23.12.2008 - Sava Šumanović -
Sava je bio jedan od prvih jugoslovenskih umetnika koji je došao u Pariz, centar umetničkih zbivanja u Evropi, gde je učio kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andre Lota. Šumanović je bio najpristojniji čovek, koji se po svom čistunstvu i pomalo profesorskim urednim navikama, veoma razlikovao od pariske šarolike boemije. Po svom profesorskom temeljitom poznavanju, ličio je na glosatora u ateljeu. Išao je iz krajnosti u krajnost. Svaki lični uspeh smatrao je za normalnu stvar, a bilo kakvu neprijatnost koja i nije morala biti u vezi sa njegovim slikama za katastrofu.
Umetnikovo traganje za pravim umetničkim pravcem prekinuto je kada su bio izvučen iz ateljea i smešten u sanatorijum u Beograd, jer u Šid nije hteo ni po koju cenu. Tada je morao da ostavi kist.
"Kada priroda stvara genijalnog čoveka, ona mu pripaljuje buktinju na glavi i ispraća u svet rečima: Idi, budi nesrećan.” Šumanovićeva buktinja upaljena u njegovoj glavi zvala se afazija.
Vihor rata ga je zaustavio kada je svetlost konačno počela da osvetljava njegov umetnički put.Ubijen zverski, od strane ustaša, zakopan živ, sa otvorenim očima. Lepota, koju su one otkrile,i dan danas traje. "Kad čovek nalazi da je zadovoljan u svemu što mu donosi svaki trenutak, kada mu ništa ne znači da li on ostaje u ovom svetu skoro večno ili odlazi brzo, onda čak ni smrt sama po sebi ne može biti stvar koja bi ga plašila.”
Njegove slike, kod nas, postižu cene od 80.000 do 120.000 eura a priča se da je jedno ulje na platnu prodato za 200.000 eura i to ga stavlja na tron najskupljih slikara koji se prodaju u Srbiji. Posle Savine smrti majka Persida je do završetka rata uspelada sačuva sva sinovljeva dela koja su se nalazila u Šidu. Tom gradu poklonila je neprocenjivo blago, kuću i slike u kojoj je osnovana galerija koja nosi Savino ime.
"Ja ne pravim istorijske slike, ne slikam more u buri i ne imitiram ničiji lik, već slikam svoju slikarsku viziju sveta, to jest pokušavam stvoriti novi svet u granicama svoga platna. Želim sliku koja će biti jedinstvena, logična i harmonična. Koliko je u ljudskoj moći trudiću se da jednom dođem do tih rešenja, premda je teško doći do ma kakvog rezultata u zemlji gde se zamenjuje sa slikarstvom banalna anegdota, gde se pronalazi slikarski stil u minhensko-bečkom secesionističkom učenju; treba ovde silan napor volje da se ostane čist slikar." - Sava Šumanović
Jutrom...
posle doručka sa prijateljicama...
i par osmeha veselih očiju
šetao je plažom ....
pozdravljajući mornare
i lađe...
kao neuhvatljivo srebro, posuto po nebu, talasima, telima, opijene lepim ženama i vragolastim mornarima...kao dionizijski pir sa divljim urnebesom bure i mora, spajajući se u jedan jedini gromki i trijumfalni akord.
Dok su vredne snaše umivale
polja
i šorove
da bi se pred sumrak vratile svojim kućama.
a slikar...u svom malom carstvu...
odmorio boje na platnu, krivudavim linijama ženskog tela
a san zasladio mesečinom umotanom u Njen rumeni osmeh.
Jutro / Doručak na travi / Portret devojčice / Na plaži / Mornar / Pijana lađa / Beračice / Beračice / Vejanje pasulja / Predeo / Pejzaž / Kuća sa ogradom / Model u enterijeru / Sedeći ženski akt / Ašikovanje na mesečini
|
