Misli jos jedne u nizu.. https://www.blogoye.me/GoddessVenus/ sr Fri, 17 Jul 2026 15:57:47 +0200 BlogOye! 98. god pre nove ere. Arena. Stari Rim. Gladijator i zver. Oseca se miris smrti. Publika je premorena od neizvesnosti, neocekivanih obrta i ljuta sto borba traje satima. Svi su digli ruke od borbe, cak i imperator. Ceo auditorijum je odustao sem zveri i gladijatora. Oboje gledaju smrti u oci, oboje tvrdoglavi, uporni i odlucni da pobeda bude njihovo svojstvo... Svitanje... Doba dana kada sunce ljubi poslednju zvezdu.. Pogledaj svet oko sebe u najrealnijem mogucem obliku. I - ljude... Igraju senke na zidovima svoj poslednji ples za danas... Smiraj dana.. Smiruju se covekove misli i lutanja.. Suton Ponosna macka lutalica i ovog puta u smiraj dana se sa svojim prepoznatljivim lakim skoro lopovskim korakom vratila kuci... Bez odjeka cipela, usunjala se u svoj dom.. Lutala je macka po raznim gradovima i predelima, ispitivala svoje i tudje granice.. Vrebala machore iz prikrajka i mazno im se znalacki umiljavala... Probala sta je zelela, dokazivala se sebi i svetu.. Cesto isla i glavom kroz zid, misleci da je za nju samo nebo granica. Prkosila vremenu i mentalitetima, drsko se ponasala i frketala plachno cim joj nesto nije odgovaralo... Imala je sebe i svoj ponos.. Ponekada nesto sto lici na ljubav , ali bila samo svoja i nicija, plasila se pripadanja nekome ili necemu .. smatrala sebe nekim cudnim stvorenjem koje egzistira na planeti Zemlji, stvorenim samo da bude tu .. i sve gledala svojim krupnim crnim prodornim ocima deteta.. I retko skretala pogled.. I umela da glumi savrsenstvo koje je tako ocajnicki iz sve snage zelela najvise na svetu savrseno. I u tome iako nije bila svesna - zaista je bila savrsena. Umela je bolje nego iko da se uvuce u svoj kostim nekog kome je sve idealno i da glumi neku samostalnu macku, nedodirljivu i jaku. A u sebi je samo zelela nekog ko bi joj parirao, nekog za nju idealnog iako ni sama nije znala sta trazi , ne zna ni sada, ali zna on, to je bitno... A onda se desilo cudo.. Poceo je za nju da postoji pogled koji joj je bio znacajniji od njenog, i neki glas zbog cijeg je tonaliteta., pozelela da bude necija. Da bude mi.. Ponos je ostavila medju prasnjavim knjigama na polici, a sa nje uzela jedan osmeh.. Onaj pravi, ne odglumljeni koji odavno nije krasio njeno lice.. I odlucila je da se vrati kuci.. Da povrati sebe. I prestala da se saplice o kamen realnosti.. I dobila je mi.. Kad je to najmanje ocekivala... Fri, 20 Mar 2009 19:59:00 +0100 https://www.blogoye.me/GoddessVenus/60687/ Gde se zavrsava jedno jezero, tu pocinje drugo.. Veliko se uliva u malo, a slapovi suste na sve strane.. Na uzanom jezerskom pojasu, reka se uliva i pravi vir u kome sam ja.. Plivam iz sve snage, vrtlog me okrece. Ja ronim. Na ovom vodenom putu devojcica moze da vidi i cuje mnoge stvari. To je moja pustolovina. To je moj zivot ..Ima decje romantike, uzbudjenja i radosti...Ima toliko prica da bi sve mogle da stanu u najvecu gradsku biblioteku.. Gledam u te ljude oko sebe i trudim se godinama da nadjem spokoj.. I nemam ga.. Otkad znam za sebe.. Samo uzbudjenja akcije, nerviranja, ljubomoru.. Eksplozije, tempirane bombe, vatrene ljubavi, strast, jaka , nekontrolisana osecanja.. Morate mi oprostiti na tome.. Jedan recni i tok misli me vraca u detinjstvo... Ne volim bakice, ali sam svoju volela najvise na svetu. Imala je brdo knjiga, koje su stajale uglavnom na podu, jer na policama vise nije bilo mesta. A ja sam na polovini tih knjiga napisala jednog dana svoje ime, cirilicom..I to jednim neprijatno zelenim flomasterom. Bavila sam se tim ispisivanjem svog imena skoro citav jedan dan i bila sam prilicno zadovoljna kad sam posao zavrsila. Kad je baka to sve videla, potpuno je poludela i ceo dan je samo ponavljala da pravim sprdnju sa vaznim stvarima , da su potpisi za primitivce i da ne ostavljam svoje ime svuda okolo. ''To je narcisizam, a on je prokleta bestija'', rekla je, na sta je deda odgovorio da sa tim narcisizmom , ako nista drugo, uvek mogu na ljubavni sastanak i da mi muskarci onda ni ne trebaju. ''Vazno je voleti , pa makar i samo sebe'', rece deda a baka se samo prekrstila na putu do sobe zapitala se sta ce biti sa mnom kad slusam te budalastine. ''Bako , ne nerviraj se, iako nista vas ne razumem''. ''Sreca tvoja.'' A onda.. Kad izadjem iz vode ja vidim da sam odrasla. Moje ruke, noge, bedra, cak i sake, sve je kao u zene. Ja sam zena. Ja znam za sve tragicne price, drame , borbe za zivot . Meni je na licu ispisana istina. Doslo je vreme da police prestanem da punim cipelama, vec pravim i zrelim odlukama . I drzim se njih. Ova poslednja je zabolela. Jako. Ali, kazu da vreme leci sve rane.. Izasla sam iz vode, Egzistiram i cekam svoj spokoj . I vise se ne osvrcem. Voda , ogledalo , sve je to iza mene.. Refleksija misli i izvesni lazni osmeh ne postoje. Bacila sam ogledala. Vise se ne osvrcem, ne glumim srecu. Lose mi je i kraj, procice... A do tada.. U stanju hibernacije i nirvane.. Plutam kroz zivot .. i... Zatvaram oci i cekam svoj san. Ne osvrcem se . Zbog tog sna jedino i zaspim sa osmehom.... Tue, 17 Mar 2009 18:43:00 +0100 https://www.blogoye.me/GoddessVenus/60465/