti u snove, opet, sa tobom. Sanjati predstojece dane... sa tobom. Pojma nemas koliko mi nedostajes u ovim danima...noc i prezivim nekako. Cak i jedva cekam kada ce pasti mrak, sve ce se umiriti, pa da mogu da legnem, sama i mislim na tebe. Tada sam jedino sa tobom. Bas onako kako zelim. Al' da li ima ista gore od budjenja, otvorim oci i pomislim pocinje jos jedan dan, novi dan a tebe nema u njemu. I u tom istom novom danu pojavice se razni ljudi, odvlacice mi tebe iz glave, uselice mi nove ideje, nove snove....zasto ustati? Tako mi je lepo dok zmurim. e, ludo moja, koliko bih volela da si ovde.... "Negde se pipnu nasi mali svemiri kad vec pomislim da spavas, zasumi saten, tama se uznemiri i kao talas nadires...zalud te privijam uz sebe kao krst ti kao talas izmices..." Fri, 22 Jul 2011 22:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/89955/ "Znas, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonacnosti, ali u negativnom smislu. Tako da u njima nema nicega. Nema prostora, vremena, nema drugih ljudi, nema cak ni tebe. Sa crnim rupama mozes lepo da se zezas, lebdis iznad zemlje, slusas rock'n'roll, dozivas kisu ili maznes neku lepu ribu. Samo je bezveze kad se probudis..." Al bas je bezveze kad se probudis.... Fri, 22 Jul 2011 22:21:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/89954/ Jutro je sumorno, tmurno. Vise podseca na ranu jesen. Kisa ce i danas. Na telefonu nema tvoje poruke. Ni propusten poziv. Nije to najgore. Dodjes jos uvek sa osmehom, sa neznoscu, pokrijese me rukama i hiljadam lepih reci. Ali opet ne dodjes mi ti, vec neki stranac koga si poslao, neko jako slican tebi. Ruke mu iste tvoje, isti dodir, iste linije na dlanovima, iste reci, isto zadrhtim, isto se predam...neverovatno koliko licite. Samo pogled vam nije isti. Tvoje su oci sarenije, iskrenije. Njegove su mracne i plase me. Tebi kroz kozu cujem misli, njegove su daleko odavde. Tvoj glas je topao, miran. Njegov ujeda za srce. Tvoj dodir mi prija, njegov mi pece kozu. Oprosti, rekla sam mu da ne dolazi vise. Nema potrebe. Ni da mi se javlja. Cemu?! Jutro je. Oblacno. Hladno. Na telefonu nema tvoje poruke. Ni propusten poziv. Nije to najgore. Najgore mi je sto osecam da me nema u tebi. Da ne mislis vise onako na mene kao sto si umeo, sa toliko neznosti. Budan si znam. I znam to da si upoznao drugu. Sinoc nisi dolazio kod mene. Necu ni da pomislim da si bio sa njom. Da je njena koza gorela pod tvojim prstima. Da je na tvom ramenu ugusila krik jednim ugrizom. Da ste zaspali isprepletani, znojavi, umorni... Necu da mislim na to. Odbijam. Ma nisam tuzna. Samo telefon cuti... sta li radis sad? Jutro je. Kisno. Podseca na jesen. Nema poruke. Nema poziva. Nema tebe. Nema ni mene. Falis.... Fri, 01 Jul 2011 10:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/89425/ Marley...dopire iz lokala kraj nase reke...kupaliste jos nije zvanicnio  otvoreno...ali je opet puno ljudi... najbolje mesto u gradu, gde se uvek slusa reggae, postavljena tik uz vodu, pa zavaljena u stolici, brckam noge, ispijam svoje pivo da se ne ugreje, upijam sunce i slusam marlija i zvuk vode...hm, na momenat mi se cini da imam sebe na pretek...srecna...zadovoljna... A sinoc nisam spavala. Po sredi je ocigledan jos fail u ljubavi...krivo mi je bilo. Cak sam i plakala. Opet sam se zaletela, otvorenog srca...ma ne... nije on kriv, negde sam ja pogresila... mada mozda samo nema vremena da se javi, ili nema kredita, ili nema dometa, ili nema internet...ne, internet ima, celu noc je visio na svom profilu i razmenjavao stihove sa kojekakvim