Драги мој Пријатељу,

Данас је Св.Петка. Увек се, на данашњи дан, сетим једног догађаја који се збио када сам имао око 5-6 година. Елем, тих година сам имао проблема са здрављем, стално нека побољевања, па мене моја баба Ружа  дохвати за руку и, све потрчкујући од брзине, одведе до цркве Св,Пантелејмона. Успут ме је стално пожуривала да деда не дође кући (деда био члан Партије, каква црква!).Успут је носила у мрежастој,пластичној кеси стаклену флашу уља ''Дијамант''. И када смо ушли у цркву, доживео сам прво мистично искуство: кроз полумрак ширио се мирис тамјана, свеће су обасјавале већи део северног зида и давале му нестваран лик. Мир ме је просто натопио,баш сам уживао. Поп је очитао молитву за здравље, исполивао ме светом водом , одмах допунио  оближња кандила оним уљем а ја сам гледао икону пред собом када је поп рекао: Помоћиће њему Света Петка,сестро. Тако је баба утешена кренула кући а ја, полумокар и миран, за њом.

Мислиш да је крај? Није.

Како су моји били атеисти, читао сам у међувремену и Кур'ан, и Талмуд (врло студиозно) и тамо негде 85 године кренуо у цркву Св. Николе да купим Библију.Улазим у цркву ( у којој су биле 2 бабе, свештеник и ђакон) и друго мистично искуство: опет полумрак и пламнови који лелујају, опет мирис тамјана, појање свештеника као да сам из једне цркве закорачио у другу,исту. Е, да и тога дана је била Св.Петка. Случајност? Тако нешто у мом свету не постоји.

После пар месеци сам се крстио у храму Св.Николе. Свештеник који ме је крстио је мало направио циркус од свега тога ; када би требало да ме тресне босиљком по челу он, низак, никако није могао то да уради без моје асистенције а ја сам га пуштао да ме, озбиљног лица, певајући замоли:

-Са-гни- се че-до- Божи-јееее!