Nista nas u zivotu ne moze iznenaditi tako neprijatno i neocekivano kao starost... https://www.blogoye.me/Ajris/ sr Sat, 18 Jul 2026 15:26:49 +0200 BlogOye! Hvala na komentarima, mozda su mudri, mozda logicni, mozda lepo zvuce, cak dobronamerni, pomalo poucni ili kako god ali su uglavnom netacni. Ovakve stvari pocnemo da primecujemo onda kada shvatimo da smo im sve blize, vec koliko sutra sedecemo i sami na toj istoj klupi ili nekoj slicnoj u parku, hraniti golubove ili samo odsutno zuriti u prazno pre nego odlucimo da se pridignemo i odgeguckamo do kuce u kojoj nas mozda nece cekati niko jer svako na kraju ode a neko mora da ostane poslednji. Bilo kako bilo, tek, necemo se valjada omladini penjati na grbacu i dosadjivati im, samo im jos mi falimo i zar nisu i nama nasi stari isli na zivce, nervirali nas i smetali dok smo bili mladi. Tako to ide, tako to biva, tako mora i tako valjda i treba, pitaj Boga al, eto, saceka na kraju sve nas i tek tada pocnemo da primecujemo, da kapiramo, da razmisljamo, tada kad vec osetimo da ce nas scepati, kad pocnemo da prepoznajemo sebe na tim klupama, eto tada i eto zato... Mon, 08 Oct 2007 18:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/Ajris/22128/ Neke stvari oko sebe sam iznenada pocela da primecjujem tek od skoro. Autobuska stanica, klupa i mrsav, snuzden starac na njoj. Na glavi sesir, nisam mogla da mu vidim oci ali sam osetila duboku, pritajenu tugu. Kud ces opsirniju pricu o usamljenosti od te slike i pitam se da li je to samo jedna u nizu onih pored kakvih sam prolazila godinama a nisam ih primecivala. Ne znam tacno kada sam pocela da primecujem takve slike ni zasto, znam samo da me je, negde u dusi, duboko nesto zabolelo i odjednom, nekako naglo, nesto u meni posivelo... Sun, 07 Oct 2007 16:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/Ajris/22041/