korisnicama...da one iste stihove sto je meni slao. I na postpaid-u je. Ajde, mozda taj domet...ali ne...stigla mu je moja poruka. Nista mi nije jasno. Bio je uz mene kada mi je bilo jako tesko, nije mi ni sekund ostavljao samu, bio je tu kraj mene, za mene, uz mene...nezan... osecajan... a sad... kad sam se konacno i ja otvorila puf i nestaje... Mozda je to moje prokletstvo. Nemam pojma. Pokazace vreme. Odgovori ce se vec sami uvuci u glavu. Mozda je nesto samo prolazno... sve ima svoje razloge, nista nije slucajno. A i ovaj dan isuvise je lep za teske misli. I ovaj marli obuzima. I ova reka smiruje. I ovo sunce greje. I pivo rashladjuje i utoljava zedj...zelju...mmmmm.... Zivot je lep! Sun, 05 Jun 2011 09:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/88928/ Prvi put sam ovde. Nikada nisam pisala blog. Ne znam ni sad pravi razlog zasto to radim. Ali necu sad o tome. Predpostavljam da bi sad trebalo da se predstavim. A to me odmah podseti na pitanje koje mi je jutros moj potencijalni poslodavac drzeci moju biografiju u ruci postavio: "Recite mi nesto o sebi". Hm... Ko sam ja? Imam 27 godina. Neudata. Nemam decka. Solo. Mono. Nemam ni kuceta ni maceta. Volela bih da to promenim. Volim da citam knjige, volim duge iscrpne setnje, volim filmove iz doba zlatnog holivuda, volim miris jutarnje kafe u sobi, volim i crveni lak za nokte i muziku...Ne bih mogla da zamislim svoj zivot bez muzike... Volim da upoznajem nove ljude, vodim se recenicom "prijatelja nikad dosta".  Mislim da se nista ne desava slucajno, vec da sve ima svoje razloge, samo neki se razlozi pre neki kasnije saznaju...sve u svoje vreme... Ne volim laz i prevaru, a ako me vec neko laze onda neka laze dobro da ja to ne saznam. Ne volim ni nepravdu posebno onu koju osecam na sebi... Ne volim kada ljudi jedni druge osudjuju, etiketiraju...hm, sa kojim pravom? Bila sam jedan od boljih studenta, pomagala sam profesorima prilikom izrade nekih projekata, jedno vreme drzala konsultacije sa studentima zajedno sa profesorom, nagradjivana za svoje radove, ali sta mi to sad vredi...osim sto su moji tada bili jako ponosni na mene.  Sinoc sam srela svoju koleginicu sa fakulteta, kaze da jos nije diplomirala, kaze da od skole nema nista danas i da to ne vredi puno sta, da i ona danas ima razgovor, zamislite, bas sa Vama i da joj je otac pomogao i nasao neku vezu tako da ima razlog da casti jer ce poceti da radi... Bilo mi je drago zbog nje, jer znam koliko je danas tesko naci posao. Mozda ja precenjujem sebe, mozda gresim, ali jednostavno ne zelim da radim bilo sta i za bilo koga.... i eto mogla bih tako u nedogled o tome sta sve volim a sta ne... ali nista od ovoga neinteresuje moje poslodavce, tako da sam samo "prepricala" svoj CV i propratno pismo, zahvalla se na vremenu i paznji koju su mi posvetili, obecali su da ce mi javiti ukoliko se odluce za mene, ja sam se ljubazno osmehnula, pozelela im svako dobro i izasla napolje gde je stajala moja bivsa koleginica iscrpljena od sinocnjeg pijanstva jer je imala razlog da casti, pozelela sam joj srecu, dosla kuci, skuvala kafu, odgovorila cutanjem mojima na pitanje kako je bilo na razgovoru, upalila svoj racunar, proverila postu...hm jos jedan razgovor za koji dan...objekat paznje mog srca ne javlja se danima, ali eto dug je dan mozda ipak okrene...ali ne mogu sad o tome... ispisala sam sve ovo a ne znam zasto...ko sam ja uopste?... ma samo lociraj svoje mesto u koordinantnom sistemu konfuzije Tue, 19 Apr 2011 19:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/Scarlett/87552/