Davno
Dok lutah, kamenitim predelom.
Slučajem naiđoh, na pećinu.
U kojoj behu čarobnice.
Zapevaše one umilnim glasovima.
Hajde dragi igraj s’nama.
Ne plaši se daj nam ruke.
Oh mani se tuge...
Nagni iz ovog krčaga, zaborava.
Pusti telo neka pleše.
Neka u ovoj tmini, sve bude tajna.
Osim ovih dodira, što ih darujemo tebi.
Budi naš, samo tren.
Tren duže, i nećeš otići.
Tako sluga postadoh njihov.
Vilama tim, okrutnim.