Danas stvarno nisam bio bas raspolozen za pisanje. Ima dana kad tacno unapred znam da ni jedna suvisla recenica ne moze izaci iz ove celave glavudze. Ali me je citanje pojedinih postova jako inspirisalo, a bogami i oraspolozilo. Nekako sam u poslednje vreme utripovao da ovde treba da pisem samo kad sam u zescem bedaku, da ne kazem u k.... ali cini mi se da nije s goreg da sa nekim podelim i neke sasvim naivne, banalne sitnice. Mada .... kad malo bolje razmislim, jebiga i ne mora da znaci da su bas toliko naivne.

Pre neki mesec sam pisao o prokletom internetu, a skoro sam i na tudjim postovima komentarisao o toj famoznoj pojavi i o tome koliko nam je ( nama koji smo za nijansu stariji ) sjebala romantiku. Medjutim mnogo pre pojave i geometrijskog sirenja upotrebe neta, tehnika nam je podarila jos jedno malo tehnicko cudo, ne znajuci koliko isto moze biti zajebano.

To su naravno mobilni telefoni.

Imao sam nesrecu da tu prokletu spravu skoro od samog pocetka upotrebljavam. Prvih nekoliko godina to zaista nije bilo strasno. Mobilni telefoni su tada korisceni iskljucivo u poslovne svrhe, bili su jako skupi, a i njihova upotreba takodje. Medjutim vremenom se njihova upotreba prilicno omasovila, postali su dostupni i mladima i starima, i deci i babama, da ne kazem i Kurti i Murti. Mislim, i to nije toliko strasno, ukoliko se upotrebljava u namenjene svrhe. Ali ne lezi vraze, taj jebeni mobilni telefon je postao bukvalno zamena za normalnu komunikaciju medju ljudima.

A sve sto nije normalno je, naravno NENORMALNO. Pa je tako sada moguce da kad sa nekim neces da razgovaras jednostavno NISI DOSTUPAN. Nekad si tu cinjenicu morao licno da saopstis sagovorniku, da ga pri tom pogledas u oci, a sada je dovoljno da jednostavno NISI DOSTUPAN. Mada postoje i drugi metodi da se recimo posvadjas sa nekim. Recimo SMS porukama. Jednostavno ispickas nekog porukom i odma ugasis telefon. Ovaj drugi moze citav esej da ispise ali dzaba. A da ne pricam o izgovorima tipa "bio sam u rupi pa nema signala", pa "puna mi memorija", pa "iskljucio sam ton, imao sam vazan razgovor".

Mislim da su ti mobilni telefoni totalno poremetili nacin zdrave komunikacije medju ljudima. Bilo da se oni vole ili mrze. Nekad kad mnoge porodice nisu ni fiksni telefon imale, sa devojkom si morao licno da se vidis, da licno zakazes sastanak, da zuris ako slucajno zakasnis na sastanak, da joj licno kazes da je volis i da je na kraju poljubis, eventualno. Danas to nije nuzno, dobijes njen fon, posaljes SMS, zakazes sdastanak, ako kasnis opet posaljes SMS pa opusteno, ljubav naravno izjavis SMS-om i na kraju kao vrhunac te ljubavi napises opet u SMS-u : CMOK.  I ETO LJUBAVI !!!

Isti je slucaj i kad sa nekim hoces da se posvadjas, da ga oteras u k.... da mu u lice saspes sve sto zelis, sve sto ti ne prija u njegovom ponasanju. Dovoljno je da mu u kratkim crtama nakucas SMS, da ga napljujes a sta ce ti on odgovoriti, to je sasvim nebitno. Postoji ono carobno dugmence za NISAM DOSTUPAN i sve je jasno. Sto da se covek nervira, da se cepa da objasnjava sta je hteo, zasto je to uradio, kad jednostavno moze biti NEDOSTUPAN. Caskom odjebes nekog sa kim neces da pricas, ne moras nista da objasnjavas i uvek si ti u pravu.

Zasto bi morao da saslusas drugu stranu, zasto bi ljudi upste morali da pricaju. I da se zaboga uz to jos i gledaju u oci.

TEHNIKA JE CUDO !

Zato nam ubrzo i nece biti potreban Bogom dan dar govora. Imacemo mobilne telefone i internet. U tom slucaju mozemo i zauvek zanemeti.