Јеси ли некада размишљао како би изгледала ова лопта на којој живимо када би на њој било других бића, а не људи? Наши стари памте времена, доста су о томе и писали Анаксагора, Протагора и многи мудри из времена Питагоре, када су земљом ходали дивови, када су богови и богиње имали људска обличја и када је тежња да се буде попут њих сматрана врлином. Људи су хтели на Олимп а Зевс допуштао само одабранима. Онда је неко слагао да смо сви једнаки, да је Бог невидљив и даму требају глупи људи (како лажу Словени, '' нишчи духом''. Онда је неко слагао да ми никада нисмо ни постојали, све што је постојало пре њих уништили су тако да је прекрила трава заборава.Свет је,наједном,постао од њих, сва учења су почела од њих и ја сам се с тугом сетио једне прастаре пословице коју су касније Срби усвојили као своју а гласи: '' ШТО СЕ ГРБАВО РОДИ, ВРЕМЕ НЕ ИСПРАВИ'' Када се почне са лажима,када ти лаж једном налети на језик са њега не слеће и ништа је одатле отерати неће. Лаж повлачи лаж и временом ће се простор Светла Истине сужавати а мрак лажи завладати. Зато сада седимо ми, који смо живели пре осталих, гледамо у Море Живота пред собом тужни јер у њему све мање има људи...