Internet kao sredstvo informisanja
Uticaj on- line zajednica na formiranje javnog mnjenja
Internet je za više od decenije promenio svet i međuljudske odnose tako sto je ubrzao komunikaciju, olakšao pristup informacijama, stvorio nove oblike komuniciranja. On je doveo do promena u mnogim sferama društvenog života, posebno u razvijenijim zemljama. Ono što je pre pojave Interneta bila svakodnevnica, sada se odigrava i on-line. Informacije su preplavile planetu, edukacija je zahvaljujući mreži osavremenjena, a procesi spontanog formiranja javnog mnjenja takođe su ubrazni, i omogućen je lakši način javnog izražavanja mišljenja.
Komuniciranjem putem globalne mreže stvorena je nova dimenzija ljudskog prava na slobodu govora, jer se gube tradicionalne prepreke ( prostorne i vremenske). Osamdesete godine su donele globalnu komunikaciju, informacija sve lakše dolazi u posed pojedinca i nije potrebna nikakva društvena uslovljenost za ulazak u cyberspace.
Nove informativne tehnologije omogućavaju svakom pojedincu pravo pristupa na kompjutersku mrežu, ali u isto vreme vlade i moćne korporacije teže da uspostave nove cenzure i limite na nevidljivom horizontu mreža i mreža , kako bi ograničili pristup informacijama i pretvarali je u klasičnu robnu uslugu. S druge strane razvojem mreže razvijaju se i usavršavaju on-line zajednice, na neki način kao pokreti otpora sa ciljem da svako objavi ono što želi i misli bez ograničenja, i tako oslobodi informaciju. To naravno ne ide u korist moćnim korporacijama i velikim brendovima koji teže da imaju vodeću ulogu u formiranju javnog mnjenja tako što će vladati i kontrolisati informaciju.
Uticaj novih medija na formiranje javnog mnjenja danas privlači posebnu pažnju. Ali stanovišta o tome su ipak različita. Jedni glorifikuju njegovu ulogu govoreći da svako ima mogućnost da govori i iznese svoj stav, a jedini uslov za to je snaga argumenta. Sa druge strane postoji mišljenje da novi mediji ne mogu preterano uticati na kreiranje javnog mnenja, posebno u zemljama poput naših, u kojima je još uvek relativno mali broj korisnika Interneta, u odnosu na zapadna drustva. Drugim rečima javno mnenje koje se konstituiše na mreži rezultat je individualnih mnenja malog broja korisnika i često uopšte ne dodje na off-line scenu. Tu je zapravo reč o pojmu digitalne getoizacije, koja podrazumeva da mreža jeste otvorena za sve, ali ako se javno mnenje ne prenese u off-line scenu ono ostaje u svojevrsnom getou i nikakav se rezultat ne ostvaruje. Mada neki autori predviđaju da će se on-line i off-line sfera u skorijoj budućnosti malte ne integrisati, a njihovo kretanje danas je sve više povezano, nadopunjujući jedna drugu.
Kada je u pitanju Blog i njegova budućnost, i da li će on okupirati pažnju javnosti u smislu izvora informacija, može se reći da on jeste dobar izvor za brzu pretragu i pronalaženje informacija od značaja, ali validnost takvih informacija, još uvek je pod znakom pitanja u raspravama teoretičara, pa i samih blogera.
Količina blogova na Internetu, prema statistikama najvećeg blog pretrazivaca Technorati udvostručava se svakih šest meseci, dok su „Pew Internet & American Life" istrživački centar, utvrdili da novi blog nastaje svake sekundi. Blogova danas ima na milione, on je nova tehnologija i usluga koja omogucava ljudima da se izraze, ali ne samo prema pojedincu, već prema svima, prema svetu.
Iako je danas celokupna blogosfera 60 puta veća, u odnosu na pre šest godina kada blog nastaje, još uvek većinu blogova čitaju samo prijatelji blogera. Mada, određeni tematski blogovi kao i blogovi poznatih, ratni, politički ili biznis blogovi imaju već široku publiku.
Za sada, blog pretrazivač Technorati pomaže ljudima u pretrazi blogosfere po temama, ali i po autoritetu., i to uz pomoc in-bound linkova Što je veći taj broj na nekom blogu, on ima veći autoritet i privlači više korisnika, pa se na taj način profiliraju dobri blogeri i kvalitetni blogovi.
Često se postavlja pitanje može li blog postati pouzdaniji izvor informacija od klasičnih medija, ili je možda budućnost u njihovoj saradnji. Danas mnoge medijske kuće pozivaju blogere u svoje redakcije, sa ciljem da publici prezentuju informacije iz više pogleda na istu temu. Takođe, trend je i suprotan, pa sve više novinara piše blogove, odnosno profesionalno prezentuju vesti u formi bloga. Za sada je zanimljivo da posmatramo kako će profesionalci novinari i blogeri neprofesionalci sarađivati, i kako će se ta dva sveta razvijati.
U svakom slučaju prednost bloga u odnosu na klasične medije je njegov format. Postovi su kratki i sažeti, s dosta informacija u malo teksta. Moć bloga i weba je ta da su informacije dostupne u realnom vremenu, ljudi su konstantno informisani i kada to žele, umesto da za to čekaju televizijski termin vesti ili jutarnje novine. Međutim, validnost informacija na blogu je stvar koja ostaje sporna, i teško da će biti rešena u skorijoj budućnosti. Anonimnost blogera, kao i to da nema cenzure u ovoj virtuelnoj zajednici , uliva dozu nepoverenje među publikom i čitateljima blogova, pa je najbolje da ih prihvatimo da se oni za sada razvijaju u smislu dopune tradicionalnim medijima, kao izvor informisanja.
U našem društvu, s obzirom da blogosfera funkcioniše nešto više od godinu dana, blogovi su značajni sa aspekta ličnih priča i stvaralaštva. Dobro posećeni lični dnevnici, proslavili su već određene pojedince, koji polako dobijaju sve više čitalaca na web-u.
U svakom slučaju, možemo reći da je nastanak i razvoj Interneta, a posebno web-a i svih njegovih oblika bitno izmenio socijalne odnose poslednje decenije. Kao sredstvo komunikacije i izrazavanja nove informativne tehnologije će nastaviti da se razvijaju i menjaju, a na društvu ostaje da se prilagodi ili ne njihovim inovacijama.
Tatjana Đorđević
