Драги мој Пријатељу,
пишем ти ово писамце на брзину, са тугом у срцу, нешто мало иза поноћи, више из жеље да некоме кажем (''у цара Тројана...'') него да ме ико разуме.
Тужан сам као дете када изгуби неку само њему драгу ствар.Ово са изборима ме је мало уздрмало, не због себе већ због тога што сам у прилици да свакодневно гледам сукобе пријатеља који само политички различито мисле.Зар смо заиста такав народ који не може да прође без свађа? Зар наши политичари заиста не размишљају о свему ономе што могу да изазову њихова нарцисоидна тртљања преко ТВ-а?
Пријатељу, ти знаш да сам за њих, ја знам да си за оне друге. Ако ти икада будем ишта рекао о томе, избриши ме из листе пријатеља.Знајући тебе, већа ми казна не треба.
