9/11/2007 - a ovako tece sad
24 novembra na moj rodjendan ce biti dan posvecen deci na onkologiji
tog dana ce biti jedna priredba
i jedno lepo druzenje sa tom decom
mozete da pomognete
ako ne zelite taj dan onda 19 decembra a to je sad druga tema ako zelite procitajte



u razgovor sa glavnom sestrom snezanom i vaspitacicom dobila sam sledecu molbu za decu koja su na onkologji
tamo lezi jedan nemanja koga roditelji ne obilaze bas cesto, sam je i njemu je potrebno carapice, pidzama, patofnice,
za drugu decu koja su uzrasta od malih beba do 19 godina, najpotrebnije su pidzame, ima ukupno 21 dete koje trenutno lezi na tom odeljenju
od drugih stvari evo sta bi bilo lepo
posto deca prave novogodisnje cestitke, i ukrase, potrebne su boje za staklo, boje za tkaninu, tonirani papir, osnovne boje, makazice ( raznih oblika ima)
tempere
bojice
vodene bojice
ogracke , akomoz neka zvucna za male uzraste daih spava ili da im pruzi zabavu,
knjige za decu
za kompjuter koji imaju potrebna je pojacana konfiguracija trenutna je 512 ima dva kompjutera
neke nove video igrce
ako mozete neki cd sa crtacima, filmovima postoji kucni bioskop i televizor
za platna, uljane boje i cetke sam se obratila slikarskoj koloniji kod nas na sajtu

p.s.
javljaju mi se ljudi sa zeljom da ne zaboravim decu koja su i u drugim bolnicama te koristim ovu prilikud a vam se obratim da izadjete onoliko koliko mozete u susret da bi ovako lepo iznenadjenje pruzili i ostaloj deci koja se nalaze u specijalnim ustanovama

za taj dan bice odrzana priredba koju ce izvesti deca iz jedne beogradske osnovne skole
sa svojom uciteljicom, i bice jedan zabavljac zongler ili klovn( o ovome ce se odluciti do dana priredbe)
nadam se da vas nisam mnogo udavila ovim pozivom, i sve vas srdacno pozdravljam
vasa pepeljuga 21 veka

Komentara ( 13 ) :: Permanent Link


9/11/2007 - ovako je krenulo
Ja bih predlozila jednu akciju da u toku oktobra , recimo pri kraju meseca posetimo ili neko odlejenje bolesne dece na onkologiji, ili u institutu za majku i dete, ili da odemo do zvecanske

ima li dobrovoljaca ?






ovako je sve pocelo

&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&

a ovo je iskustvo iz iste



iskustvo ove akcije, je jedno veliko, javljaju se roditelji sa zeljom da odvedu svoju decu u dom da sama vide kako deca zive, ( valdja im deca ne cene dovoljno ono sto im kao roditelji pruzaju pa je ovo odlicna edukativna stvar)
no
akcija kao akija je donela pre samospoznaju vrednosti ljudskosti i covecnosti koju treba svako normalan od nas da poseduje
videti te malisane mirne, lepo vaspitane, kako su tiha, koja vole da se smeju da se grle i maze, do dece koja su tu u posebnim odeljenjima jer boluju od daunovog sindroma
licno sam uvek kada se o toj temi prica bila po strani, nsiam umala prilike da budem pored takve dece licno do tog dana
a onda su me upoznali sa malim decakom koji je izasao prvi u grupi normalne dece sa tog odeljenja,
svaka cast onim sestrama koje svojom ljubavi tu decu vade iz boletsi
na redu su jos dva decaka koja su najnaprednija na odeljenja danovog sindroma
sa njima samo se igrali, bacali u vis drzeci ih za struk, dok su se ona smejala, i pokazaivala osmehom svoje zadovoljstvo i radost
tako sam i ja jedno privila na moje rame , zagrlila i mazila po ledjima dok je on kao mace pocelo da guguce i da se radosno smeje
, grlilo me malim rucicama i bilo je samo sretno sto ga neko voli
da volela sam ga u tom trenutku kao da je moje kao da sam ga licno rodila i zelela sam tim zagrljejem da ga sklonim od svega loseg na ovom svetu
pa cak i od samih ljudi
jer danas su ljudi zli, samozivi i samo gledaju ono sto im pruza zadovoljstvo
a meni je taj dan taj osecaj pruzio to
da se vratim samo na dete koje je prvo otislo sa ovog odeljenja drugoj deci,
stojao je sa strane i drzao automobil koji je uzeo tj menjao sa jednom devojcicom, koja je uzela kornajcu, medju svim igrackama koje poslao MALMIL
postom

mali klinac o kome pricam je prvi medju svom decom osetio da skoro odlazimo
stojao je pored strane i kada sam ga pozvala da dodje meni on me samo gledao okicama punim suza
i napucenih usana kao da se duri
kad sam ga uzela za rucicu i pitala sta mu je
on je sagao glavu i pogled i samo je rekao
a zasto idete?



nema komentara vise

Komentara ( 1 ) :: Permanent Link


O meni

a ovde je dosle do male promene BILO JE IMAM 35godina,mnogi mi zavide i zeleli su da budu na mom mestu , sve je to kostalo dosta odricanja i zrtve da se sacuva obraz i mirna savest,lepa pametna i sposobna, ono sto drugi retko oprastaju,no, proklestvo je dokazivati da mozes vise i bolje.ulazem sve moje da vredim navise,jer sam zalozila srce dusu i ono sto sam stekla do skora sam zelela da se udam A SADA JE sad se bavim humanitarnim radom, pomazem deci, u toku je prva akcija za pomoc deci u domu, u novembru je pomoc za decu na onkologiji zasto to radim? verovatno sto sam trazila muskarca koji bi bio dovoljno jak da pruzi ono sto zelim i da me postuje onako kako sam ja ucena da treba da se postuje neko sa kim delis zivot no posto njega nema izabrala sam ovaj svoj put i ne kajem se lepo je ciniti dobro a dobro se na neki nacin uvek dobrim i vraca pepeljuga21veka hvala onima koji su cekali na moje javljanje, tu sam vratila sam se:)


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Strana 2 od 2
    Prethodna strana | Sledeĉa strana