Da ne bude posle da smo se pogađali u dnu njive, na vr’ njive da se razumemo.

Nisam ja nikakav filmski kritičar nit’ me te stvari zanimaju.

Ja samo ne mogu da prećutim. N’umem da se ugrizem za jezik.

Neko se sigurno seća kada sam proletos pisao o izletu u selo Borač. Čak sam i fotografije postavio.

Nisam vam onda rekao da su baš tih dana zabeleženi prvi kadrovi nove RTS serije pod naslovom „ Moj rođak sa sela“ u baš tom selu Borač.

A u Kragujevcu takođe, one scene sa paukom i advokatom.

Šta da vam kažem, očekivao sam ponešto od toga sa obzirom na glumačku ekipu.

Uložilo se napora, vidi se. Radili ljudi, potrošila se lova.



Sigurno se neko i oznojio.

Sinoć kada sam gledao dugo najavljivanu prvu epizodu razočarao sam se u scenario.

Dobar pisac ne sme sebi da dozvoli takve katastrofalne greške. Ako ne poznaje mentalitet i govorni jezik kraja u kome je mesto radnje, nek ode pre pisanja u taj kraj, upozna narod i ostalo.

Onda bi znao da se u Šumadiji ne govori „ nećače“ već sestriću ili „ ujkino“.

U Šumadiji je „nećače“ neoprostivo. To Šumadijski seljak „nikada“ i slovima“ nikada“ ne bi izustio.

Setrić nikada ne kaže“ ujače“ već ujko.

A u Kragujevcu, onakvih advokata nema. Svi su kao aždaje.

A tek policajaca koji praštaju pauk. Naročito onaj džukac koji je to i odglumio.


Autor teksta : Anagama