Шта да ти кажем, дошли су хладни дани, почеле су да се вуку магле и да даве оне јесење кише. Ових дана ми нешто сан на очи неће, превише сам напет иако пијем чај од жалфије, па размишљам:
- Онај стих из Исусове проповеди на Гори, где каже '' Благословени су нишчи духом, јер је њихово царство небеском'' делује ми тако нестварно да сам скоро сигуран да је то дописано свему ономе што је овај говорио. Јер, какав је то Бог коме требају '' нишчи духом'' тј. сиромашни духом да не кажемо - глупи, са погледом на живот као кроз олук ? У античком свету, у којем се родио и живео Исус, није било могуће нити нормално да Бог тражи од поданика да буду глупи. Аполон, Софиа, Изида, Хатор...њима се моле поданици за мудрост. Невероватно ми је да Господ тражи од својих поданика да се интелектуално не развијају. Иначе, ову доктрину је касније , у средњем веку нарочито, подвукла Црква као доминантну и скоро пресудну када је у питању добар хришћанин.
Мудрост никада није била драга онима који су били на власти и желели да задрже исту, мудри појединци још мање. Први кога су осудили на смрт не због доказаног преступа већ због много пута исказане мудрости и постојаности био је Сократ, па за њим Исус... списак се још увек прави.
Па ипак, ни данас се нико не сећа оних који су гласали да Сократ буде осуђен на испијање отрова од кукуте, нити су позната имена оних који су уместо Вараве (Барабе) изабрали Исуса да буде разапет. По њиховим именима је пала прашина (многи кажу и проклетство) јер је судија била безлична маса. Наспрам ње, стајали су поносито појединци, видоких етичких принципа.
ЗАТО ТЕ МОЛИМ, ЗАКЉУЧУЈУЋИ ОВО ПИСАМЦЕ:
НИКАД НЕМОЈ ДА БУДЕШ ДЕО МАСЕ!
Твој СОКРАТ
Твој СОКРАТ