Драги мој пријатељу, пошто сам заронио у дубине прошлости, баш као својевремено Жак Кусто у потрази за Атлантидом, и видео различите нијансе истих боја, не преостаје ми ништа друго него да ти опишем судар једнакости - судар Севера и Југа - који се у моје време догађао у СФРЈ. Најпре морам да ти нагласим да се тада врло озбиљно узимало који је град у Србији ДРУГИ, после Београда - Ниш или Нови Сад. Представници оба града су водили јуначку и скоро натчовечанску борбу да докажу да је баш њихов град онај који треба да понесе сребрну медаљу и то је било очигледно на Универзијадама Србије. Приштински и Крагујевачки универзитет, свесни да у овој трци немају шта да траже, логистички су и на сваке друге начине подржавали Ниш док је Београд дискретно држао страну Новом Саду. Дакле, били су спремни и јарчеви, и брвно. На Универзијадама се увек понављала иста ствар: Новосађанке и Нишлије су се врло лако споразумевале ;),Београђанке и Крагујевчани. Тек понеки Лала би пронашао неку Београђанку. Наравно, и због тога је долазило до туча где се '' нагазе'' - чудна нетрпељивост је владала тих година. Деси се тако Универзијада и у Нишу и дође до страховите туче на терену за време рукометне утакмице НИШ: НОВИ САД. На тој утакмици сам више грејао клупу него играо па ипак, када је дошло до туче, морао сам у њу. (После сам две недеље носио маснице по лицу). Много касније,око 2002. у Новом Саду, на пијаци, побегао ја од кума да купим неко поврће и избегнем јело ( о томе ћу ти у другом писму) када видим да ме продавац загледа...па каже: -Извин'те, сте ви одавде? -Зашто? -Личите ми на једног нишлију. Би ми драго: - И јесам Нишлија, пријатељу. - И рукометаш? Овде ме нешто пресече. - Играо сам мало... - Ма добро - насмеја се он добродушно - знам, био си на клупи. Ал' си стиг'о да ми оо направиш - рече и показа танку посекотину изнад десног лука обрве.Насмејах се од муке: - Жао ми је. А чуј шта си ти мени направио - па залупах вилицом коју су ми лекари на ортопедији једва наместили. -Које смо ми будале били - насмеја се он. - Вала баш - рекох ја. И пописмо по пиво у знак срећног виђења.