….

Čime me, to voliš ?

Ženo, devojko.

Uvrede moje, u poljupce pretvaraš.

Tvoja ćutnja, jedini je prekor.

Za moja zla.

Ne gledaj me tako.

Činiš me bogom.

Zašto ?

Daruješ mi sebe.

Ti nesebični anđele.

Čuvaru moje tamne duše.

….

Da li mogu biti, pobednik ?

Ostati veran sebi, duši svojoj ?

Kako da pobedim kao čovek ?

Kada osećam, da grabljivac se budi.

Lenjo se proteže, gledajući naokolo.

Svojim sjanim zubima.

Srce mu ne kuca, udara.

Ne diše, otima dah.

Pomisao na plen, uzbuđuje.

Samo još da plemena, počnu svoj ples…

Glas bubnjeva, starih vračeva u noći…

Plen se voli, prati …

Oznojćeš se strahom.

Obeleži mi svoj trag, budi mi dostojan plen.

Beži !